Ослобођење: Позитивни ефекти инвестиција из претходних година најбоље показују колико је БиХ изгубила падом инвестиција за 40 посто у овој години. Према ријечима пројект – менаџера за макроекономски систем Ванскотрговинске коморе БиХ Игора Гаврана, позитивни ефекти успјешних инвестиција сад се одражавају на пад дефицита и смањење увоза, јер се у БиХ производе добра која су била доминантна у увозу.
"Сада, кад су инвестиције мање, све то смо изгубили, губитак је далеко већи од бројки којим је исказан, јер тих 40 посто инвестиција које су мање у односу на прошлу годину дало би далеко веће позитивне ефекте", казао је Гавран.
Истина ни предходних година инвестиције у БиХ нису биле на задовољавајућем нивоу, али зато није одговорна свјетска економска криза, него лоше пословно окружење у БиХ и нестабилне политичке прилике, због чега БиХ има лош рејтинг у извјештајима о конкурентности земаља.
Професорица економског факултета у Сарајеву Азра Хаџиахметовић сматра да су инвестиције смањене из три разлога. Први је успоравање у свјетској економији, посебно у европском дијелу, што је довело до успоравања инвестицијских процеса. Други разлог је то што се БиХ, као и остале земље региона, више баве неким другим питањима, а запоставља активније привлачење инвестиција. Према њеним ријечима, на привлачењу инвестиција треба радити на регионалном нивоу.
"Треба боље регионално увезивање за привлачење страних инвеститора. Европски капитал ће се радије кретати у оквиру Европске уније него што ће инвеститиори одлучити да уђу на овако мала и неувезана тржишта. Да би се инвеститори одлучили да инвестирају у овај регион, а не у неке друге замље у Европи, мора им се понудити нешто што други региони немају и што ће привући њихову пажњу", казала је Хаџиахметовић.
Према подацима Агенције за промоцију страних инвестиција у БиХ, за девет мјесеци ове године у шест земаља региона инвестирано је око 4,5 милијарди еура страних улагања. Улагања у Србију износила су око 1,5 милијарди еура, Хрватску око 900 милиона еура, Црну Гору 726 милиона еура, БиХ 420 милиона еура, Македонију око 100 милиона еура, а Албанију око 350 милиона еура.
Трећи разлог пада инвестиција су унутрашњи проблеми БиХ, односно лоша пословна клима и чињенице да се власти не баве довољно законском регулативом везаном за пословање.
"Важан је НАТО и реформе за чланство у НАТО-у и у другим асоцијацијама, али не смијемо заборавити онај економски дио, реформе пословног сектора. Није довољно да се држава бави само фискалном стабилношћу, мора се почети бавити и пословним сектором", казала је Хаџиахметовић.