Независне новине: Одржавање електронских сједница Вијећа министара БиХ требало би да почне од новембра, што је прва фаза у реализацији стратегије информационог друштва у БиХ, каже Божидар Шкраван, савјетник министра за промет и комуникацију БиХ и шеф ИТ тима при Вијећу министара.
Објашњава да ће одржавање сједница на овакав начин онемогућити министре да блокирају рад Вијећа министара БиХ својим физичким одсуством.
"Сада се често догађа да неки министри не желе да се нека одлука донесе и само испланирају пут за вријеме сједнице, не буде кворума и пропадне одлука. Убудуће ће сваки министар узети лаптоп и нема исприке да га нема на сједници. Може радити гдје год да се налази", објашњава Шкраван.
Процјењује да ће до 2011. године бити проведена комплетна стратегија о информационом друштву БиХ, што ће довести до великог смањења процедура. Истиче да ће се многе ствари за које је данас потребно чекати пред шалтерима моћи завршити преко Интернета. Овим би се оствариле велике уштеде, те смањио административни апарат. Шкраван напомиње да често наилази на неразумијевање власти приликом реализације информатизације друштва.
"Многи из државне управе мисле да је информатизација у ствари само хрпа компјутера", истиче Шкраван који се жали и на споро усвајање закона и мали број људи који при Министарству раде на информатизацији БиХ.
НН: Стратегија за информационо друштво је пројекат који су саставили домаћи стручњаци, уз помоћ УНДП-а. Пројекат је представљен у фебруару 2006. године и на презентацији је истакнуто да је од виталног значаја за БиХ и да се реализација овог пројекта може мјерити с изградњом коридора 5ц. Колико се до сада урадило на овој стратегији?
ШКРАВАН: Тренутно приводимо крају прву од укупно четири фазе ове стратегије, а то је електронска влада или е-говермент. Рачунам да ћемо до конца овог мјесеца завршити овај дио у новој згради институција БиХ у Сарајеву. Сви дјелатници Вијећа министара, који ће радити у новој згради, имаће оне основне сервисе, укључујући Интернет, СМС поруке и биће умрежени. Ова прва фаза подразумијева и електроничке сједнице Вијећа министара. Опрема је набављена и спремни смо да је употријебимо.Највећи проблем сада је око обезбјеђивања простора који су дефинирани за тај пројект. То је тешки парадокс. Техничко-технолошки дио пројекта гдје су тендери, Европска комисија, UNDP, Министарство смо урадили, а мучимо се око обичних просторија.
НН: Како је могуће да пројекат који подразумијева високу технологију зависи од нечег тако баналног као што је простор?
ШКРАВАН: Код нас је то могуће. Највише времена сам изгубио око тих одлазака на једну, на другу, на пету, петнаесту страну и адресу. Свако ми каже да није одговоран. Међутим, важно је да смо сада дошли до краја. Успио сам скупити изванредну скупину експерата у Министарству промета и комуникација. Осим заједничке скупине експерата UNDP-а и Министарства у тим сам још укључио наше најпознатије стручњаке из БиХ, а то су свеучилишни професори из Сарајева, Бањалуке и Мостара. На тај начин смо осигурали највишу могућа разину у техничко-технолошком програму.
НН: Да ли је стратегија ишла својом динамиком, како је било и најављено?
ШКРАВАН: Сви закони су били спорни и то је успоравало цијели пројекат. Просто је невјероватно да доношење закона траје годину или годину и пол. Врло битан закон у информатичком суставу је Закон о установљавању Агенције за информацијско друштво. Тај закон је био допуњаван, додавани су амандмани и на крају баладе уопште није био усвојен. Онда сам ја био именован за предсједника Повјеренства за израду новог закона. Користећи своја искуства направио сам танку контуру закона и тражио мишљења влада ентитета. Сада је закон прошао сва повјеренства у Вијећу министара и сад би требало да дође на сједницу Парламента. Претпостављам, с обзиром на то да сам уважио све замјерке, да ће проћи у Парламенту БиХ.
Одавно је усвојен Закон о електроничком пословању и електроничном потпису. Међутим, ови закони се још не примјењују јер нису завршени сви подзаконски акти, што пуно штети прије свега господарству и банкарству. Информациони сустав државе подразумијева не само комуницирање унутар сустава власти, већ је то двосмјерно комуницирање са грађанством.