За 40 одсто грађана БиХ стандард је у поређењу с прошлом годином лошији, у Хрватској очекују пад запослености, а у Србији је неликвидност највећи проблем привреде, показује истраживање аустријског института GfK о посљедицама економске кризе.
Из опширних резултата истраживања од посљедица глобалне кризе за Аустрију је карактеристичан нагли раст штедње грађана и пораст куповине злата и некретнина, док је значајно смањено улагање у акције. У вријеме кризе Аустријанци се опредјељују за сигурније облике улагања, па је у другом тромјесечју ове године 52 одсто становништва Аустрије опредјељено за штедњу у банкама.
Истраживање о финансијској ситуацији у Аустрији спроводи се свака три мјесеца на узорку од 20.000 испитаника.Интерес за улагања у инвестиционе фондове у Аустрији је на најнижем нивоу у посљедњих девет година, а за тај начин улагања опредјељује се шест одсто Аустријанаца, док њих 12 одсто вишак новца чува у готовини.
Док је у Аустрији главна брига како уложити вишак новца, у БиХ, према истраживању ГфК, нешто више од трећине домаћинстава не може да плати основне мјесечне трошкове. У односу на годину дана раније половина становништва БиХ сматра како им се финансијска ситуација није битније мјењала, а 39 одсто оцјењује да им је стандард лошији.
Хрватска је доживјела многе негативне посљедице глобалне кризе, па је код већине становништва евидентан пад стандарда, а уз то већина вјерује да ће раст цијена бити настављен и да неће бити брзог опоравка.
Слично као и у БиХ и у Хрватској, и у Србији су се догодиле све негативне посљедице кризе, финансијско стање грађана је погоршано, оптимизам је спласнуо. Пад стандарда има двије трећине становништва, оцјењује ГфК. Чак 60 одсто становништва у Србији имало је, према истраживању ГфК, смањење животног стандард, а чак 20 одсто драстичан пад стандарда. Само пет одсто становништва сматра да ће ствари кренути у бољем смјеру.
Доласком кризе Словенци су схватили да је вријеме обиља иза њих и да су нужне промјене у понашању, куповина нових возила пала је 25 одсто, Словенци су далеко мање спремни на задуживање за годишње одморе и остале краткорочне потребе.У Румунији је и прије кризе коришћење банкарских производа било далеко иза земаља регије односно земаља у транзицији. Криза је усмјерила Румуне да користе, у већој мјери, банкарске картице у задуживању умјесто ранијег узимања готовине преко банкомата, преноси портал capital.ba.