Независне новине: У Босни и Херцеговини 42 одсто становника није образовано или има врло низак ниво образовања, што је скоро највећи постотак у односу на европске земље, упозорили су из Мисије ОЕБС-а у БиХ.
Дјеца која напуштају школу, напомињу из ОЕБС-а, махом су из породица с ниским примањем.У ОЕБС-у кажу да су разлози који се најчешће наводе за прекид школовања високе цијене уџбеника, трошкови превоза, неодговарајући услови живота, посебне потребе и проблематично понашање у породици.
"Неки од повратника из избјеглиштва као разлог навели су да се осјећају нелагодно, јер школа коју треба да похађају користи такозвани национални наставни план и програм, који се разликује од плана и програма народа чији су припадници", саопштили су из ОЕБС-а.
Према подацима Министарства просвјете и културе РС, у школској 2008/09. години десет ученика прекинуло је основно, обавезно школовање.
"Ови ученици изостајали су са наставе, а похађали су школе у Бањалуци, Мркоњић Граду, Шамцу, Теслићу и Палама. Руководство ових школа обавијестило је родитеље о изостанцима ових ученик, центре за социјални рад у њиховим срединама, општину, као и Министарство", казали су у Министарству.
С обзиром на то да је основно образовање обавезно, законом су предвиђене казне од 100 до 500 марака ако родитељи не упишу дијете у основну школу или уколико дијете изостаје неоправдано из школе, казна се чак може понављати.У ресорном министарству појашњавају да је школа дужна опоменути родитеље уколико дијете није уписано или редовно не похађа наставу, а у случају да дијете не почне похађати наставу школа обавјештава општину и Министарство, а затим покреће поступак пред надлежним судом.
Бранка Рогач, портпарол Министарства, казала је да је ове године у први разред уписано 10.494 ученика, те да за сада није стигла ниједна информација да неко дијете није уписано у први разред.
"Школу највише напуштају ученици ромске националности, а разлози за то су лоша економска ситуација, незаинтересованост, понављање разреда више пута, изостајање са наставе, болест, удаја или женидба, пресељење или одлазак у иностранство. Праћење тренда уписа ромске дјеце у основне школе отежава чињеница да се често дешава да нису уписани у матичне књиге", истиче Рогач.
Она је додала да Министарство води пројекат ванредног школовања младих, узраста од 15 до 18 година, њих око 60, који нису обухваћени основним образовањем под називом "Основно право на образовање".
Пројекат финансира норвешка организација "Спасимо дјецу", а настава се одвија у основним школама "Бранко Радичевић" Бањалука, "Свети Сава" Дубраве и "Јован Дучић" Бијељина.
Самира Демировић, шеф Кабинета федералног Министартства образовања и науке, казала је да ово министарство нема обједињене задње податке колико дјеце не похађа основну школу, јер их прикупљају кантонална министарства образовања и још их нису доставили.
Према ријечима Цвијетина Ђуркановића, замјеника директора школе "Шамац" из Шамца, дјеца која напусте школу су ученици који имају преко 70 одсто изостанака са наставе.
"У случају да се ради о ученику до 15 година податке о њему достављамо Центру за социјални рад и општини, а ако ученик има преко 15 година може поднијети захтјев да поново упише разред. Ми смо имали случај да је ученик навршио 15 година, међутим није поднио захтјев", каже Ђуркановић.