Како, када и зашто је основанa Канцеларија координатора за реформу јавне управе или шта то обухвата и који су циљеви?
Канцеларија координатора за реформу јавне управе формиранa је одлуком Савjетa министара БиХ 2004. године, али је реформа јавне управе почела раније. На иницијативу Вијећа за имплементацију мира у БиХ из 2003. усвојен је документ „Реформа јавне управе – наш програм“, који је идентифицирао да јавна управа у БиХ не задовољава потребе грађана, као и да за испуњење евро – интеграцијских услова, БиХ треба оснажити постојеће управне капацитете. Исте године Студијом изводљивости за почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању препоручено је формирање тијела које ће координирати реформу јавне управе, а годину касније основанa је Канцеларија чија је темељна задаћа координација, усмјеравање реформског процеса и мониторинг резултата проведбе Стратегије РЈУ и њених акционих планова. Још једна важна задаћа Канцеларијe односи се на оперативно управљање донаторским новцем којим се финансира проведба реформе јавне управе.
Канцеларија координатора припремила је и израдила јединствену Стратегију реформе јавне управе у БиХ. Реците нешто о циљевима, мјерама, начину рада – ко је све укључен?
Реформом се бх. административни простор треба приближити европском по свим стандардима и критеријима који се односе на професионалну администрацију, транспарентну јавну управу, већу ефикасност у раду и учинковитост. Ова реформа помаже администрацији у погледу повећања стручности, оспособљености и квалитета рада, а то се неминовно одражава и на квалитет услуга које грађани и привредни субјекти с правом очекују од јавне управе. Реформисана управа истовремено постаје фактор који омогућава континуирани и одрживи друштвено-економски развој. Важно је да реформу проводимо на основу једног документа – Стратегије коју истовремено проводе управе БиХ, Република Српска, Федерација БиХ и Брчко Дистрикт БиХ. Да би се реформа могла истовремено и једнаким интензитетом проводити на свим нивоима, било је потребно, уз Уред, успоставити механизме координације, у којима партиципирају службеници из различитих институција свих нивоа власти. Ти механизми успостављени су Заједничком платформом за имплементацију Акционог плана 1 из 2007. године. Најважнија карика овог механизма јесте Координациони одбор за економски развој и европске интеграције којег чине предсједавајући Савјета министара БиХ, премијери ентитетских влада и градоначелник Дистрикта. Они сносе политичку одговорност за реформу. Највећи дио посла носе ентитетски и координатор за реформу јавне управе БДБиХ који координирају реформским процесом у име својих влада. Сљедећи у низу су државни службеници – представници различитих институција који су директно укључени у проведбу реформских мјера на терену. Њихов рад не би био могућ без донатора, који су уложили новац у Фонд за реформу јавне управе. То је први пут да су донатори повјерили свој новац једној домаћој институцији, те да нам нису нудили своје пројекте, већ те пројекте сами креирамо у складу са нашим потребама и приоритетима.
Визија Канцеларије је унапријеђење услуга власти посредством реформиране јавне управе, а мисија иницирање, координација и промоција реформе на свим нивоима с циљем заштите интереса грађана БиХ. Колико сте до сада успјели у овом задатку?
Остварењу наше визије и мисије помаже политичка подршка коју имамо, али и чињеница да је у процес укључен велики број државних службеника који дају допринос реформи тако што судјелују у креирању наших пројеката и њиховој имплементацији, а на тај начин и стварању промјена у свим дијеловима управе, на терену. Све то гарантује испуњењу нашег циља. Реформски пут је дуг, захтјеван и темељит, те тражи комплетну модернизацију јавне управе, нарочито с аспекта оспособљавања државних службеника да одговоре захтјевима који се пред БиХ постављају у процесу придруживања са ЕУ.
Реформа јавне управе је препозната као један од кључних приоритета у оквиру Европског партнерства за БиХ, док је у Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) са БиХ наглашена сарадња на даљем развоју ефикасне и одговорне јавне управе у БиХ. Шта је до сада урађено?
