1. Шта је примарна задаћа Канцеларије за реформу јавне управе БиХ?
– Реформа јавне управе (РЈУ) је обавеза и политички услов Европског парламента. Канцеларија је формирана да координише процес реформе јавне управе истовремено и у истом степену на државном, ентитетским нивоима и у Дистрикту Брчко, а институције су те које спроводе ту реформу. То значи да овај канцеларија није сама. Велику улогу имају и ентитетски координатори Мирсада Јахић из ФБиХ и Стојанка Ћулибрк из РС-а, те Брано Јовичић из Дистрикта Брчко који савјесно и професионално обављају посао координације реформе јавне управе на подручју ентитета и Дистрикта Брчко. Без те заједничке координације не би ни било успјешне реформе.
Основна улога Канцеларије координатора за РЈУ је координација реформских активности из Стратегије реформе јавне управе и акционих планова који из ње произилазе. Реформом се треба приближити и увести бх. административни простор у европски по свим стандардима и критеријима који се односе на професионалну администрацију, транспарентну јавну управу, већу ефикасност у раду и ефективност. Ова реформа помаже администрацији у погледу стручности, оспособљености и квалитета рада, а што се неминовно одражава и на квалитет услуга које грађани и привредни субјекти очекују. То је и предуслов за привредну одрживост и развој.
2. Докле се дошло с реформом јавне управе, у којој мјери или процфенту је спроведена и шта је конкретно урађено?
– Према посљедњем процентуалном пресјеку урађеном у јулу ове године, највећи напредак забиљежен је у реформској области Институционална комуникација (69,15 посто), а најмањи у области Информационе технологије (38,97 посто). Нови подаци биће познати почетком 2012. године. Управа у БиХ је на пола пута у остваривању Стратегије РЈУ чија је реализација мјерило успјеха реформе.
Савјет министара БиХ, владе Републике Српске те Брчко дистрикта усвојили су нови програм који предвиђа измјену Закона о управном поступку којим желимо омогућити грађанима да лакше и брже остваре своја права. Очекујемо да ће то ускоро урадити и Влада ФБиХ.
У протеклом периоду били смо фокусирани на припрему и имплементацију пројеката који су финансирани из Фонда за реформу јавне управе у БиХ, у који се слијева новац од донатора. Управо кроз те пројекте, реализују се заједничке мјере које се односе на стицање знања и вјештина управљања реформским процесима, израда политика, програма рада, координације. У ове пројекте директно су укључени државни службеници при генералним секретаријатима влада, као и секретари министарстава и руководећи државни службеници из министарстава, али и други службеници укључени у креирање јавних политика. Без знања које захтјева управљање процесом не можемо ни говорити о визији или успјешности рада одређеног министарства.
У овој години урадили смо и ревизију Акционог плана 1, који су усвојиле владе у БиХ. Дакле, потребно је до краја имплементирати Ревидирани акциони план 1, али и припремити те спровести Акциони план 2 који се односи на организацију управе у погледу њене функционалности. Успјешно се реализује пројекат "Обука службеника за примјену информационих технологија и рад на рачунарима", а чији је циљ био већа дигитална писменост државних службеника. Обуку је прошло 1.600 запослених у органима управе. Четири стотине државних службеника едуковано је о начинима, врстама и техникама усклађивања бх. законодавства за законодавством ЕУ и то путем пројекта "Транспоновање ЕУ законодавства у правни систем БиХ". У оквиру пројекта "Развој система за управљање учинком у структурама државне службе у БиХ" обуку је прошао 591 руководећи државни службеник, док је 61 службеник стекао звање тренера у овој области. Кроз пројеакт "Стратешко планирање и развој јавних политика" обуку је прошло 128 државних службеника.
У оквиру пројекта "Унапређење правила и процедура за израду закона, других прописа и општих аката у БиХ", који је у току, урађена су номотехничка правила која побољшавају израду закона, општих аката и других прописа прилагођена европским стандардима. Очекује се и утврђивање броја полазника обуке који раде директно на изради закона. Такође, у току је реализација пројеката "Скица развоја централних органа влада у БиХ", "Израда и успостављање оквира интероперабилности и стандарда за размјену података" и "Информациони систем за управљање буџетом" (BMIS) који имају за циљ побољшање структуре, капацитета и рада секретаријата влада, стварање основе за успостављање стандарда за размјену података као и успостављање ефикаснијег, тачнијег и транспарентнијег управљања буџетом помоћу информационог система.
Свјесни смо колико је донешено закона без добрих процјена, не само по питању финансија, него и на кога закони имају директан и индиректан утјецај. Правила у изради закона у овој области је потребно дорадити да се такве ствари не би и убудуће дешавале. То ће бити један од показатеља успјешног рада администрације. Што већи број службеника буде укључен у едукације за рад, успјех ће бити већи. Зато је програм реформе скуп процес. Наша је срећа што БиХ средства за реформу добија од страних донатора. То је велика подршка, јер значи да нас желе у Европској унији. Од ове године је тек уведено да се и владе укључе у финансирање реформе и то износом 0,01 посто годишњег буџета, мада смо свјесни да им је то тешко у овом моменту.
