Независне новине: Естонска влада тренутно запошљава тек 140 државних службеника који раде у 12 министарства и уреду премијера. Изузетно скроман државни апарат посљедица је реформи које је провела ова некадашња република СССР, а данас пуноправна чланица ЕУ.
Огромни бирократски апарат који је наслиједила почетком деведесетих година прошлог вијека угашеног СССР Естонија је замијенила модерним ИТ системом који користе све Владине институције, школе, факултети, банке, комапаније… Интернетом у овој земљи користи се преко 66 посто грађана. Примјерице, преко 90 посто пореских пријава за прошлу годину обрађено је и достављено Пореској управи путем Интернета.
"Е-government увели смо 2000. године. Од тог тренутка Влада уопште нема принтаних докумената. То је помогло да смањимо администрацију, рад Владе учинимо бржим, јер сједнице трају никад више од сат времена пошто министри имају прилику да се упознају са законима и одлукама од самог почетка њихове израде. Исту прилику имају и грађани, јер су сви закони, стратегије и одлуке, од тренутка када је урађена њихова драфт верзија, на званичној веб страници. Сви их могу прочитати и послати своје коментаре и сугестије", каже Стен Хансон из Владе Естоније.
Информатизација у свим сегментима: On-line рад државне владе само је један од сегмената цијеле информатизације земље. Естонци све своје рачуне и банкарске трансакције обављају из кућа или уреда путем Интернета. За тај им посао у просјеку треба седам минута мјесечно. Цијели систем је веома добро заштићен и скоро да нема хакерских напада. Подаци грађана су такођер веома добро заштићени па је могућност њихове злоупотребе скоро немогућа.
Независна државна служба
У Естонији има само 22.000 буџетских корисника од 1,3 милиона становника ове балтичке земље. Према подацима Владе Естоније, највише буџетских корисника долази из војске, полиције, пореске и царинске службе док само 140 државних службеника ради у Влади ове земље. Државна служба у овој земљи је неовисна, а руководећи државни службеници имају веома снажне ингеренције. Примјерице, премијер и естонски министри ставове ове земље које ће заступати у Бриселу усаглашавају с низом тијела у којим сједе управо државни службеници.
"Ако Влада или парламент не желе донијети неку одлуку која је потребна за, рецимо, испуњавање обавеза из чланаства у ЕУ, онда им могу рећи да то треба да усвоје", каже Олев Аарма из Комитета за европске послове парламента Естоније.
"Лична карта сваког грађанина садржи електронски чип с похрањеним подацима. Управо је тај чип кључ за приступ свим рачунима и подацима. Дакле, могућност злоупотребе је скоро равна нули. Такођер, све базе података свих институција су увезане у један систем", појаснио је Хенсен.
Естонци су, у што се група новинара из БиХ могла увјерити током прошлоседмичмне посјете овој земљи, веома поносни на своја достигнућа и реформе које су их сврстале у ранг успјешних чланица ЕУ. Сви одреда се слажу да им је чланство у ЕУ донијело бољи живот што потврђује податак да је ГДП по глави становника преко 11.000 еура. Естонија има врло динамичну економију у којој доминирају мала и средња предузећа.
"Фирму у Естонији могуће је отворити за 15 минута. Довољно је попунити on-line формулар уз учитавање података с електронског чипа с личне карте и добијете регистрацију комапније. Естонија је такођер врло отворена за стране инвестиције јер странци имају иста права као Естонци, а добит која се поново инвестира у Естонију се не опорезује. Укупна пореска оптерећења не премашују 33 посто, што укључује све обавезе за социјално и здравствено осигурање. Естонија има и веома мало пореза, уз споменуте, имамо ПДВ те порез на земљу", каже Сим Раие, директор Естонске привредне коморе.
Естонска привреда за европско тржиште: Глобална економска криза захватила је и ову земљу, стога је привредни раст у прошлој и овој години значајно смањен. Протеклих година, односно од уласка Естоније у ЕУ 2004. године економски раст забиљежен је у врло високом проценту.
"Економски раст је значајан јер имамо велики прилив страних инвестиција од неколико милијарди еура годишње. Наша привреда се након почетног шока који је услиједио након уласка у ЕУ прилагодила и сад имамо приступ огромном тржишту", казао је Раие.
У ранијим годинама највећи економски партнер Естоније била је Русија која је куповала скоро све пољопривредне производе произведене у овој земљи. Данас естонска привреда производи за европско тржише. Руско тржиште је за естонске компаније тешко доступно због низа царинских и ванцаринских баријера.