Тачно је да је реформа јавне управе један од кључних приоритета Евопског партнерства, те да је значајна за будуће преговарање са ЕУ. Делегација Европске уније у БиХ у својим годишњим извјештајима биљежи помаке у области реформе јавне управе, али и одређене недостатке које ће требати исправити у предстојећем периоду. Извјештаји, прије свега говоре о потреби додатне изградње административних капацитета управе у БиХ. Но, вратимо се ономе што је до сада урађено. Ако погледамо област управљања људским потенцијалима, видјећемо да имамо успостављене агенције за државну службу, нове законе о државној служби и много транспарентнији систем запошљавања службеника на јавним конкурсима. Крећемо се ка професионализацији јавне управе и деполитизацији, иако тај циљ нисмо успјели постићи сасвим до краја. У овој области радили смо на развоју система за управљање учинком, те обучили око 600 руководећих службеника, а око 60 њих су обучени да буду тренери. Радили смо на информатичком описмењавању око 1.600 државних службеника, који данас користе најновије верзије програма. Тај програм још траје и тренутно око 800 службеника похађа обуке за рад на рачунарима. У области израда политика и стратешко планирања учињени су значајни помаци: поред правног оквира уведене су савремене методе и стандарди у области стратешког планирањ, што до сада није био случај. У овој области вођени су пројекти едуцирања службеника по европским моделима и стандардима и око 300 државних службеника из три државна и 10 ентитетских министарстава обучено је у области стратешког планирања, а око 350 службеника је имало обуке о начинима и техникама усклађивања домаћих прописа са ЕУ законодавством. У области е-управе радимо на увезивању инфомационих система кроз један реформски пројекат, а на свим нивоима су покренуте почетне активности ка успостављању система за надзор и акредитацију овјерилаца дигиталних потврда (систем је успостављен у цјелости у РС, док су на осталим нивоима донесени закони попут Закона о електронском потпису, Закона о електронском правном и пословном промету, Закона о електронском документу и сл.). То ће, када окончамо овај посао, допринијети несметаној комуникацији између јавне управе и пословне заједнице. Напредак на нивоу БиХ огледа се такође у почетку проведбе Стратегије развоја Агенције за идентификацијске документе, евиденцију и размјену података за период 2010 – 2015. ИДДЕЕА је заједно са Министарством цивилних послова већ покренула активности измјене закона о јединственом матичном броју, личној карти, пребивалишту и боравишту и путним исправама, што је потребно за проведбено остваривање електронских услуга. У области управног поступка Вијеће министара, Влада РС и Влада БДБиХ усвојили су Програм за побољшање квалитета управног одлучивања, а очекујемо да ће то ускоро учинити и Влада ФБиХ. Програм подразумијева измјену закона о управном поступку, те омогућава електронску комуникацију са странкама. У области јавних финансија тренутно припремамо информатизацију система трезора, а у области институционалне комуникације рађено је доста, прије свега на отварању управе и повећању њење транспарентности, кроз запошљавање службеника за информисање, успостављање wеб станица у већини институција, изградњу планске комуникације, али и ефикасније рјешавање захтјева грађана за приступом информацијама.
Које су све области јавне управе обухваћене реформом?
Стратегија је предвидјела реформу кроз два акциона плана – АП1 и АП2. Акциони план 1 садржи конкретне мјере и активности које испуњавају институције управе у сљедећим областима: Стратешко планирање, координација и израда политика, Јавне финансије, Управљање људским потенцијалима, Управни поступци и управне услуге, Институционална комуникација и Е-управа. Кантони у Федерацији и опћине у РС и ФБиХ нису директно укључени у подјелу одговорорности и координациону структуру Стратегије РЈУ. Међутим, у Ревидираном акционом плану 1 неке мјере односе се и на кантоне те опћине. Други акциони план требао би, између осталог, унаприједити организационе структуре јавне управе у смислу њене боље функционалности како бисмо једног дана постали дио европског административног простора.
Реците нешто о динамици провођења зацртаног?
