Говор координатора за РЈУ Драгана Ћузулана на састанку о изазовима реформе јавне управе који је одржан у Сарајеву 03.02.2016.године:
Желим да се у име Канцеларије координатора за реформу јавне управе још једном захвалим и свима вама који сте доставили податке, разговарали са експертима и на тај начин допринијели дијагностицирању стања и јазова у администрацији наше земље у односу на Принципе јавне управе. Захвални смо и оним колегама, који можда нису судјеловали у припреми почетног мјерења, али су нам, током протекле деценије помагали у провођењу мјера из Стратегије реформе јавне управе и пратећих планова, радећи, заједно са Канцеларијом у оквиру координационе структуре за провођење реформе. Прије мало више од годину, у децембру 2014, СИГМА и Делегација Европске уније, презентовали су сет Принципа јавне управе, као алат за помоћ земљама процеса проширења у дизајнирању реформе. Принципи описују универзални концепт добре управе, примијењен и у чланицама Европске уније. Ови принципи за нас представљају референтну тачку с којом се кроз извјештај поредимо и коју желимо досећи у будућности. Као што смо већ чули мјерење почетног стања базирано је на више од стотину квалитативних и квантитативних индикатора, помоћу којих је оцијењено функционисање различитих дијелова система управе, лоциране његове предности и недостаци и дате препоруке за побољшање. Канцеларији координатора Извјештај ће бити користан из два кључна разлога. Први разлог је то смо кроз извјештај, добили анализу стратешког оквира и структуре за управљање процесом реформе јавне управе, уз препоруке које нам могу помоћи да унаприједимо и управљање реформским процесом и квалитет нове стратегије, на чијој припреми смо почели радити. Друга употребна вриједност извјештаја је у томе што он даје преглед стања у областима израде и координације политика, државне службе и управљања људским потенцијалима, одговорности, пружања услуга и управљања јавним финансијама. Ово су не само области принципа, него и тежиште разговора између БиХ и Европске комисије до 2020. године, простор у којем ће Комисија, како је најављено кроз задње двије стратегије проширења, очекивати да буде остварен напредак. Зато је наша интенција да почетне параметре до којих је СИГМА дошла кроз ово мјерење, али и препоруке дате у оквиру шест поглавља, искористимо на најбољи начин, тако што ћемо кроз стратешки оквир уградити мјере које ће нам помоћи да у наредне четири године осигурамо напредак у досезању Принципа јавне управе, а управни систем додатно ојачамо и приближимо стандардима европског административног простора. То су учиниле и остале земље процеса проширења, које су већ припремиле стратегије и акционе планове базиране на Принципима. При томе треба бити реалан у погледу садржаја мјера које требају бити укључене у нови стратешки оквир и фокусирати се на оно што је проводиво у зацртаном планском периоду и прилагодити их доступним финансијским ресурсима.Нећу улазити у садржај налаза у појединачним областима, али, желим рећи неколико ријечи о првом критерију, односно стратешком оквиру и координацији реформе јавне управе. Стратегија реформе јавне управе на којој заснивамо све наше активности усвојена је 2006. године и она је примарно обухватила државну, управу ентитета и Брчко дистрикта, иако су се одређене мјере рефлектовале и на ниже нивое власти. Крајем 2014. отворено је питање њеног важења и посљедњи Извјештај Европске комисије за БиХ, истиче потребу израде цјелодржавног стратешког оквира за реформу јавне управе, што је уз осигурање провођења ефикасног система управљања људским потенцијалима и израду програма реформе јавног управљања кључни задатак који треба довршити до наредног оцјењивања Комисије. Ми смо током 2015. уз подршку Савјета министара БиХ, Владе Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта наставили провођење Стратегије и Ревидираног акционог плана 1, али смо у исто вријеме у сарадњи са СИГМА подузели прве кораке и припремили Оперативни план за израду новог