Capital.ba: У ЕУ постоји више од 450 различитих грантова ЕУ, а за период 2007-2013. године, укупан буџет за њих износи близу хиљаду милијарди евра. Заједничко за све њих је да они морају бити у складу са основама европске политике у зависности од области из којих се додјељују. Осим тога, већина тих грантова спада у комплементарне, односно да би се аплицирало за њих, дио финансирања морају преузети и друге организације, државе и институције.

Једино грантови ван ЕУ, што се тиче и БиХ, могу бити у потпуности финансирани од стране ЕУ.

Највећи дио буџета ЕУ користи се у различитим фондовима, програмима, грантовима и помоћима регионалном развоју. Од 133 милијарде евра буџета за 2009. годину, осам милијарди је намијењено за европску администрацију, док се остатак односи на фондове, грантове и подршку.

Од тог новца, око осам милијарди намијењено је фондовима и програмима помоћи ван ЕУ, углавном за земље кандидате или потенцијалне кандидате за чланство у Унији.

Борис Јарочевић, оперативни директор Делегације Европске комисије у БиХ, каже да буџету ЕУ свака земља доприноси на начин да двије трећине долази директно из буџета земаља чланица, а преостала једна трећина кроз индиректне порезе, попут ПДВ-а.

ЕУ никад не додјељује грантове ад хок. Умјесто тога, сви се они додјељују на основу годишњих планова и програма који се објављују на страницама Европске комисије. Прије 31. марта сваке године одјељења унутар Европске комисије у зависности од врста грантова, на својој интернет страници објављују расположиве програме за које се заинтересовани могу кандидовати.

Након објављивања програма и пријаве кандидата, на интернет страници се објављују различите понуде.

Углавном је процедура разматрања пристиглих понуда таква да надлежни органи унутар ЕУ задужени за поједине програме направе евалуацију сваке понуде на основу објављених критеријума. Разматрање је транспарентно и сваки потенцијални прималац неког гранта има право на потпуни увид у процес одлучивања како би се осигурала непристрасност. ЕУ индивидуално инфоримше кандидате о коначној одлуци.

Постоје и случајеви када се грантови додјељују без јавних позива. На сајту Европске комисије објашњавају да се то ради у случајевима када је јасно да потенцијални прималац гранта има монопол у одређеној области, па не постоји опасност да неко буде закинут. Други случај је када се ради о хитности, посебно када је у питању ванредна ситуација попут потребе за хитном хуманитарном помоћи.

С обзиром да се грантови финансирају јавним новцем, ЕК осигурава потпуну транспарентност. До 30. јуна Комисија објављује све грантове који су одобрени током протекле године. Изузетак су једино индивидуалне стипендије.

БиХ и европски фондови

Европска унија је, према подацима са званичне странице Европске комисије, у земље западног Балкана од 1991. унијела 6,8 милијарди евра.

До 2006. године, у БиХ је стигло готово 2,7 милијарди евра, а до 2012. године планирано је ставити на располагање још више од пола милијарде евра.

Од 2000. године средства за регион ишла су кроз програм CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization – Заједничка помоћ за реконструкцију, развој и стабилизацију). Осим за БиХ, програм је био намијењен за Албанију, Хрватску, Србију, Црну Гору, Косово под UNSCR 1244 и Македонију. На страници Комисије наводи се да циљ програма за земље западног Балкана није само хуманитарне природе, већ и то што су “конфликти у региону у супротности са ширим циљевима безбједности и просперитета у Европи”.

Главни канал кроз који европски фондови иду ка БиХ и Балкану је кроз процес стабилизације и придруживања ЕУ, чији је циљ, кроз правни уговор сваке од земаља са ЕУ, помоћи земљи да се кроз индивидуални напредак и провођење реформи приближи европским интеграцијама.

Борис Јарочевић, оперативни директор Делегације ЕК у БиХ, каже да је БиХ од 2007. године кроз Инструмент претприступне помоћи, односно IPA програм, до сада добила око 160 милиона евра.

Јарочевић каже да ЕК настоји помоћи да се домаће институције оспособе за ефикасно кориштење фондова, како би БиХ избјегла проблеме као са Бугарском и Румунијом које из године у годину више уплаћују у ЕУ него што добијају новца.

Уплаћивање новца

Наиме, свака земља чланица Уније уплаћује новац у буџет ЕК намијењен за различите грантове и програме. Заузврат, институције, организације, компаније и удружења сваке земље добијају могућност да се кандидују за различите пројекте. Јарочевић упозорава да уколико БиХ не буде спремна да кроз стручност људи и квалитетне пројекте извуче велики дио новца, десиће се да ће сваке године уплаћивати више него што ће повући из Уније.

