Фена: Уставна реформа остаје кључна реформа коју треба провести у БиХ да би се направила дјелотворна, праведна и у цијелости функционална држава способна да задовољи све захтјеве процеса интеграција ЕУ, један је од закључка из заједничке изјаве коју су делегације Европског парламента и Парламентарне скупштине БиХ усагласиле по завршетку 12. интерпарламентарног састанка 15. и 16. фебруара у Сарајеву.
У изјави достављеној данас из ПСБиХ потцртан је значај укључивања и ангажирања цивилног друштва у овај процес, а указано је и на потребу проведбе захтјева из пресуде Европског суда за људска права у предмету "Финци и Сејдић", која утврђује да Устав дискриминира грађане који не припадају трима конститутивним народима. БиХ се обавезала, постајући чланицом Вијећа Европе и ратифицирањем Споразума о стабилизацији и придруживању, осигурати потпуну усклађеност с Европском конвенцијом о људским правима и постприступним обавезама Вијећа Европе, истакнуто је у изјави. Изражава се нада да релевантна правила која уређују изборе могу бити измијењена и допуњена прије сљедећих опћих избора да би се избјегло да се ти избори проводе према одредбама које крше Европску конвенцију о људским правима.
У изјави се оцјењује да је БиХ у прошлој години и даље споро напредовала у испуњавању захтјева везаних за Процес стабилизације и придруживања, а посебна забринутост је изражена недостатком напретка у стварању функционалније и одрживије структуре државе, као и на јачању поштивања људских права и основних слобода.
Одговорне власти су позване да покажу више одлучности и пажњу поново усмјере на приоритетне области које је утврдило Европско партнерство, а посебно да се успостави боља сарадња између ПСБиХ и Вијећа министара БиХ. Осуђено је унилатерално одустајање од реформи, а затражено је да се осигурају једнака права за конститутивне народе и остале. Изражено је разочарење што су националистичка реторика и популистичке изјаве политичких лидера и даље веома честа појава, те је апелирано на политичке лидере да се суздрже од политике мржње, националних програма и сецесионизма.
Делегације су у заједничкој изјави подсјетиле да је ЕУ у више наврата потврдила своју опредијељеност територијалном интегритету и суверенитету БиХ у складу с Дејтонским мировним споразумом. Мишљења су да је транзиција којом домаће власти преузимају потпуну одговорност, уз подршку специјалног представника ЕУ, једини начин за могућу кандидатуру за чланство у ЕУ, док оспоравање одлука високог представника само одгађа овај процес.
Подсјетиле су да су изгледи за чланство у ЕУ понуђени БиХ као једној држави, а не њеним конститутивним дијеловима те да су покушаји нарушавања суверенитета државе у потпуности неприхватљиви. Поновиле су одговорним властима да одговор ЕУ у вези с могућом апликацијом БиХ за чланство може бити позитиван само ако се оствари довољан напредак у процесу реформи.
Примијетиле су са жаљењем да земља још није испунила пет циљева и два увјета као полазиште за транзицију Уреда високог представника у уред специјалног представника ЕУ, те подстичу надлежне власти да интензивирају напоре да би се испунили преостали циљеви и увјети. Поздравиле су Споразум о извршењу кривичних санкција с Републиком Хрватском и Србијом, који је у припреми, те сматрају да је то позитиван корак ка владавини права у региону који је иницирала БиХ.
У изјави се изражава задовољство што су одговорни органи власти убрзали своја настојања везано за реформе да би испунили увјете утврђене Мапом пута за либерализацију визног режима, те их охрабриле да уложе додатне напоре да би остварили циљ потпуне либерализације. Такођер, делегације су позвале Европску комисију да, у случају позитивне процјене европских експерата, предочи законодавни приједлог за либерализацију виза почетком прољећа 2010. године.
Изражена је и забринутост због ограниченог напретка у унапређењу фискалних политика, бављењу структурним реформама и стварању јединственог економског простора широм земље, што даље отежава економску ситуацију у БиХ која је већ тешко погођена глобалном економском кризом.
Затражено је од надлежних ентитетских органа власти интензивирање напора за провођење мјера усаглашених увјетима станд- бy аранжмана с ММФ-ом, укључујући реформе којим би се систем социјалних накнада учинио одрживим, ефикаснијим и правичнијим. Изражена је нада да ће уз помоћ претприступних фондова ЕУ, одговорни органи који доносе одлуке почети проводити ефикасне структурне економске реформе, те да ће у Федерацији БиХ оживјети процес приватизације.
Када је ријеч о медијима у БиХ, у изјави је наглашен значај слободе изражавања, укључујући слободне и независне медије, али је такођер указано на потребу политички независног регулаторног тијела за комуникације. Оштро су осуђени напади на новинаре и затражено од одговорних органа предузимање одговарајућих мјера да се такво што избјегне у будућности. Осим тога, делегације у изјави позивају медије, укључујући јавне емитере, да не емитирају програме који изазивају нетолеранцију.