ИНТЕРВЈУ: Бошко Томић, министар рада и борачко – инвалидске заштите у Влади РС
Нови репортер: Упркос статистичким подацима који указују на то да стопа незапослености у РС из године у годину бележи благи пад, ни протекли Празник рада није био повод за славље за најмање 138 хиљада званично незапослених лица. У ситуацији када је велики број радно способног становништва остао без запослења услед приватизације, стечаја или ликвидације предузећа, а други га не могу наћи јер је на тржишту рада већа понуда од потражње, те док се, истовремено, они који су запослени суочавају са кршењем својих права, неретко су очи радно способног становништава РС упрте у Владу РС, односно ресорно министарство. Шта ресорно министарство може учинити и шта чини за поменуту категорију питали смо, између осталог, у интервјуу за „НР“ Бошка Томића, министра рада и борачко-инвалидске заштите у Влади РС. "Морам напоменути да се у прошлој години запослило 29.982 лица што је за неких осам хиљада више него у 2006. години. И у овој години наставља се тренд повећања стопе запошљавања, а стопа незапослености у РС са 36 одсто пала је на 34 одсто. Ако бисмо реално посматрали стопу незапослености, због присуства рада на црно, она не би била више од 20 процената. Међутим, и то је много. Влада је у прошлој години, преко Завода за запошљавање реализовала пројекат запошљавања приправника са високом стручном спремом плаћајући за њих 60 одсто просјечне плате, а 40 одсто је плаћао послодавац. На тај начин је 540 младих људи запослено, они су одрадили свој приправнички стаж и себи створили услове да могу конкурисати на нека од мјеста гдје се тражи одређено искуство. Прије тога имали смо још један пројекат: око 1.000 младих људи је волонтирало, а ми смо им плаћали здравствено осигурање и топли оброк. Донијели смо и одлуку о издвајају пет милиона КМ Заводу за запошљавање који је већ расписао јавни позив за концесије послодавцима којима ће се додјељивати по 2.000 марака за свако лице које запосле, под условом да је то лице из борачке популације, односно да су то демобилисани борци или лица из породица гдје нико не ради. Када се та подстицајна средства потроше издвојићемо нова ако се послодавци покажу заинтересованим. Министарство је у неколико центара организовало и сајмове запошљавања. На тим сајмовима буде понуђено од 800 до 1.500 радних мјеста. Нажалост, немамо одговарајућу квалификациону радну снагу коју тржиште тражи. Примјера ради, недостају столари, вариоци, кожарски радници, текстилни радници, кувари, а на другој страни имамо суфицитарност незапослених са средњим техничким школама, економском, гимназијом итд."
Нови Репортер: Сами сте рекли да стопа незапослености од 34 одсто, због знатног броја оних који раде на црно, није реална. Како је могуће да је рад на црно и даље у толикој мери присутан иако постоје закони који то регулишу, а инспекције тврде да раде свој посао. Да ли је проблем у преблагим казнама за послодавце због којих им је исплативије да плате казну него да пријаве радника или је проблем у корумпираним инспекторима?
Томић: Свуда у свијету постоји рад на црно, додуше не у мјери као што је то случај у земљама у транзицији, па и у РС. Ми смо измјенама Закона о раду направили такве услове по којима ако се код послодавца нађе иједан непријављен запослени радник, инспектор може да му затвори фирму
Тачно је да је пословни амбијент сложен, да је тешко доћи до зараде, али докле ће послодавци до тих зарада долазити на уштрб плата запослених. Може ли Влада учинити нешто да заштити раднике, јер ти радници очекују заштиту од Владе, а не од послодавца?
Ми смо плату до 250 марака ослободили пореза. Влада РС је на такав начин преко педесет милиона марака дала послодавцима. Послодавци би у складу с тим требало да дају дио средстава незапосленим радницима. Онај ко стимулише своје запослене раднике, он ће имати бољи профит, имаће и бољу и квалитетнију производњу. Ослобађајући плате мање од 250 мрака пореза стимулишу се фактички они који дају мање плате.
Да ли се тим начином дестимулишу фирме које дају својим радницима плате од 800 или 1.000 марака?
