Ослобођење: Европска комисија заједно са државним координатором за IPA програме ради на пројекту добијања 40 милиона еура хитне помоћи за ублажавање посљедица економске кризе.
"Циљ је да се умање ефекти глобалне економске кризе. На томе сарађујемо са државним координатором за ИПА програме, а одлука о самом финансирању још није донесена. Овај програм посебно ће се концентрисати на пројекте који се тичу помоћи за развој малих и средњих предузећа, отварању нова радна мјеста у виду инфраструктурних радова. Све ове пројекте радимо у сарадњи са међународним финансијским институцијама. Тих 40 милиона еура додатно ће помоћи да БиХ приступи програму помоћи од чак 250 милиона еура. То ће бити средства кроз различите програме које обезбјеђује Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), Европска инвестицијска банка (ЕИБ) и Њемачка развојна банка" казао је за Ослобођење шеф Делегације Европске комисије у БиХ Димитрис Коуркулас.
Криза као алиби
Колико ће економска криза утицати на проширење ЕУ на земље западног Балкана?
"Сагласан сам да криза утиче на ЕУ, али не вјерујем да ће имати негативан ефект на политику даљег проширења, из једноставног разлога јер проширивање ЕУ на земље западног Балкана никада није било финансијско питање. Сами финансијски трошкови за ЕУ, да би укључила ове земље, доста су занемарљиви. У додатку томе је економски интерес Европе да се и овај дио у потпуности интегрира у њу. Једина ствар која би земљу могла да одвуче од ЕУ је немогућност њених власти да испуне све услове који су постављени, односно немогућност да проводи политике и законе ЕУ. Да будем још конкретнији, они који на било какав начин онемогућавају провођење реформе у погледу европске перспективе БиХ, никако не би смјели користити економску кризу као алиби за непримање у ЕУ, напротив, криза је додатни интрес да се тај процес убрза."
Има ли специјалних услова за добијање споменутих средстава?
"Нема нових или посебних услова, то су углавном сви услови за одобравање и употребу ИПА средстава. Наглашавам да ништа од овога још није одобрено. Морамо проћи процедуру одобравања и потврде свих земља чланица ЕУ у Бриселу, али наш циљ је да све то буде готово како бисмо у септембру ове године започели реализацију финансијске подршке."
Постоји ли опасност да ова средства на неки начин пропадну?
Да, то постоји као могућност, али како ми учествујемо у одлучивању и одабиру пројеката, настојаћемо да то буду квалитетни пројекти и да буду предложени на вријеме. Немамо разлога да бринемо око пројеката јер ми смо почели на вријеме са њиховом израдом. Када буду одобрени, требаће нам пуна сарадња домаћих власти како би били проведени у праксу."
Има ли још неких програма помоћи међународних институција за превазилажење економске кризе које би БиХ могла затражити?
"Као што сам рекао, ови програми су намијењени само за БиХ како би се лакше носила са негативним утицајем кризе, у додатку тога, у плану су пројекти који ће бити регионалног карактера. То су пројекти у изради, оно што је одвојено за БиХ је ових 40 милиона и 250 милиона које су БиХ ставиле на располагање међународне финансијске организације. Поред тога, разговарамо о могућности покретања одређених пројеката који би били регионалног карактера. То још није конкретно и у овом тренутку не могу потврдити хоће ли бити реализовани. Такођер у плану је да се покрене програм којим би се пружила техничка помоћ централним банкама земља како би се лакше носиле са кризом, али то није још потврђено."
У одређеним регионалним програмима за ублажавање посљедица економске кризе нема БиХ. Мислите ли да бх. власти посвећују довољно пажње економској кризи?
"Још не знамо колико је дуг временски период и колико дубоко ће та криза утјецати на економију БиХ. Из тог разлога не бих хтио да ме неко доживи као особу која ишчитава лекције бх. властима. Али ако се узме у обзир оно што друге земље раде, увијек постоји додатног простора за још више мјера, поготово што вјерујем да ће криза овдје бити озбиљна. Посебно ме брину све социјалне посљедице. Због тога сматрам да су све мјере које се могу подузети како би се ријешила социјална питања и побољшала социјална координација у БиХ више него корисне."
Економска криза ће вјероватно успорити економску интеграцију БиХ, хоће ли то успорити процес придруживање БиХ Европској унији?
"Не постоји никаква веза између ових питања, економска интеграција је недостатак интеграције економије унутар БиХ. Босна и Херцеговина не може постати дио заједничког тржишта ЕУ све док цијела БиХ не буде јединствено тржиште."