Дневни аваз: Упркос тешкој економској ситуацији, отпуштању великог броја радника и смањењу плаћа, јавни приходи од директних пореза и доприноса у Федерацији БиХ лани су били за нешто више од два посто виши него годину раније. Ове податке саопћио нам је Мидхат Арифовић, директор Порезне управе ФБиХ, уз напомену да би убирање пореза у БиХ ипак могло бити много ефикасније.

– Ако узмемо у обзир економску кризу, да су приходи од индиректних пореза у паду, да је велики број радника отпуштен, да су многима умањене плаће, између осталог и радницима у државним институцијама, министарствима, органима управе на свим нивоима, љекарима, у  просвјети, полицији… велико је изненађење да смо имали толику наплату прихода. Реално је било да дође до пада – каже Арифовић.

Шта очекујете ове године када су у питању приходи?

– Криза се наставља, долазит ће до све чешћих отпуштања радника, смањења плаћа, а самим тиме неће бити ни основа за уплату пореза и доприноса. Очекује нас тешка година, не знам хоћемо ли моћи поновити резултат из прошле.

Због чега је у нашој земљи систем убирања пореза мање ефикасан него у другим земљама?

– Прије шест-седам година говорио сам да имамо накарадан порезни систем. Ствари су се донекле промијениле набоље, али, нажалост, не у обиму како бисмо жељели, јер није дошло до хармонизације прописа. Прије свега, још имамо ентитетску порезну администрацију, ентитетске законе, различиту фискализацију, различите стопе у порезу на доходак, различити су принципи… Све то отежава примјену закона.

Колико ће фискализација поправити незахвално стање у федералном буџету?

– Фискализација би требала повећати наплату свих јавних прихода, кантоналних, опћинских, па и федералног буџета. Иако је закон ступио на снагу, потребно је донијети низ подзаконских аката, пратећих правилника за техничку примјену. То је посао Министарства финансија, а ја се надам да ће коначна примјена почети 1. јануара 2010. Чињеница је да велики број обвезника у разним областима ријетко издаје рачуне, а наплаћени  новац не приказује се у пословним књигама. Суштина фискализације је књижење готовинског промета директно и на софтверу Порезне управе.

У којим се дјелатностима најчешће не пријављује стварни промет?

– Приватна медицинска пракса, пекарска, месарска, трговинска, угоститељска, фризерска… дакле све дјелатности гдје се услуге и роба наплаћују у готовини, гдје постоји могућност да власници на крају дана сторнирају промет и прикажу га пет, десет или 15 пута мањим.

Већ годинама заговарате формирање државне порезне управе умјесто ентитетских. Колико је реално очекивати да се то деси?  

– О томе говорим осам-девет година. Осим тога, и када се формирала Управа за индиректно опорезивање БиХ, био сам противник да се на такав начин изврши подјела на директне и индиректне порезе. То је непримјерено, не знам ни за један такав случај у свијету. То је ствар политике, политичари у БиХ и међународна заједница нису вршили довољан притисак да се, као и у свим државама ЕУ и окружења, раздвоји државна царинска администрација и државна порезна управа.  

Све је већи број послодаваца које ПУ евидентира као дужнике. Како рјешавате тај проблем?

– То нас забрињава, јер имамо све већи број дужника. На крају 2009. имали смо око 55.000 рјешења о принудној наплати. Ту се налазе и велики дужници, јавна предузећа, државне компаније, болнице, опћине, али и они који дугују по 100 марака. Дешава се да послодавци исплаћују плаће без уплате доприноса, а дугови се гомилају. Ако обвезник има неизмирен дуг, блокирамо му рачун. Дешава се, међутим, да на рачунима нема новца, па се иде у продају имовине. Но, систем продаје врло је скуп и спор, а та имовина ријетко буде продата, поготово сада због кризе. Најбољи концепт је склапање споразума с обвезницима, према којем дуг, уз затезне камате, плаћају у ратама. Одређене компаније на тај начин се извуку.