Објективно те су фирме у много повољнијем положају и оне имају боље резултате у пословању у односу на ове које дају ниже плате. Увијек је био проблем у текстилу и кожарској индустрији, на примјер и морамо чинити нешто и стварати боље услове да би такве фирме постале конкурентне на тржишту. Сви скупа морамо правити амбијент у коме плате треба да расту. Повећане су плате буџетских корисника и сада је обавеза управо тих установа, институција и појединаца да стварају амбијент да привреда крене бржим корацима. Имамо солидно банкарство, стабилну сигурносну ситуацију у земљи, прилично стабилну политичку ситуацију. Само је потребно мало више стећи повјерења код странаца да дођу на ове просторе и улажу. Вјерујте ми да ћемо ми у наредних пет, шест година имати проблем са радницима, у смислу да нећемо имати адекватну радну снагу за одређена занимања.
Вишегодишњи проблем на овим просторима јесте непланско школовање кадрова, што је додатно повећавало број незапослених. Да ли се напокон ту нешто променило, да ли је успостављена сарадња између послодаваца и ресорних министарстава, и да ли смо почели школовати кадрове у складу са потребама тржишта рада или их и даље школујемо за биро?
Министарство просвјете већ је добило од Завода за запошљавање квалификациону структуру незапослених лица да према томе у наредном периоду креира уписну политику. Не иде то лако. Завод за запошљавање већ је издао упутства за упис намијењена дјеци у основним школама, односно гимназијама гдје је наведено која су то занимања потребна, шта се то тражи, са којим занимањем се најлакше дође до посла. С друге стране, када је ријеч о раду у привреди данас је могуће уз мало обуке, односно преквалификацију обучити се и за радно мјесто у привреди за које се нисте обучавали током редовног образовања.
У вашој надлежности је и примена Програма социјалног збрињавања радника који процесом приватизације, стечаја или ликвидације предузећа остају без посла. Колико је радника до сада збринуто кроз тај програм и да ли су средства која вам стоје на располагању довољна да се збрину сви они који остају без посла?
За ову годину у ту сврху предвиђено је двадесет шест милиона и с обзиром на до сада приспјеле захтјеве, тај износ не би могао подмирити све потребе оних радника које би због наведених разлога требало да збринемо. До сада је потрошено преко педесет милиона. Откако је кренуо програм збрињавања збринуто је преко 20.000 радника. До септембра ћемо снимити стање и видјети колико је још остало. Надам се да ћемо кроз ребаланс буџета у овој години успјети да завршимо захтјеве из 2006. и 2007. у потпуности. Добра ствар јесте то што смо измијенили закон и омогућили људима да се повеже стаж, након чега имају право годину дана да буду на бироу рада и те им се године плаћа најнижи лични доходак. Такође, створили смо услове онима којима недостају три године до пензионисања да могу ићи на Завод за запошљавање који им мјесец за мјесец плаћа доприносе, без плате. Али најлакше је послати људе у пензију, треба запослити људе, а на томе треба сви да се ангажујемо. Отварањем нових радних мјеста ријешили бисмо масу проблема, јер лако је говорити о повећању инвалиднина и пензија, уколико имате запослене раднике. Ми данас имамо 259 хиљада запослених, уз 203 хиљаде пензионера и 70 хиљада што личних што породичних инвалиднина. То је велики притисак.
Већ дуго говори се о реформи пензионог система у РС. Ово министарство требало би такође ове године да изађе са коначном стратегијом реформе ПИО. Шта ће чинити окосницу тог реформисаног пензионог система у РС?
Ми треба у наредних мјесец и по дана да изађемо са поменутом стратегијом. Ниједан од модела у окружењу није исти. Негдје имате два, негдје три стуба, негдје је прескочен други итд. Кроз стратегију коју ми радимо биће понуђена три стуба: први обавезни, други обавезан за одређене фирме и трећи добровољни. Морамо заштитити овај први стуб да не дођемо у позицију да нам пензионери који су остварили право на пензију кроз Бизмарков систем, буду оштећени. Радници чије фирме буду издвајале у други стуб, када оду у пензију, добијаће средства и из тог другог стуба. Тако се стварају услови да радник након пензионисања добија пензију из три извора: једног обавезног и два добровољна, што би све скупа требало да чини једну доста солидну пензију.
Нових 35 милиона КМ за инвалиднине
Влада РС усвојила је, по хитном поступку, приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца. За примјену тог закона обезбијеђено је повећање буџета за 35 милиона КМ на годишњем нивоу. Након усвајања закона у Народној скупштини, што се очекује у мају, просјечна инвалиднина за породице погинулих бораца порашће за 37 одсто, или, исказано појединачно: за једног корисника 60 одсто од основице или 300 КМ; за два корисника 80 одсто од основице или 400 КМ; за три корисника 95 одсто од основице или 475 КМ; за четири и више корисника 120 одсто од основице или 600 КМ.
