Шеф Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк рекао је да јавна управа у БиХ и земљама у региону није довољно ефикасна и за посљедицу има губитке у привреди.
“Због таквих управа јако тешко је спроводити реформе. Политичари се обавежу на одређене ствари, али онда због неефикасности јавне управе, немогуће је те обавезе спровести у реалност”, истакао је Вигемарк новинарима у Сарајеву прије конференције о изазовима реформе јавне управе у БиХ.
Он је рекао да реформа јавне управе представља изазов за земље западног Балкана, те нагласио да је функционална, ефикасна и неполитичка јавна управа потребна свакој земљи, превенствено за добробит њених грађана.
“Кључно је имати независну и професионалну јавну управу за земље које су у процесу приступања, односно теже да постану чланице ЕУ, како би се могле носити са свим комплексним прописима, правилима и стандардима ЕУ”, рекао је Вигемарк.
Он је изразио наду да ће се политичке странке у својим изборним кампањама бавити питањима јавне управе, а не само пођелом функција у управи.
Предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић рекао је да су отворена и транспарентна јавна управа, ефикасне и једноставне процедуре, али и обучени и професионални државни службеници, неопходни да би сви процеси у БиХ били ефикаснији.
Тиме ће, према његовим ријечима, укупан економски, социјални, друштвени и политички живот добити на динамици, али и омогућити БиХ да се прилагоди правној тековини ЕУ.
“Савјет министара усвојио је неколико битних докумената, а реформа јавне управе само је једна од реформи која се спроводи. Један од кључних докумената је Реформска агенда, коју је Савјет испунио у великом проценту”, рекао је Звиздић, додавши да је по агенди остало да се испуне три задатка.
Први је, према његовим ријечима, иновирана стратегија реформе јавне управе, а друга два су стратегија управљања јавним финансијама и закон о државним службеницима, што би требало да буде завршено у наредном периоду.
Звиздић је навео да је у реформи јавне управе урађен велики посао, те додао да није задовољан укупним резултатима, али јесте чињеницом да се почела мијењати “матрица понашања државних службеника која у БиХ траје већ 20 година и која је до уназад три године била готово неефикасна”.
Координатор за реформу јавне управе БиХ Драган Ћузулан рекао је да главни изазов за БиХ представља недостатак евиденције података, тако да није било могуће оцијенити БиХ у неким подручјима.
Он је позвао институције у БиХ да током наредног мјерења доставе релевантне податке како би Европска комисија могла стећи јаснију страну јавне управе у земљи.
“Налазе СИГМА и њихове препоруке већ смо уградили у иновирану стратегију јавне управе, назирану на принципима доброг управљања”, истакао је Ћузулан, те додао да ће се кроз наредни циклус реформе, управа у БиХ модернизовати, како би истински задовољила потребе грађана и пословне заједнице у БиХ.
Експерт СИГМА Примож Вехара рекао је да ће се на данашњем представљању извјештаја о реформи јавне управе БиХ говорити о стратешком оквиру јавне управе који није усвојен, европским интеграцијама и координацији унутар БиХ на том путу, о запошљавању у државној управи, али и о транспарентности буџета, те јавним набавкама који би требало да су усклађени са принципима ЕУ. (Извор: Н1)