стратешког оквира о којем ћете чути нешто касније. Ових дана разговарали смо и са координаторима за реформу јавне управе ентитета и Брчко дистрикта БиХ, али и представницима Министарства финансија и трезора и реформи управљања јавним финансијама без које нема ни доброг управљања. Реформа јавне управе једна је од најважнијих реформи у свакој земљи, не само зато што пружа оквир за провођење других политика, него и због чињенице да омогућава изградњу система који пружа чврсту основу за провођење правне тековине Уније. И зато је важно, у контексту планова за даље напредовање земље у процесу придруживања, да се што прије фокусирамо на израду и провођење новог стратешког оквира за реформу јавне управе и осигурамо примијетан напредак до 2020. године. Припрема нових докумената уједно је и прилика да преиспитамо ефикасност система за њихово провођење. Драго ми је да је СИГМА препознала рад и Канцеларије координатора и свих учесника у структури за провођење реформе, кроз констатацију да је ова „област један од примјера у којима је држава успјела превазићи сложене процесе одлучивања условљене уставним уређењем“. Чињеница је да се у многим сегментима законодавна и институционална рјешења често разликују међу управним нивоима и да та фрагментираност и недостатак униформних рјешења утиче не само на равномјеран развој и напредак у испуњавању услова процеса придруживања, него и на квалитет услуга које управа нуди грађанима БиХ у различитим дијеловима земље. Кроз координацију структуре и рад Фонда за реформу јавне управе тај смо недостатак у прошлости настојали умањити, трудећи се да кроз пројекте које су кроз Фонд финансирали наши донатори, понудимо пројекте чији је циљ да дође до уједначених или хармонизованих рјешења за све управне нивое, како би се, између осталог, осигурао уравнотежен напредак због разлика у почетном стању. Надам се да ћемо то имати на уму и када будемо планирали и проводили даље реформске активности. Слаба тачке структуре за провођење реформе и даље остају статус Канцеларије координатора и очекујемо да ће Савјет министара БиХ, у складу са препоруком из извјештаја, још једном преиспитати тренутни мандат Канцеларије, његов хијерархијски статус и да ће јачањем овлаштења омогућити да Канцеларија ефикасније води и утиче на провођење циљева реформе јавне управе. Очекујемо да ће и остале владе преиспитати и оснажити капацитете координатора за реформу јавне управе, али и да ће у предстојећем периоду бити осигурана ефикасна надзорна функција и политичка координација, коју је до сада пропуштао вршити Координациони одбор за економски развој и европске интеграције. Израда новог стратешког оквира прилика је и да побољшамо систем мониторинга и извјештавања, који је кроз сам извјештај добио солидну оцјену, али, остаје чињеница да је Стратегија реформе јавне управе предвидјела мјерење учинка, али да ни Стратегијом, нити акционим планом нису уведени конкретни индикатори као основа за таква мјерења. Свјесни смо, такођер, да у БиХ не постоји пракса да се утврђује, нити процјењује коштање провођења различитих програма. Стратегија за реформу јавне управе и планови који су из ње проистекли само су један од таквих примјера. Наша је интенција да све ове недостатке покушамо исправити током израде новог стратешког оквира, уз подршку експерата СИГМА и осталих донатора који су изразили спремност да нам у томе помогну. И, на крају, прије него што дам ријеч представницима институција, желим рећи да Канцеларија координатора нема значајнијих примједби на налазе СИГМА. Свјесни смо да у неким сегментима бх. институције нису могле дати одговарајуће или довољно квалитетне податке, те да сложено административно уређење утиче на фрагментираност наших евиденција. Ипак, сматрамо да је извјештај СИГМА добра полазна основа за планирање новог циклуса реформе јавне управе у БиХ. Вјерујем да ће се са мном сложити и колеге из других институција, које позивам да изнесу мишљење о Извјештају о мјерењу почетног стања у јавној управи БиХ&qуот;.