“Нормално је да неке земље чланице попут Њемачке и Француске више уплаћују и мање добијају. Али није добро да слабије развијене земље којима је новац потребан за различите пројекте као на примјер за побољшање инфраструктуре због слабог менаџеровања програмима извуку мало средстава”, каже он.

Санел Хускић из ACIPS-а, такође каже да БиХ мора хитно радити на томе да буде способна да сама управља фондовима ЕУ.

“Ако не буде било ефикасних механизама, визије и квалитетних пројеката, БиХ ће повлачити мање новца од онога што је уплатила”, каже Хускић.

Као примјер доброг планирања он наводи Ирску, која је успјела повући милијарде европског новца захваљујући постојању визије и квалитетних пројеката. Ирци су се, каже Хускић, фокусирали на двије области и то на развој људских ресурса и на музику. На ове двије ставке повукли су око 60 одсто свих европских средстава које су добили.

Јарочевић се слаже да БиХ мора у наредних неколико година, када се очекује да ће постати земља кандидат за ЕУ, направити систем како би земља била ефикасна у повлачењу новца из фондова.

Сви који су у БиХ заинтересовани за повлачење новца из европских фондова, требало би да се обрате Дирекцији за европске интеграције и Министарству финансија БиХ.

Јарочевић каже да је национални координатор за ИПА фондове Драган Вранкић, министар финансија БиХ.

“Често се људи обраћају нама директно у Делегацији и питају за фондове. За ИПА фондове требало би да аплицирају код националног координатора за фондове или да се обрате ДЕИ”, каже Јарочевић.   

 

Важнији грантови, програми и фондови Европске комисије:

 

1. Европа за грађане

Опис: Подршка за помоћ организацијама које раде у области активног европског грађанства и промоцији цивилног учешћа

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 215 милиона евра

 

2. Европски инструмент за демократију и људска права

Опис: EIDHR је програм ЕУ за промоцију демократије и људских права широм свијета

Трајање програма: 2007-2010.

Буџет: 482,9 милиона евра

 

3. Инструмент претприступне помоћи (IPA)

Опис: Програм финансијске подршке за земље кандидате и потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 11,468 милијарди евра

 

4. Интеррег III Б

Опис: Подршка за развој транснационалне сарадње између европских регија

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 280 милиона евра

 

5. Јавно здравство

Опис: Подршка која се додјељује путем програма акције Заједнице у јавном здравству

Трајање програма: 2008-2013.

Буџет: 321,5 милиона евра

 

6. Култура 2007

Опис: Подстицај култури

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 400 милиона евра

 

7. Живот +

Опис: Подршка за иновативне пројекте који се баве животном проблематиком

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 2,143 милијарде евра

 

8. Марко Поло

Опис: Подршка комерцијалним пројектима који подстичу конкурентност

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 740 милиона евра

 

9. Медиа 2007

Опис: Подршка европској аудиовизуелној индустрији

Трајање: 2007-2013.

Буџет: 755 милиона евра

 

10. Млади у акцији

Опис: Подршка за афирмацију европских удружења која активно учествују у пројектима за младе

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 885 милиона евра

 

11. Напредак

Опис: Подршка у оквиру општег програма Заједнице за запошљавање и социјалну солидарност

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 743,29 милиона евра

 

12. Оквирни програм за конкурентност

Опис: Програм за конкурентност и иновације

Трајање програма: 2007- 2013.

Буџет: 3,621 милијарда евра

 

13. Програм за предузетништво и иновације

Опис: Потпрограм за подршку иновативности малим и средњим предузећима

Трајање потпрограма: 2007-2013.

Буџет: 2,17 милијарди евра

 

14. Програм за подршку политици информационе и комуникационе технологије

Опис: Подршка информационој и комуникационој технологији

Трајање потпрограма: 2007-2013.

Буџет: 730 милиона евра

 

15. Програм интелигентне енергије Европе

Опис: Финансијски инструмент ЕУ за финансирање обновљивих извора енергије

Трајање потпрограма: 2007-2013.

Буџет: 730 милиона евра

 

16. Основна права и правичност

Опис: Програм заштите основних права и правичности

Трајање програма: 2007-2013.

Буџет: 542,9 милиона евра

 

17. Заштита и борба против насиља над дјецом, младима и женама 

Опис: Програм се односи на борбу против насиља над ризичним групама

Трајање потпрограма: 2007-2013.

Буџет: 114,4 милиона евра