Напредак који је Босна и Херцеговина направила у протеклих годину дана је ограничен, изјавио је данас у Сарајеву Димитрис Куркулас, шеф Делегације Европске комисије у БиХ.
Када су у питању политички критерији, Европска комисија у свом извјештају позитивним је оцијенила измјене Устава БиХ којима се регулише статус Брчко дистрикта.
„Услови за затварање ОХР још увијек нису у потпуности испуњени. Улога коју има етнички идентитет у политици наставља да угрожава функционисање извршне, законодавне и судске власти као и свеукупно управљање државом“, рекао је Куркулас, представљајући новинарима извјештај о прогресу БиХ ка путу према ЕУ, те позвао власти да убрзају кључне реформе како наша земља не би заостајала за својим сусједима у процесу европских интеграција.
„Европска будућност земље захтјева заједничку визију њеног водства о цјелокупном правцу којим земља иде“, рекао је Коуркоулас и нагласио потребу испуњавања увјета за транзицију ОХР-а у Уред специјалног представника ЕУ те проведбе уставне реформе. Без испуњава ових захтјева, БиХ не може добити кандидатски статус, додао је.
У области реформе устава, како је навео, БиХ мора остварити уставну компатибилност везану за људска права, те државне институције учинити функционалнијим и ефикаснијим.
Куркулас је навео да проведба реформи тече споро, највише због недостатка консензуса и политичке воље, али и због сложене институционалне организације земље.
Отварање преговора са Македонијом
Европска комисија препоручила је у сриједу отварање приступних преговора с Македонијом, која кандидатски статус има од децембра 2005. године, али без спомињања датума када би се преговори требали отворити, док од друге кандидатске земље, Турске, тражи да учини више на провођењу реформи. Македонија чека на датум преговора од децембра 2005. године, када је добила кандидатски статус. Турска пак мора убрзати провођење политичких и господарских реформи, побољшати права мањина, жена и синдиката, слободу медија, те даље нормализирати односе с Кипром, сматра Европска комисија у свом извјештају о напретку.
У извјештају Европске комисије је констатирано да је одређени напредак направљен је у области реформе јавне управе, а што је кључни приоритет из Европског партнерства.
„Стратегија реформе јавне управе се проводи, а Фонд за реформу јавне управе постао је оперативан“, наводи се, између осталог, у извјештају Европске комисије. Такођер је констатирано да је оперативна сарадња са координаторима реформе јавне управе које су именовале владе Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта, задовољавајућа.
„Управљање Фондом успостављеним у циљу подршке реформи јавне управе такође је врло добро. Скоро двије трећине средстава је ангажовано и неколико пројеката је у току. Такође, Уред координатора за реформу јавне управе у потпуности обезбјеђује донаторску координацију.
Ипак, административне структуре у БиХ остају гломазне и, у неким случајевима, расцјепкане, ослоњене на дупликацију и нејасну расподјелу моћи и између институција на истом нивоу, као и вертикално, између различитих нивоа власти. Даљњи напори у правцу ефикасније процедуре запошљавања у државну службу су неопходни. Закони о државној служби на свим нивоима су измијењени или замијењени новим. То би требало допринијети унапријеђењима у погледу ефикасности јавне управе. Ипак, консултирање заинтересованих страна у процесу припреме измјена и допуна Закона било је недовољно.
У извјештају је наведено и то да је државна служба високо политизована и да јој је неопходна професионализација, транспарентне и ефикасне процедуре запошљавања, те модернизација на пољу развоја каријере.
Одређени напредак направљен је у функионирирању тржишне економисије, финансијска и монетарна стабилност се одржала захваљујући правовременој реакцији централне банке БиХ у вријеме избијања финансијске кризе у јесен 2008. године. Међутим, квалитета и одрживост јавних финансија се и даље погоршала. На пословно окружење и даље утичу административне недјелотворности.
Што се тиче европских стандарда, ограничен напредак је остварен у области царина, пореза, образовања и транспорта. Напредак је постигнут у одређеним областима које се тичу правосуђа, слободе и сигурности, што је БиХ приближило испуњавању усвјета мапе пута за либерализацију визног режима.
Но, Куркулас је казао да ће Европска комисија размотрити приједлоге за Албанију и БиХ до средине 2010. године, уколико ове земље испуне постављене услове. Међутим, то никако не значи да би БиХ могла добити безвизни режим тек 2011. године.
Куркулас је такођер изразио увјерење да БиХ, ако политичари покажу политичку вољу, ипак може достићи своје сусједе у испуњавњу потребних увјета за напредак у процесу европских интеграција.
Извјештај о напретку БиХ у 2009.г и Стратегија проширења (енглески текст) доступни су овдје.