"Европска унија има политику потпуно отвореног унутрашњег тржишта које је опет јако затворено према вани. То се посебно односи на пољопривреду. Европске директиве које говоре о степену закривљености банана нису хир проистекао из досаде неког бирократе у Бриселу, него механизам који осигурава да се на тржишту ЕУ продаје само одређена врста банана с одређеног географског поријекла. Исто се односи и на јабуке и друго воће. Ако желите производити за своје потребе, онда јабука може бити каква год, али ако желите изаћи на тржиште, онда мора задовољити низ стандарда. Све су то механизми који штите европско тржиште", појаснио је Аарма.
Државу градили из почетка: Управо је прилагођавање новим правилима био највећи изазов за Естонце у процесу придруживања ЕУ. Власти су морале донијети огроман број закона који обичним грађанима чак нису били уопште разумљиви. Европска унија тражила је да рибари имају једног упосленог који ће надзирати улов посебне врсте рибе коју нико стотинама година није видио у Балтичком мору. Међу стотинама усвојених закона налази се и правило да сваки фармер који има више од четири краве мора пријавити обрт и испунити низ услова како би производио и продавао млијеко и млијечне производе. Домаћинства која имају три краве нису на то обавезна, јер се у том случају краве рачунају као кућни љубимци. Због прилагођавања правилима ЕУ пољопривреда у Естонији је реформисана, али је њен удио у укупној економији земље значајно смањен.
Умјесто малих сеоских газдинстава и фарми данас доминирају огромне и модерне фарме. Једна таква налази се у близини главног града Талина. Њен власник уложио је више од три милиона еура у изградњу објеката, куповину опреме за мужу крава… Само један робот за мужу крава кошта око 200.000 еура. Дио новца за изградњу ове фарме добио је из еврпских фондова које Естонија обилато користи. Осим у пољопривреди новац из фондова ЕУ користе и за велике инфраструктурне пројекте попут изградње аутопутева, жељезница, лука и трајектних пристаништа која су повезница копненог дијела ове државе с десетинама отока разасутих уз обалу ове земље.
"У процесу придруживања ЕУ усвајали смо толико закона и проводили велики број реформи да смо имали осјећај да градимо државу из почетка", каже Еве Паавел из Владе Естоније.
Некада били сиромашнији од БиХ: Естонске власти су у периоду придруживања ЕУ одлучиле да не усвајају све европске законе на брзину. Политички дужносници ове земље сматрали су да би их то довело у ситуацију кад је једноставно немогуће проводити све усвојене законе. Данас, пет година након усласка у ЕУ, грађани Естоније уживају бенефиције чланства. Тамошњи дужносници тврде како Естонија као чланица ЕУ има много више шанси за развој у свим областима, али и много већи утјецај у цијелом свијету.
Сличности с БиХ
Естонија и БиХ имају низ сличности. Обје земље имају прошлост у комунистичким системима из које су наслиједили оргомни и троми бирократски апарат. Естонија је провела низ тешких реформи како би ријешила овај проблем.
Заједничко двјема земљама је и што су им валуте принципом каренси борда везане за еуро. Естонска валута је круна и њен курс је непромљењив јер је везан за еуро. У Естонској влади тренутно проводе реформе како би испунили критерије за увођење еура.
Међународни утјецај илустрирају примјером сарадње са Кином која постаје највећа свјетска економска сила. Естоници су свјесни да као малобројни народ и мала држава не би могли бити партнер Кине нити важан играч на глобалном плану, али као чланица ЕУ која је такођер снажна економска сила могу остварити утјецај. Естонци у свим сегментима живота користе погодности убрзаног развоја. Млади у Естонији образују се у модерним школама и универзитетима. Модерне технологије су саставни дио образовног система па је е-дневник постао скоро уобичајена пракса у свим школама. Родитељи и ученици своје оцјене могу погледати у јединственој бази података којој могу приступити уз помоћ електронског чипа са својих личних карата. Све оцјене ученика налазе се у бази и без обзира на то колико пута промијенили школу током школовања хисторија њихових оцјена је увјек ажурирана.
Технолошки развој и фексибилна тржишна економија омогућили су снажан економски развој земљи што је у коначници довело до побољшања животног стандарада свих грађана. Новинари неколико естонских медија причају како је ова држава деведесетих година прошлог вијека била много сиромашнија него БиХ. Данас је ситуација битно другачија. Естонци имају пристојна примања, малу незапосленост и квалитетно образовање. Главни град Естоније Талин уједно је и највеће урбано средише ове земље и у њему живи око 400.000 грађана од укупно 1,3 милиона.
Талин је град смјештен на обали Балтичког мора у ком се спајају традиционално и модерно. Градско језгро је опасано са добро очуваним градским зидинама. Занимљиво је да на локалном језику Талин значи Дански град, а име је добио по Данцима кој су као освајачи контролисали овај дио сјеверне Европе.
Естонци данас тврде да су од средине тридесетих година прошлог вијека па до 1991. године живјели под окупацијом. Прво Русије, потом Њемачке током Другог свјетског рата, те поново СССР.
Датум осамостаљења славе као поновно враћену независност.