Независне новине: Иако постоји бојазан да ће са смањењем плата директорима јавних предузећа у ФБиХ доћи до значајног смањења просјечне плате у ФБиХ, у фондовима пензионог и здравственог осигурања сматрају да ово не би требало да утиче на њихове приходе.
"Није то велики број плата и за нас би било важније да се допринос уплаћује на све плате у пуном износу. Ми посљедња два мјесеца примјећујемо пад укупних прихода, а то је резултат одјављивања радника", каже Зариф Сафић, портпарол Завода ПИО/МИО ФБиХ.
Ни у Заводу здравственог осигурања још немају процјене.
"Тешко је сада правити процјене, али то није велики број плата, односно менаџерских уговора", каже Новка Агић, директорица овог завода.
Подсјећања ради, Заступнички дом Парламента ФБиХ је потврдио измјене закона о примањима директора и чланова надзорних и управних одбора у јавним предузећима и институцијама ФБиХ, чиме су те плате смањење на максимално пет просјечних плата у ФБиХ, које су сада око 770 КМ.Илустрације ради плата директора Агенције за банкарство у ФБиХ је око 11.000 КМ, у "БХ Телецому" око 10.000 КМ, у "Електропривреди БиХ" 7.000 КМ, у "БХ Пошти" 6.500 КМ и све те плате ће бити смањење на највише пет просјечних плата у ФБиХ, што је са актуелном просјечном платом око 3.850 КМ.
Но у априлу прошле године Синдикат запослених у управи ФБиХ је с Владом потписао нови колективни уговор према којем је основица за њихову плату 60 посто просјечне плате у ФБиХ, а процјене су да ће, са смањењем највиших плата у ФБиХ, доћи до смањења просјечне плате у ФБиХ која је основ за примања многих других категорија.Због новонастале ситуације, Синдикат радника у управи ФБиХ данас улази у преговоре са Владом ФБиХ о висини својих плата.
"С обзиром на то да идемо у преговоре, не би било у реду да дајемо било какве коментаре", казали су у овом синдикату.
Иако је премијер ФБиХ од парламентараца у уторак тражио да не усвоје амандмане којим се ове плате смањују, односно ограничавају на максимално пет просјечних плата у ФБиХ, јер "у доба рецесије није добро у јавним предузећима имати дестимулисане менаџере", министар финансија у Влади ФБиХ Вјекослав Бевнада не очекује озбиљније посљедице по ванбуџетске фондове.
"Није то велики број плата", кратко је казао Беванда.
Бивши премијер ФБиХ Алија Бехмен сматра да је ово "уређење односа према државном капиталу".
"Смањење плата директора ће повећати добит предузећа, а како се добит опорезује повећаће се буџетски приходи", појашњава Бехмен.
И приватни послодавци су задовољни.
"Ми смо тражили смањење јавне потрошње која подразумијева и смањење плата директора у јавним предузећима, јер су у некима од њих плате енормне, а то нико не контролише", каже Ремзо Бакшић, извршни директор Асоцијације послодаваца БиХ.
У Савезу самосталних синдиката БиХ, пак, сматрају да је ово смањење добра мјера и да, иако је могуће благо смањење просјечне плате, оваква одлука Парламента ФБиХ води ка уређењу сектора плата.
"Неки менаџерски уговори су били непојмљиво високи, директори су имали примања већа од министара и заступника, имали смо ситуацију да је омјер између просјечне пензије и највише плате виши од један напрема 25 и то није у реду. Не очекујем драстично смањење јер се ради о неколико стотина плата", казао је Едхем Бибер, предсједник Синдиката.