Босна и Херцеговина као члан Савјета Европе потписала је још 1.9.2010. године Kонвенцију о приступу службеним документима, а ратификовала ју је током 2012. године. Међутим, како се то у овом документу децидно и наводи тек након што десет земаља ратификује Kонвенцију она ће и ступити на снагу – односно почеће се примјењивати. У БиХ, Украјини, Шведској, Молдавији, Естонији , Финској, Мађарској, Летонији, Црној Гори и Норвешкој примјењује се од 1.12.2020. године. Посљедња земља која је ратификовала Kонвенцију је Исланд (10.02.2021.), а у још осам земаља укључујући недавно и Шпанију чека се на ратификовање Kонвенције.
О Kонвенцији
Kонвенцијом Савјета Европе о приступу службеним документима одређени су основни стандарди у приступу информацијама под контролом јавних власти. Kонвенција прописује да свако има право на приступ документима који су у посједу јавних тијела власти, а ограничења морају бити прецизно законом утврђена када су у сврху заштите националне сигурности, одбране и међународних односа, јавне сигурност, спречавања истрага и кажњавања, дисциплинских истрага, инспекција, контрола и надзора јавних тијела власти, приватности и других легитимних правних интереса, комерцијалних и других економских интереса, привредне, монетарне и девизне политике државе, једнакости странака пред судом и учинковите организације правосуђа, околиша, те у случајевима разматрања случајева унутар или између јавних тијела власти који се тичу испитивања случаја. Јавна тијела могу одобрити приступ и таквим информацијама уколико је њихово објављивање у интересу јавности. У случају одбијања захтјева за приступ информацијама јавно тијело је дужно дати образложење. Подносиоци захтјева имају право на брз и јефтин поступак жалбе пред судом или другим независним тијелом.
Међународни стандарди у приступу информацијама
“Свако има право на слободу мишљења и изражавања. То право укључује слободу задржавања мишљења без уплитања и слободу тражења, примања и ширења информација и идеја путем било којег медија и без обзира на границе” – Универзална декларација о људским правима.
“Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу мишљења и слободу примања и преношења информација и идеја, без мијешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спрјечава државе да захтијевају дозволе за рад од радио, телевизијских и филмских компанија – Европска конвенција о људским правима и основним слободама”
Зашто је важна за БиХ?
Босна и Херцеговина је прва држава у региону која је законски уредила питање приступа информацијама, а законска рјешења тада су оцијењена прогресивним. У наредним годинама показале су се њихове мањкавости, као и потреба прилагођавања међународним стандардима и развоју нових технологија. Међународни стручњаци указују годинама уназад да Закон о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини има низ недостатака попут непостојања обавезе проактивне објаве информација, мањкавости жалбеног поступка, недефинисаног начина за провођење теста јавног интереса, неусклађености са другим законима којима се ограничава право на приступ информацијама и слично. Иституције нису у довољној мјери ојачале своје капацитете па је пракса приступа информацијама неуједначена. Све наведено отежава приступ информацијама, а подносиоци захтјева се суочавају са неоснованим одбијањем приступа информацијама, ћутњом администрације, кршењем рокова за одлучивање по захтјевима, а што у коначници доводи до тога да информације од јавног интереса остану скривене. Измјене Закона о слободи приступа информацијама БиХ су неопходне ради усклађивања са међународним стандардима, отклањања уочених недостатака, али и прилагођавања новим технологијама и начинима комуникације. Ступањем на снагу Босна и Херцеговина је у обавези да усклади своје законодавство са Kонвенцијом за приступ службеним документима (тзв Kонвенција из Тромза). БиХ је инкорпорисала Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода у свој уставноправни поредак чиме је преузела обавезу да штити права из Kонвенције и њених Протокола. Kонвенција прописује да државе могу ограничити права и слободе када је то у интересу националне сигурности, територијалног интегритета или јавне сигурности, ради спрјечавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спрјечавања откривања информација добијених у повјерењу или ради очувања ауторитета и непристрасности судства, а пракса Европског суда за људска права показује да се та ограничење морају тумачити рестриктивно.
Алат у борби против корупције
Слобода приступа информацијама повећава степен партиципативне демократије, транспарентности и одговорности јавног сектора као и добре управе. Слободан приступ информацијама један је од кључних алата у борби против корупције.