Независне новине: У Федерацији БиХ је тренутно 343.317 незапослених особа, каже Миралем Шарић, директор Завода за запошљавање ФБиХ. Истиче да се од почетка године до краја марта на евиденцију незапослених пријавило 26.185 људи, међу којима је 15.586 оних који су због економске кризе добили отказе.
Упркос тим бројкама, поручује да ипак не треба гледати све црно. Навео је неке од пројеката запошљавања младих, инвалида, старијих од 40 година, које ће реализирати упркос оптерећености Службе социјалним давањима. Шарићу је непознато да има демобилисаних бораца који су на бироима, а раде на црно, као и да има пјевача који зарађују на тезгама, а истовремено се воде као незапослени.
Колико је незапослених било на евиденцијама почетком године, а колико их је сада?
У јануару су биле 342.174 особе, док је у марту број особа пријављених на евиденцију износио 343.317. С обзиром на то колико се посљедњих мјесеци у јавности потенцира питање отпуштања радника усљед рецесије, можемо да кажемо да разлика између незапослених у јануару и марту ове године и није драстична. Глобална економска криза очигледно није заобишла ни нашу земљу, међутим, поред негативних трендова и показатеља о стању на тржишту рада, постоје и они позитивни које исто тако треба истицати.
Можете ли рећи колико је људи остало без посла?
Од почетка године до краја марта на евиденцију незапослених особа у Федерацији БиХ пријавило се 26.185 особа, од чега 15.586 по престанку радног односа. Треба истаћи да је у истом периоду са евиденција незапослених особа у Федерацији БиХ, по разним основама, брисано 21.510 особа, од чега су запослене 10.883 особе. Желим да истакнем да се број незапослених у марту ове године у односу на фебруар смањио за 85 особа. То су они показатељи које ми константно истичемо, али се, нажалост, у јавности слабо или никако не чују.
Колико је средстава у овој години предвиђено за запошљавања и да ли је то довољно?
Федерални завод и кантоналне службе за запошљавање су, као што је познато, оптерећени разним социјалним давањима. Имајући то у виду наш маневарски простор у вези с креирањем развојних пројеката и спровођењем мјера активне политике запошљавања је доста сужен. Без обзира на то настојимо, у складу с нашим објективним могућностима, да дамо пуни допринос бољем функционирању тржишта рада у Босни и Херцеговини.
На који начин?
У овој години је предвиђена реализација неколико пројеката, а један од њих је суфинансирање запошљавања особа са инвалидитетом и других теже запошљивих група незапослених. Затим суфинансирање запошљавања младих особа без радног искуства, као и програм самозапошљавања и запошљавања повратника.
Које још пројекте планирате реализирати?
Треба споменути и пилот пројекат "Успјет ћу", који подразумијева стручно оспособљавање 60 високообразованих незапослених особа (тренера), у трајању од четири седмице, како би се успјешно укључили на тржиште рада. Овим пројектом је предвиђен практичан рад тренера са другим тешко запошљивим особама у трајању од шест мјесеци у оквиру посебно припремљених семинара и радионица (активно тражење посла и информирање). План је да кроз те стручне радионице прође више од 5.000 незапослених особа, суфинансирање програма доквалификација, преквалификација и подршка запошљавању одређених циљних група.
С једне стране, евидентни су проблеми код исплате накнада за незапослене демобилисане борце, а са друге ресорни министар тврди да има демобилисаних бораца пријављених на биро, али су запослени на црно чак и у иностранству. Колико је таквих случајева откривено и да ли су примијењене санкције?
Федерални завод за запошљавање не располаже таквим подацима. Ако ви имате такве информације, молимо вас да их доставите кантоналним службама за запошљавање, како би могле бити провјерене и како би се могло поступити по закону.
Да ли и даље има случајева да су поједини пјевачи или сликари на бироима, а са друге стране зарађују велике своте новца за свој рад на тезгама?
Ми не располажемо информацијама о томе да су појединци који имају велике зараде пријављени на евиденцију незапослених особа. У контексту провођења Програма ререгистрације незапослених особа, који је имплементиран прошле године, интензивирана је сурадња с надлежним институцијама ради успоставе ефективнијег и ефикаснијег рада и сузбијања злоупотребе статуса незапослене особе.
С којим институцијама сте интензивирали сарадњу?
То се прије свега односи на унапређене сурадње и размјену података и информација с Пореском управом ради провјере података о приходима, али и другим институцијама. Што значи да ако из Пореске управе службе за запошљавање добију податак да је одређена особа у датом тренутку остварила мјесечни приход већи од 25 посто просјечне плаће у току претходне године, та особа се брише са евиденције незапослених.
Колико се на бироима води рачуна о особама које су дуже пријављене и истински немају посао? Да ли имају приоритет у запошљавању, јер се то баш и не примијети у пракси?
У реализацији мјера активне политике запошљавања које проводе јавне службе за запошљавање у Федерацији БиХ, предност при запошљавању даје се инвалидним особама. То је утврђено и Законом о посредовању у запошљавању и социјалној сигурности незапослених особа. Међутим, нашим мјерама покушавамо, у складу са Стратегијом запошљавања у Федерацији БиХ 2009-2013, обухватити и друге циљне групе, као што су млади без радног искуства, старији од 40 година, повратници и друге тешко запошљиве групе. Већ сам навео које програме планирамо имплементирати у овој години. Њима ће, углавном, бити обухваћени тешко запошљиве категорије незапослених.
На који начин бирои могу помоћи у запошљавању, изузев што у већини случајева само евидентирају незапослене?
Колико јавне службе за запошљавање могу помоћи на тржишту рада, говори податак да смо у 2008. години, и поред обавеза у вези са социјалним давањима, мјерама активне политике запошљавања успјели запослити скоро 5.200 незапослених из категорије старијих од 40 година, повратника, особа са инвалидитетом, младих без радног искуства. Сигуран сам да бисмо, као важан фактор на тржишту рада, могли постићи много више када би се јавне службе за запошљавање позиционирале као јавне службе за запошљавање у земљама региона, а поготову у земљама Европске уније. Односно, када би нам се осигурало нормално функционирање. И поред свих обавеза у вези са социјалним давањима, у овој години смо планирали дио средстава усмјерити за мјере активне политике запошљавања како би се задржала развојна функција јавних служби за запошљавање, као утицајног фактора на тржишту рада.
Како стимулирати послодавце да запошљавају старије од 40 година и инвалиде?
Реализацијом Другог пројекта подршке запошљавању који су имплементирали Федерални завод и кантоналне службе за запошљавање у сурадњи с Јединицом за имплементацију пројеката социоекономске подршке, обуке и презапошљавања (ПИУ СЕСЕР) Федералног министарства рада и социјалне политике, у периоду од 1. јула 2005. до 30. септембра 2008. године, запослено је скоро 7.000 незапослених особа старијих од 40 година пријављених на евиденцију незапослених, као категорија с посебно отежаним приступом запошљавању. Од тога је само у 2008. години запослено 1.697 особа код послодаваца, 443 особе су покренуле властити бизнис, а 52 су завршиле обуку. Међутим, генерално смањење незапослености зависи прије свега од опћег привредног раста, тако да успјех наших добро осмишљених програма запошљавања у великој мјери зависи од макроекономских кретања.
Да ли они који су по болоњском процесу завршили трогодишњи студиј могу да конкуришу на тржиште рада?
Мишљења сам да оне особе које су завршиле студиј у складу са болоњским процесом требају равноправно да конкуришу на тржишту рада. Кроз учешће на тржишту рада најбоље ће се искристалисати њихов статус и положај.