Према посљедњим допунама Закона о слободи приступа информацијама БиХ, инспектори ће моћи новчано кажњавати јавне институције које грађанима ускрате приступ информацијама.Нове измјене предвиђају и да се особа одговорна за ускраћивање приступа информацијама може казнити износом од 1.000 до 10.000 КМ.
Новинари који користе овај закон да би дошли до података за своје приче, истичу да је позитивно што ће инспектори реаговати у случају да институције не одговарају на захтјеве.
Међутим, сумњају да ће све жалбе бити рјешаване на вријеме.
Новим измјенама предвиђено је да је за провођење Закона о слободи приступа информацијама задужен Управни инспекторат Министарства правде БиХ.
Грађани којима институције онемогуће приступ информацијама од сада се могу обратити инспекторима, који су дужни да након тога изврше инспекцијски надзор.
"Уколико управни инспектор утврди да је дошло до повреда Закона о слободи приступа информацијама, наложит ће руководиоцу институције да у одређеном року исправи те повреде. Ако не поступи по таквом рјешењу, постоји могућност да се покрене прекршајни поступак", рекао је Емир Мехмедовић, главни управни инспектор.
Иако је и раније Управни инспекторат имао одређена задужења у вези са проведбом овог закона, Мехмедовић истиче да је тек сада јасно дефинисан поступак инспекцијског надзора.
По новим измјенама, инспектори ће моћи изрицати и одређене новчане казне јавним органима који буду кршили Закон.
"Инспектор сада може да изрекне најнижу казну, а то је 1.000 КМ. Уколико се покрене прекршајни поступак и иде на суд, онда је могуће да орган буде кажњен и већом казном, која стоји у Закону", каже Мехмедовић.
Законом је предвиђено да јавни орган може бити кажњен казном и до 15.000 КМ.
Лазар Продановић, један од предлагача измјена Закона, каже како ће се, по новим измјенама, утврђивати и одговорност особа из институција које ускрате информације.
"Повећане су финансијске санкције одговорних особа за онемогућавање слободе приступа информацијама грађанима БиХ. Раније није постојало утврђивање одговорности особа које су дужне дати информације по закону, а износ санкције је био значајно нижи него што је сада", каже Продановић.
Мирјана Поповић, новинарка из Центра за истраживачко новинарство у Сарајеву, каже да је позитивно што ће инспектори реаговати уколико јавне инситуције не буду одговарале на захтјеве грађана или новинара.
Међутим, она истиче како је и даље један од највећих проблема то што институције често достављају непотпуне информације.
"До сада смо на десетине и десетине захтјева улагали жалбе. То је било и на адресе исте институције и неријетко и на адресу исте особе која нам је одбила захтјев или само дјелимично одговорила", каже Поповић.
У Управном инспекторату наглашавају како они немају надлежност да улазе у садржај одговора који дају јавне институције, те да ће се тиме бавити посебно жалбено вијеће при Вијећу министара БиХ.
"Наш задатак је да органи поступају по Закону, да раде у предвиђеним роковима, али ми нећемо улазити у садржај одговора. Ипак, суштина је да грађани добију одговор", каже Мехмедовић.
Поповић истиче како није сигурна да ли ће Жалбено вијеће успијевати да ријеши сваку жалбу на вријеме.
Измјене Закона о слободи приступа информацијама предлагане су и половином прошле године, а један од приједога је био да јавне институције могу ограничити давање информација уколико би њихово објављивање могло угрозити право на приватност.
Оваквом приједлогу успротивили су се новинари, те броје невладине организације, истичући како треба усагласити и побољшати постојеће законе, а не ограничити приступ информацијама, због чега је приједлог закона повучен.
Новинари и инспектори сада сматрају да ће након посљедњих измјена бити побољшана проведба Закона о слободи приступа информацијама, преноси БИРН.