Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе БиХ је на форуму који је организовао Савјет Европе у Бијељини на тему “Иновирање демократског учешћа на локалном нивоу у БиХ”, говорио о транспарентним и инклузивним политикама на локалном нивоу, из искуства Савјетодавног вијећа за Отворену власт (ОГП) и активности које су урађене на нивоу БиХ.
Ћузулан је истакао да је у току предсједавања Савјетодавним вијећем ОГП иницијативе, заједно са цивилним друштвом и институцијама са нивоа БиХ које су подржавале ову иницијативу, креирао први Акциони план који је дао одређене резултате. Савјет министара БиХ је дефинисао политику и усвојио стандарде проактивне транспарентности, тачније сет од 38 података који су све институција за нивоа БиХ обавезне да објављују, а који су од интереса за грађане и пословну заједницу, јавност уопште.
Он је презентовао и резултате истраживања која се проводе од 2019. године са анализовом стања проактивне објаве података на порталима сваке институције. Истраживања показују напредак у области транспарентности, али и идентификује све слабости које би требало ставити у приоритет у наредном периоду. Од 81 институције са нивоа БиХ 55 је одговорило на упитник истраживања и просјечна транспарентност је 68%.
“У сету тих информација су интерне информације институција о финансијском и организационом пословању, јавним набавкама, платама и накнадама, плановима запошљавања итд. Све ово се ради са циљем јачања повјерења јавности у рад институција, али и стварањем обавезе да се јавност упозна са свим информацијама које су од јавног интереса”, рекао је Ћузулан.
Он је истакао и да је у тестној фази портал отворених података на нивоу БиХ (Опен дата), а што је једна од мјера из другог Акционог плана на ниову БиХ.
“Кључни циљ таквог портала је омогућити доступним податке јавне управе и ширење употребе јавних, отворених података са једног, централног мјеста – портала, чиме се омогућава сарадња приватног и јавног сектора. Кроз пројекат је израђена приједлог правног оквира – Одлука коју је потребно да усвоји Савјет министара БиХ, а гдје би се јасно дефинисале обавезе институција да објављују отворене податке из своје надлежности”, рекао је Ћузулан.
Једна од мјера новог Стратешког оквира и Акционог плана за реформу јавне управе односи се на унапређење закона о слободи приступа информацијама на свим нивоима. Закони би требали прописати стандарде проактивне транспарентности, како би те информације институције биле у обавези саме објавити и када то грађани нису тражили.
“Крајњи резултат провођења ових активности треба бити досљедна практична примјена права на приступ информацијама уз прописане и имплементиране стандарде проактивне транспарентности” , истакао је Ћузулан.