3. Какву добробит од реформе имају институције и грађани БиХ?
– Досљедном имплементацијом Ревидираног АП 1 грађанима БиХ ћемо приближити јавну управу какву имају европске земље. Напримјер, већ је утврђено да институције управе прикупљају податаке по службеној дужности, а не грађани како је то до сада било. Да то начело не би остало мртво слово на папиру, потребно је уложити значајнија средства у информационе технологије, увезати све податке и обезбиједити несметан проток информација. Пројектом "Интероперабилност", који је у току, биће постављене основе за такву размјену података.
У сваком случају, води се рачуна о уштеди времена и труда које грађани БиХ уложе у остваривање неке услуге. Предложено је и поједностављење управних процедура, увођење електронских услуга као што је е-порез на укупни приход грађана, е-регистрација возила… План предвиђа и успостављање јединствене базе података свих закона и подзаконских аката, којима ће грађани моћи слободно приступити, али и прилагођавање радног времена грађанима те увођење редовног мјерења задовољства корисника управних услуга тамо гдје се те услуге обављају.
Такође, неке наше мјере односе се и на већу одговорност администрације. Пут до испуњења циљева је дуг и њему претходе многе активности. На примјер, да бисмо могли регистровати возило преко интернета морају бити испуњени предуслови за то: од измјене законске легислативе до успостављања информационог система који ће омогућити ову услугу. Но, морате имати на уму да процес реформе јавне управе ни тада неће бити окончан. Ова реформа не подразумијева само испуњење задатих циљева већ и промјену свијести администрације, али и корисника услуга.
4. Шта су сљедећи кораци Канцеларије координатора на државном нивоу?
– Извјештај Европске комисије опредијелио је активности за наредну годину. Све што је указано као недостатак нашло се у нашем програму рада, а већ је Савјет министара БиХ најавио да ће у области реформе јавне управе највећу пажњу имати Акциони план 2 који се односи на реформу органа управе у смислу саме организације и функционалности органа. Морамо сагледати и начин функционисања јавне управе у БиХ и радити на смањењу расцјепканости јавне управе, јер и Европска комисија то од нас очекује. Морамо се уклопити у модерну организацију управе према којој се органи управљања заснивају на јасним типовима и стандардима неопходним за ефикасно функционисање.
Свакако је ту и наставак реализације ревидираног АП 1 (РАП1) и већ смо утврдили приоритетне пројекте за 2012. међу којима издвајамо пројекат "Изградња капацитета за борбу против корупције у структурама државне службе БиХ" који ће се финансирати средствима Фонда за РЈУ. Реализацијом овог пројекта био би подигнут степен свјесности о проблему корупције у јавној управи, била би повећана транспарентност и информисаност јавности и грађана о раду органа управе, државни службеници и запослени у органима управе били би оспособљени за примјену антикорупционих мјера и механизама дјеловања код појаве корупције.
Ту су и пројекти из области реформе јавне управе који ће бити финансирани средствима ИПА 2010. и ИПА 2011., а који су такође усмјерени на реализацију приоритетних циљева и мјера из АП1/РАП1 Стратегије РЈУ. Издвајамо пројект из програма ИПА 2010. "Скица развоја централних органа влада у БиХ (држава, ентитети и Брчко Дистрикт) – Фаза II" који представља наставак претходног истоименог пројекта који је био финансиран средствима Фонда за РЈУ и од којег се између осталог очекује да унаприједи процес годишњег планирања рада и мониторинга на нивоу Савјета министара БиХ/влада на дугим нивоима те осигура јачање сарадње између четири секретаријата која требају бити институционализована у погледу планирања политика и координације.
Свакако не мање важан је и пројекат у области реформе државне службе и управљања људским потенцијалима (УЉП) "Модернизација система УЉП у структурама државне службе у БИХ", чије је финансирање одбрено из програма ИПА 2011. Релизација овог пројекта ће допринијети побољшању постојећег система управљања људским потенцијалима у смислу ефективнијег планирања људских ресурса, побољшаних процедура запошљавања у државну службу и анализи и класификацији радних мјеста у државној служби са циљем побољшања квалитета описа послова запослених, како би се осигурало усклађивање постојећеих кадровских ресурса са стварним потребама и захтјевима посла.
Иако смо аплицирали за пројекте из области Информационе технологије (ИТ) код ИПА фондова, нажалост нисмо прошли, мада сматрамо да је то један од кључних услова реформе који захтјева велика средства. Нисмо прошли јер ти пројекти за сада нису приоритет за Европску комисију.
Све набројано треба омогућити бољи амбијент како за рад органа управе, тако и за кориснике услуга. То је само дио укупне слике реформе јавне управе, која ће допринијети остварењу бољих резултата рада администрације у БиХ.
5. Да ли реформа јавне управе подразумијева уштеде новца из државног буџета?
– Свакако! То и јесте један од циљева реформе јавне управе. Мање новца за администрацију почеће се издвајати чим буде утврђено колико је извршилаца потребно за сваки посао у државној служби.