Мјере и активности из првог Акционог плана истекле су крајем 2010. године, а ми смо, у складу са Заједничком платформом, урадили његову ревизију и заједно са експертима анализирали шта смо постигли у свакој области, које су мјере испуњене, а које не. Неке од њих биле су превазиђене или их једноставно није било могуће провести. Стога смо предложили нове мјере које институције управе у БиХ требају испунити до краја 2014. године и оне су уграђене у нови Ревидирани акциони план.
Јесте ли задовољни постигнутим?
Управа у БиХ је прешла пола пута у имплементацији зацртаних мјера и циљева из Стратегије. Иако смо доста постигли, пред нама је још пуно посла, а један од њих је и развој другог Акционог плана. Припремили смо документ „Основи за развој другог Акционог плана“ који ћемо прослиједити владама на усвајање. Такођер, додатно морамо јачати механизме координације који су пресудни за проведбу реформе јавне управе. Не можемо бити незадовољни, мада уз напор свих судионика у процесу реформе, можемо учинити и више.
Који су пројекти завршени, који у току и шта планирате?
УО Фонда за реформу јавне управе одобрио је 15 пројеката из шест реформских области. Успјешно је реализирано шест пројеката, пет их је у фази имплементације, а остали у фази припреме пројектне или тендерске документације. То су сљедећи пројекти: „Скица развоја централних органа влада у БиХ“, „Унапријеђење правила и процедура за израду закона, других прописа и опћих аката у БиХ“, „Успостава мреже инфо полица“, „Стратешко комуницирање“, „Обука службеника за односе с јавношћу“, „Израда програма за побољшање квалитета управног одлучивања у БиХ“, „Развој система за управљање учинком у структурама државне службе у БиХ“, „Транспонирање ЕУ законодавства у правни систем БиХ“, „Обука државних службеника за примјену информацијских технологија и рад на рачунарима“, „Израда и успостављање оквира интероперабилности и стандарда за размјену података“, „Информацијски систем управљања буџетом“, „Успостављање савремених одјела за управљање људским потенцијалима у органима управе у БиХ“, „Информацијски систем трезора Брчко дистрикта“, „Изградња капацитета за борбу против корупције у структурама државне службе у БиХ“, „Обука службеника за односе с јавношћу – фаза ИИ“. Сви ови пројекти су финансирани, дакле, из Фонда за реформу јавне управе. Имамо и пројекте који су финансирани из ИПА фонда, а судјелујемо и у имплементацији других пројеката који финансирају међународни донатори, попут пројекта „Стратешко планирање и израда политика“, који је проводио и спјешно окончао УНДП. Заједно са координаторима из ентитета и БДБиХ договорили смо сет нових приоритетних пројеката, чија је реализација предвиђена од 2012 до 2014. године. Ради се о пројектима као што су: Јавно-приватно партнерство, Израда софтwаре-а за подршку изради нацрта закона и других прописа, Успостављање и/или ојачавање капацитета институције/а за контролу прописа и успостављање система редукције административних препрека, Имплементација заједничких сервиса за еУслуге и др.
Да поменемо и потешкоће при провођењу реформе – подршка, препреке, добра и лоша искуства?
Реформа јавне управе сложен је процес и захтјева ангажман бројних учесника. Државним службеницима који су укључени у рад надзорних тимова реформа јавне управе је додатни посао. Укљученост у овај процес од њих захтјева додатно вријеме и ангажман. И Делегација Европске комисије у свом задњем извјештају затражила је да се посао координатора професионализира. Наша искуства говоре да без сарадње, заједничког рада, дијељења истих циљева и то свих нас који судјелујемо у овом процесу немогуће је очекивати велике помаке. Стога је потребна већа сарадња институција, већи ангажман али и одговорност. Углавном смо склони да позитивно причамо о реформи и сваки завршен пројекат добар је примјер заједничког рада и постизања заједничких циљева. Као добар примјер издвојила бих заједнички рад државних службеника у надзорним тимовима, али и спремност координатора на нивоима ФБиХ, РС и Брчко дистрикта да раде на остварењу заједничких циљева.