Мониторинг поступака јавне набавке показао је да постоји најмање 50 различитих кршења законских прописа у процедурама за набавке које проводе државне институције у БиХ.
Информације које је Агенција за јавне набавке Босне и Херцеговине прикупила на темељу ревизорских извјештаја, одлука Уреда за разматрање жалби и других извора, показује бројне нерегуларности у области јавних набавки. Напримјер, отварање понуда се врши непосрено након крајњег рока за пријем понуда, не наводи се вријеме отварања понуда, потом период трајања уговора, као ни поткритерији за вредновање понуда.
Посебно су занимљиви случајеви гдје одлука о избору најповољнијег понуђача не садржи разлоге избора најповољније понуде те случајеви прихватања понуде у којој техничка спецификација није била потпуна. Такођер, било је случајева гдје су прихватане понуде које не задовољавају све законске услове.
Евидентирани су и примјери избора понуда с највећом цијеном, као и необавјештавање о додјели уговора.
Отварање понуда које су примљене након истека крајњег рока и чланство у комисији за јавне набавке особе која је истовремено оснивач и власник предузећа које учествује у предметној набавци, на овом су попису нерегуларности.
Иако је закључак Агенције за јавне набавке БиХ да уочена кршења закона нису масовно изражена, очито је да тендерске процедуре у државним институцијама и јавним предузећима остају најпогоднији терен за корупцију и незаконите радње. Потврду тога лако је наћи у извјештајима невладиних организација те у огромном броју жалби на тендере.
Према подацима с почетка 2009. године, због спорог рјешавања жалби на тендере, у бирократским лабиринтима у Босни и Херцеговини `заробљено` је око 3,5 милијарди КМ. Толика је, наиме, вриједност уговора, односно послова, чија је проведба блокирана због неучинковитог рјешавања жалби у Агенцији за жалбе Босне и Херцеговине, преноси портал екапија.