Када је ријеч о примањима војних инвалида, за РВИ прве категорије они ће порасти за 20,83 одсто, а за остале 6,83 одсто, тако да примања РВИ те категорије не могу бити испод 1.500 КМ, а највише износе 1.675 КМ.
Војни инвалиди друге категорије имају просјечан раст примања од 19,83 одсто, тако да најниже примање износи 570 КМ, а највише 1.225 КМ. Раст примања инвалида треће категорије износи 31,83 одсто, тако да је најниже примање 345 КМ а највише 990 КМ.
Војни инвалиди четврте категорије имају повећање у просјеку од 40,83 одсто, тако да најниже примање износи 275 КМ а највише 745 КМ. Пета категорија – повећање 30,83 одсто, или најниже примање 180 КМ, а највише примање са додацима 285 КМ; шеста категорија – од 120 КМ (повећање 39,83 одсто), а највише примање са додацима 190 КМ; седма категорија – од 90 КМ (повећање 44,83 одсто), а највише примање са додацима 160 КМ; осма категорија – 45 КМ (повећање 34,83 одсто).
Инвалид девете категорије имаће 30 КМ, а десете 25 КМ мјесечно.
Почетком године најављено је доношење закона о превременом пензионисању одређених категорија грађана и закона о изменама и допунама Закона о ПИО?
Закон о пријевременом пензионисању односи се искључиво на запослене припаднике бившег Министарства одбране РС и припаднике ВРС који су остали без посла као вишак. Услов је 45 година старости и ту је ријеч о око 420 припадника те категорије и Влада ће издвојити додатна два милиона за рјешење тог проблем. Тиме ће се у потпуности изједначити права свих припадника ВРС. Законом о измјенама и допунама Закона о ПИО постигли смо уједначеност и правичност за све категорије људи који су остварили право на пензије у каснијем периоду. Изједначени су услови за стицање пензије и њихове висине а сада је на нама да се боримо за процентуално подизање свих тих примања у наредном периоду. Влада РС ће за тај сегмент издвајати 160 милиона КМ за потребе Фонда ПИО.
Осим што се бавите проблемима запослених односно незапослених, те пензионера, у надлежности вашег министарства још је једна „осетљива“ категорија: борци, инвалиди, породице погинулих, цивилне жртве рата. Шта Министарство може да уради у вези с тим питањем и да ли ће унапред планиране активности побољшати социјални положај тих категорија?
Борци и инвалиди су категорија која је прије свега вриједна пажње и којој је ова влада до сада посветила можда највише пажње и највише времена.Навешћу вам само неколико примјера. Ми смо затекли буџет за борачка питања који је износио 118 милиона. Ми смо то већ сљедеће године повећали на 154 милиона да бисмо за 2008. годину имали буџет преко 200 милиона искључиво за борачку популацију. Прије свега посљедњом одлуком Владе извршили смо повећање кроз ребаланс буџета и кроз измјене закона за нових 35,9 милиона што је изузетно велики износ, али искрен да будем још увијек то није у мјери у којој би требало да буде када је ријеч о овим категоријама. Од тих 200 милиона десет ће ићи у грант за стамбено збрињавање, јер смо донијели одлуку да ћемо до 2010. стамбено ријешити свих 5.600 породица погинулих и инвалида од прве до четврте категорије.
Колико је до сада породица из те категорије стамбено збринуто? Ближи ли се време када ћемо моћи рећи да нема ниједног припадника тих категорија који нема кров над главом?
Отприлике годишње се између 500 и 1.000 људи рјешавало на разне начине и то је текло већ од 1997. и 1998. године. Међутим, ми смо одлучили да тај посао завршимо у наредне три године. Било је пријављено 5.600 лица, од чега 2.080 за станове, а преко 2.500 за бесповратна средства. Потписали смо са свим општинама протокол и Влада ће у те три године одвојити педесет милиона КМ, општине негдје око 25 и на такав начин ријешићемо све припаднике те категорије. Ових дана излази и тендер који ће бити по лотовима, сврстан у неких двадесетак лотова тако да ћемо имати више извођача на више локација и кренути са изградњом. Средства су обезбијеђена, радиће се станови који су прикладни и величини и потребама тих категорија. То је доста велики подухват, али убијеђен сам да ћемо планирани посао урадити до зацртаног рока.