Радио Слободна Европа: У БиХ тржишни инспектори заплијенили су робу у вриједности од 25 милиона еура. Због спорости судова и неажурности надлежних, роба годинама лежи у складиштима и пропада, умјесто да буде донирана јавним кухињама, домовима за незбринуту дјецу и другим социјалним или хуманитарним организацијама.
Све су чешћи призори у којима осиромашени грађани по контејнерима за смеће траже остатке хране, стару одјећу. Редови пред јавним кухињама су из дана у дан све већи. У јавну кухињу бањалучког Црвеног крста сваки дан по оброк долази 400, углавном старих и немоћних особа:
"Ово је добро дошло многим који немају да преживе. Ако би се угасило, онда не бисмо знали шта бисмо."
"Било би боље да се мало позабаве овим. Тамо су људи који се стварно свађају, препиру, имају доста новаца. Задовољна сам с овим народом овдје који заиста дође у пет сати, у четири, била зима било љето, да нама припреме и дадну."
У Црвеном крсту кажу како су им залихе на измаку јер се свакодневно повећава број корисника. Добро би им дошла која донација више и у храни и у одјећи. Сматрају да би им и те како добро дошла роба коју су заплијенили тржишни инспектори.
Жељкица Илић, Црвени крст Бања Лука:
"Ми смо се у пар наврата обраћали Управи за индиректно опорезивање са захтјевом да нам се додијели та роба, која би нам сигурно добро дошла, међутим, немамо повратну информацију. Било би нам драго, ако већ не знају шта ће с том робом, да је прослиједе организацији Црвеног крста, сигурно ће доћи у праве руке – јер пуно је корисника који чекају такву помоћ."
У Управи за индиректно опорезивање БиХ признају да ни сами не знају шта да раде са 50 милиона КМ вриједном робом. Проблем је, кажу, што у БиХ не постоје прописи који регулише ову област.
Гласноговорник Управе за индиректно опорезивање Ратко Ковачевић:
"Та роба је смјештена по неколико година у појединима складиштима. Њена вриједност пропада. А поред тога што се не рјешава проблем с том робом, ми морамо плаћати и најам за та складишта, што мјесечно износи 30.000 КМ. Испред Управе за индиректно опорезивање већ смо послали одређене дописе Савјету министара. Такођер ћемо покушати још иницирати усвајање одређене легислативе како би се та роба која се одузме због царинских прекршаја могла на бржи и једноставнији начин ријешити."
Управа за индиректно опорезивање је у протекле двије године ипак распоредила, истина мањи дио робе хуманитарним организацијама, каже Ковачевић:
"Та роба је тада распоређена према коефицијентима иначе за расподјелу прихода према ентитетима и Дистрикту Брчко. Ја морам рећи да су представници РС и представници Дистрикта Брчко дошли одмах и преузели ту робу, док ја мислим да смо упутили неких шест ургенција према надлежном министарству Федерацији, и мислим да та роба ни дан-данас није преузета"
У РС тржишна иснспекција у току 2009. одузела је робе у вриједности 150.000 еура, каже Борка Суртов, главна тржишна инспекторица РС:
"То су углавном били прехрамбена и непрехрамбена роба и предмети од драгоцјених метала, значи разна роба. Сва роба која се одузме у инспекцијском надзору се доставља Републичкој дирекцији за робне резерве која располаже том робом."
Бањалучки дом за незбринуту дјецу "Рада Врањешевић" на списку је ентитетске инспекције за робне резерве и до сада је имао годишње донације од 500 еура.
Сњежана Благојевић, директорица Дома, каже да ове године није стигла ни марка:
"Мени се још нико није лично обратио ни усменим ни писменим путем које су наше потребе што се тиче ових робних резреви. А ако нас питају, нама је добро дошла свака помоћ – наравно, кад су у питању прехрамбени производи да су употребљивом року."
И док се власти све чешће жале како нема довољно за социјално угрожене користећи економску кризу као изговор, и ова прича је потврда да је крајње вријеме да се прекопа и по државним џеповима – односно складиштима.