Независне новине: Привреда БиХ могла би кренути путем опоравка тек 2011. године, процјењују економисти. Иако се до сада углавном говорило да ће опоравак домаће привреде стићи наредне године због низа негативних околности, то ће се десити тек 2011. године.
“Очекујем да ћемо из негативног раста изаћи 2010. године и забиљежити благи позитивни раст од 0,5 посто, а да ћемо стабилном узлазном путањом кренути тек 2011. године”, сматра Азра Хаџиахметовић, професор Економског факултета у Сарајеву.
Истиче како опоравак у БиХ неће доћи сам од себе упркос глобалним позитивним кретањима.
“Мораћемо пуно тога урадити како бисмо остварили оптимистичан сценарио. Околности су се промијениле и неки други сектори постали су конкурентнији у односу на вријеме прије свјетске економске кризе. Захтјеви извозних тржишта су промијењени. Стога ће бити потребно реструктурирање наше привреде, а прије свега испуњавање захтјева европског тржишта, али и тржишта региона која се све више европеизирају. Хрватска и Србија су све ближе Европској унији, а с обзиром на то да су за нас посебно значајна, треба рачунати са промјенама која се и на њима догађају”, оцјењује Хаџиахметовићева.
Додаје да ће темпо опоравка у 2011. овисити од тога шта ће бити урађено у првој половици 2010. године.
“Наредна година је изборна и то је хендикеп за нашу привреду јер ће фокус више бити на другим областима него на економији”, истиче Хаџиахметовићева.
Економиста Мурис Чичић такође сматра да би се економски раст у наредној години могао кретати око нуле или 0,5 посто, док би уочљивији и стабилнији раст могао услиједити 2011. године.
“У 2011. години и у нашој земљи осјетиће се ефекти раста у западним земљама, а тада можемо очекивати и консолидовање извозних наруџби и активирање европских фондова који би нам помогли да превазиђемо проблеме уколико стекнемо статус кандидата за чланство у ЕУ”, појашњава Чичић.
Каже да проблеми са смањењем буџетских прихода у оба ентитета утичу на кресање развојних програма, што се одражава на запосленост. Због тога је аранжман с ММФ-ом, сматра Чичић, врло позитиван јер ће довести до толико потребног балансирања јавне потрошње.
С прогнозама о благом расту бх. привреде у 2010. години слаже се и Стево Пуцар, предсједник Секције за макроекономију Удружења економиста РС – SWОТ, наводећи да и Европска банка за обнову и развој прогнозира повећање привредних активности у БиХ од 0,8 одсто у наредној години.
Наглашава, међутим, да и раст од око три посто, који се прогнозира за 2011. годину, неће бити довољан за достизање ранијег нивоа производње и значајније побољшање животног стандарда грађана.
“Ми смо посљедњих четири-пет година имали раст од пет до шест посто, а да нисмо остварили значајно повећање животног стандарда. За такво нешто потребно је остваривати знатно више стопе раста”, наглашава Пуцар.
Упозорава да би кашњење средстава ММФ-а или њихов изостанак имао неповољан утицај на све врсте јавне потрошње, али и да постоји проблем што ММФ са својим правилима које поставља пред владе, која се тичу јавне потрошње и макроекономске стабилности, ограничава механизме, који би могли подстаћи излазак из кризе.