У Београду је 23. и 24. септембра одржана трећа Годишња конференција у организацији RеSPA (Regional School of Public Administration) на тему Управљања акумулисаним обимом прописа. Тема конференције логичан је слијед претходно одржаних конференција које су се бавиле питањем значаја добре демократске управе и повећањем конкурентности те израдом стратегија развоја кроз регулисање економије и друштва. Питање које се обрадило током конференције јесу начини и модели управљања акумулисаним обимом прописа који је евидентан у готово свим земљама а нарочито оним које пролазе процесе демократизације и транзиције. Евидентно је да успостављање електронских регистара прописа битно олакшава управљање значајнијим обимом прописа и увећава њихову доступност, претраживање и анализу те је стога препоручен даљи развој и афирмација овог инструмента. Потреба за смањењем обима прописа изискује и периодичну ревизију било цјелокупног правног корпуса или појединих законодавних области при чему се истовремено интервенише на начин који увећава кохерентност правног система, поједностављењем процедура и процеса. Представљени су и инструменти за боље и квалитетније регулисање који су укључени у Стратегију ЕУ за унапређење регулаторног окружења као симплификација, кодификација и консолидација као средиште стратегије за смањење обима законодавства на нивоу ЕУ. Како ова пракса није у истом обиму и пракси у примјени у свим земљама препоручен је и развој националних политика кодификације, консолидације, прераде или прилагођавања законодавства. Као фактор који непосредно утиче на увећан обим прописа препозната је техника израде прописа (номотехника) при чему је нагласак на јасноћи и једноставности језика те указано на њен значај.
Искуства земаља у региону
Током конференције презентована су искуства земаља у региону. Највећи помаци учињени су у дијелу прописа који се тичу регулисања пословног окружења (регулаторна гиљотина, Хитрорез) којом је из правног система уклоњен значајан број застарјелих прописа и норми које отежавају пословање. Као резултат ове интервенције земље из региона значајно су поправиле свој рејтинг на листи Свјетске банке у погледу компарације норми којима се регулише пословање (Doing Business , Measuring business regulations). Од земаља из регије као највише рангирана на листи оних које су провеле значајније реформе у овом сегменту је Бивша југословенска Република Македонија (71. позиција). Иначе, регулаторна гиљотина је проведена и у Републици Српској уз помоћ пројекта USAID Business Spira, а недавно је уз помоћ Свјетске Банке и FIAS отпочела и у Федерацији Босне и Херцеговине и очекује се њен завршетак до краја мандата постојеће Владе.
У свим земљама у регији започете су и активности ка увођењу процјене учинка прописа у процедуру припреме и доношења закона и других аката, претежно уз финансијску и техничку помоћ Свјетске банке. Оцјена је да се примјеном овог инструмента може значајно утицати на квалитет и проводивост прописа који се доносе. У погледу институционалних рјешења која се успостављају увођењем процјене учинка, постојећа рјешења у регији су прилично слична, док се примјена овог инструмента према неким извјештајима цијени као најнапреднија у Србији (OECD, Report on the Implementation of the European Charter for Small Enterprises in the Western Balkans, 2007). У Босни и Херцеговини је покренуто више иницијатива за систематским увођењем овог инструмента што је предвиђено и Акционим планом 1 Стратегије реформе јавне управе у БиХ, међу којима је значајнија активност Дирекције за еуропске интеграције БиХ на пилот студијама. Но имајући у виду већи број органа управе укључених у ову активност и више нивоа на којима се доносе прописи, за контекст Босне и Херцеговине од посебног значаја је осигурање адекватне координације и сарадње учесника различитих нивоа у институционалном и процедуралном успостављању оцјене учинка прописа у законодавне процедуре. Квалитетан допринос и претпоставку у том правцу представљају и Правила за консултације у изради правних прописа које је донио Савјет министара БиХ 2006. и Јединствена правила за израду правних прописа у институцијама Босне и Херцеговине донијета од стране Парламентарне Скупштине Босне и Херцеговине 2005.г.
Састав Делегације Босне и Херцеговине на овој конференцији поред члана Управног одбора ReSPA из Босне и Херцеговине, гдина Нике Грубешића, чинили су и представници Министарства правде БиХ, Уреда за законодавство Савјета министара БиХ и Канцеларије координатора за реформу јавне управе БиХ.