Иако је Савјет министара БиХ још 2018. године наложио свим институцијама у БиХ да на својим веб-страницама објављују плате запослених и именованих лица, више од 75 одсто институција то није урадило.
“У 2020. години свега 24,14 одсто институција објавило је информацију о укупним издвајањима за именована лица, руководеће државне службенике и запослене”, рекла је за “Независне новине” Ведрана Фалаџић, виши стручни сарадник за односе с јавношћу у Kанцеларији координатора за реформу јавне управе БиХ.
Истиче да је прошле године анкетирано 58 институција и да њих 75,86 одсто није објавило плате запослених и именованих, те да је у припреми нови извјештај за ову годину који ће ускоро бити објављен.
Оправдање институција што не објављују плате запослених, као и именованих лица, било је позивање на Закон о заштити личних података, међутим Агенција за заштиту личних података БиХ још раније је рекла да у објави плата запослених нема ништа спорно те да се ради о јавном интересу.
“У том смислу одређене појединости о запосленима у јавном сектору подлијежу већој контроли јавности и они не могу уживати заштиту права на приватност у истој мјери као запослени у приватном сектору”, рекли су раније у Агенцији за заштиту личних података.
Kако незванично сазнајемо, ни ово тумачење Агенције за заштиту личних података БиХ није било довољно институцијама да иду у правцу објављивања висине плата запослених, због чега је крајем прошле године иницирана израда новог Закона о слободи приступа информацијама у институцијама БиХ. Према преднацрту овог закона, а о којем су “Независне новине” већ писале, институције БиХ биће у обавези да на својој интернет страници објављују информације о запосленима, које укључују име и презиме, радно мјесто, контакт податке и износ плате.
“Kонсултације о том преднацрту су завршене и требало би ускоро да се појави на сједници Савјета министара БиХ. Док се законом нека обавеза не прецизира, поготово она која иде у правцу транспарентности података, од тога неће бити ништа. У институцијама постоји велики отпор томе да се имена и презимена запослених те висина њихове плате објављују и да сви имају увид јер ту има свега”, испричали су извори “Независних новина” блиски Савјету министара БиХ.
Исти извор наводи да су појединци објављивали само збирни износ исплаћених плата за све запослене, уз образложење да су тако схватили налог Савјета министара БиХ из 2018. године, иако су знали да то није тако, док се неки правдају тиме што није био усвојен буџет институција БиХ.
Тренутно, осим Kанцеларије координатора за реформу јавне управе, информације о платама запослених и именованих лица те руководећих државних службеника објавили су и Дирекција за европске интеграције БиХ, Агенција за статистику БиХ, Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета БиХ, Центар за уклањање мина и још неколико институција. Примјера ради, Енес Хашић, недавно именовани директор Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета БиХ, има основну плату од 2.621 KМ, која се увећава за минули рад, исто као и директор Агенције за статистику БиХ. Из података које су објавиле ове институције може се закључити да се основна плата увећава за минули рад, топли оброк, превоз, регрес, али и накнаду за смјештај и одвојен живот, зависно од тога одакле долази изабрано или именовано лице.