Широм свијета 28. септембар обиљежава се као Међународни дан слободног приступа информацијама. Право на доступност информација сматра се једним од основних људских права у свим демократским земљама, без обзира на законе, многи новинарски радници и грађани и даље остају без тражених информација.
Организације цивилног друштва и новинари углавном дају пресудан допринос како би се осигурало да власти одговарају на захтјеве за информацијама од јавног значаја, али и да би јавност била добро информисана. С обзиром на комплексност босанскохерцеговачког друштва и основног недостатка владајућих структура, а то је одговорност, због тога је тешко доћи до слободног приступа информацијама, сматра извршни директор БИРН-а БиХ Денис Џидић.
“Kључни проблеми су да велики број институција уводи своје интерне правилнике којима ограничавају приступ информацијама, а да то није рјешено законима. Kао добар примјер је да Тужилаштво БиХ не објављује оптужнице, а да законом то није дефинисано, него њиховим интерним правилником”, рекао је Џидић за БХ Радио 1.
Према истраживањима Транспаренси Интернешнела у БиХ јавни органи у великом броју не достављају тражене информације грађанима према постојећем грађанском року од 15 дана.
Руководилац ођела за анализе јавне политике Угљеша Вуковић појашњава да је проценат које институције обраде у законском року мањи од 50 посто, посебно из јавних предузећа, правосудних институција и јавне управе.
Позивајући се на заштиту личних података, на заштиту приватности, иако се ради о информацијама од јавног значаја и то може представљати грађанима проблем када покушају приступити било којој информацији од јавног значаја.
Уред координатора за реформу јавне управе у БиХ залаже се да све институције имају обавезу да објављују све информације које су од интереса за грађане.
“Уред је усвојио политике и стандарде проактивне транспарентности”, подсјетио је за БХ Радио 1 државни координатор Драган Ћузулан.
“Kонкретно, ради се о 38 стандарда проактивне транспарентности, које смо тражили да институције испуне. То би подигло ниво отворености података према грађанима”, каже Ћузулан.
Право на приступ информацијама, такођер је од суштинског значаја како би се осигурало да власти одговарају за своје политике и јавну потрошњу.