Ниједна влада на средњем и државном нивоу власти у БиХ не планира да отвори засједања за јавност, иако је концепт отворене владе један од главних услова за европске интеграције.
Наиме, у пет европских захтјева према БиХ, када је у питању реформа јавне управе, први захтјев се односи на отвореност засједања влада и јавност рада органа власти. Поред отворене владе, Европа од БиХ у реформи јавне управе тражи одвајање политике од администрације, професионализацију цивилне службе, одговорност у раду и контролу трошења јавних средстава, те опште јачање административних и судских капацитета.Ипак, ни Савјет министара, нити Влада РС и Влада ФБиХ не намјеравају да отворе сједнице за јавност на начин да медији могу да прате цијели ток засједања.
У Влади Федерације БиХ то правдају недостатком капацитета, односно непостојањем техничких услова.
"Просторије у којима се одржавају сједнице Владе ФБиХ, како у Сарајеву, тако и у Мостару, таквих су техничких карактеристика да се у њих могу смјестити само чланови Владе и службеници који припремају и прате рад Владе", наводи се у саопштењу које нам је достављено из Канцеларије за односе с јавношћу Владе ФБиХ.
У Влади РС објашњавају да им увођење новинара у просторије засједања Владе РС не омогућава Пословник, који предвиђа да новинари и други представници јавности по правилу не присуствују сједницама Владе.Ипак, Влада је, како наводе, у неколико наврата омогућавала јавности да путем медија прати засједање Владе.
"Примјер је сједница Владе РС на којој је отварана понуда за приватизацију 'Телекома Српске', на којој су били присутни новинари и директно је преношена посредством јавног сервиса Радио-телевизије РС", наводи се у саопштењу Владиног Бироа за односе с јавношћу.
У Влади РС даље кажу да они испуњавају услове који се односе на јавност рада кроз давање саопштења за јавност и информација путем средстава информисања, одржавање конференција за новинаре, давање интервјуа, вођење разговора између чланова Владе и медија, као и објављивање информација на Владином порталу.
Слично кажу и у Савјету министара БиХ, и додају да јавност може тражити информације путем Службе за информисање.
Амира Крехић, извршни директор Центра за слободан приступ информацијама, тврди да владе у БиХ не раде довољно отворено и да би морале да пусте јавност да кроз медије директно прати засједања.
"Владе би требало да буду отворене као што је то свуда у свијету, осим у случајевима деликатних одлука које треба да буду затворене и у случају гласања како би се заштитио појединац у процесу колективног одлучивања и доношења одлука", сматра она.
У хрватској невладиној организацији ГОНГ, која прати јавност хрватских институција, кажу да су засједања хрватске владе отворена за медије и да акредитовани новинари добијају дневни ред и све материјале прије сједнице.
"Влада може и током сједнице отворене за јавност да одлучи да се са расправе о појединим питањима из дневног реда искључи присуство медија, а од доступности јавности изузимају се они материјали који су означени одређеним степеном тајности", кажу у ГОНГ-у.
У случајевима затворених сједница, наводе из ГОНГ-а, Уред за односе с јавношћу издаје саопштење најкасније у року од сат времена након засједања, осим у случају да Влада одлучи да се о неком питању не обавјештава јавност.
Срђан Диздаревић, предсједник Хелсиншког комитета за људска права БиХ, каже да одговорност за недовољну јавност власти у БиХ сносе и власт и грађани.
"Што је власт демократичнија, то ће бити отворенија и обрнуто, што је ауторитативнија, биће мање отворена. Други дио проблема су грађани, који од својих власти не захтијевају већу отвореност", каже он.
Као примјер Диздаревић наводи да је у Француској, када је рецимо одбрана у питању, тајна само један податак, а то је број нуклеарних подморница.
"Цивилизоване власти број тајних информација своде на најмању могућу мјеру", каже он.