ЕУ у бројкама

Луксембуршки минималац

Законом прописану минималну плату ове је године имало 20 од 27 земаља чланица Европске уније. Међу њима су Белгија, Бугарска, Шпањолска, Естонија, Грчка, Француска, Мађарска, Ирска, Латвија, Литва, Луксембург, Малта, Низоземска, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Чешка и Велика Британија. У преосталима, доња граница плате регулише се колективним уговором на нивоу дјелатности. Осим тога, минималну плату законом је прописала и једна земља кандидат, Турска.

Посљедњи извјештај европске статистичке агенције Еуростат показује да се висина мјесечне минималне плате кретала од 112 евра у Бугарској до 1.610 евра мјесечно у Луксембургу. Ако се посматра према паритету куповне моћи, разлика у висини минималца међу земљама чланицама се донекле смањује. Међутим, чак и тада највећу минималну плату и даље имају радници у Луксембургу (1.532 евра), док је најнижа у Румунији (232 евра).

Државе које су висину минималне плате прописале законом могу се подијелити у три групе. У прву спадају оне земље у којима минималац износи између 100 и 350 евра, попут Бугарске, Румуније, Латвије, Литве, Словачке, Естоније, Мађарске, Чешке и Пољске. Другу групу чини пет земаља у којима се минимална плата креће у износу од 500 до 700 евра. У тој су групи Португал, Словенија, Малта, Грчка и Шпањолска. Трећу чини шест земаља чланица у којима законом гарантована минимална плата износи приближно или чак и више од 1.150 евра. Толики минималац загарантован је радницима у Великој Британији, Француској, Белгији, Низоземској, Ирској и наравно Луксембургу. Гарантована мјесечна минимална плата у Турској износи 333 евра. Малта и Луксембург једине су могу похвалити чињеницом да код њих минимална плата износи око 50 посто просјечне плате у држави. Притом ваља истакнути да гарантовани минималац на Малти износи 612 евра.

Остале земље дијеле се у двије групе – прву у којој гарантована минимална плата износи мање од 40 посто просјечне плате у држави и другу у којој се удио минималне плате у просјечној плати креће од 41 до 47 посто. У првој групи су Латвија, Литва, Пољска, Мађарска, Румунија, Чешка и Велика Британија, а у другој Португал, Шпанија, Ирска, Словенија, Бугарска, Низоземска и Словачка. У САД минимална плата износи око 35 посто просјечне плате.

(Извор: Еуростат, децембар 2008.)

Европљани све старији

Да је “стари континент” све старији по животном добу свог становништва одавно је познато, али су и саме статистичаре изненадили резултати најновијег истраживања, које је показало да ће до 2060. готово трећина становника Европске уније имати 65 и више година. Сада они чине 17 одсто популације. Европска комисија је забринута, јер би ово могло веома лоше да утиче на економију. Друга лоша вијест је да ће истовремено опасти и укупан број становника Уније, јер ће број умрлих премашити број новорођених. Овај проблем је, међутим, могуће ублажити имиграцијом. Према подацима Евростата, ако се настави садашњи темпо, у наредних пола вијека ће се највише смањити број становника Бугарске (28 посто) и балтичких земаља (Летоније за 26 посто, Литваније за 24 посто), Румуније (за 21 посто) и Пољске (за 18 посто), док ће популација Кипра бити већа за 66 посто, Ирске за 53 посто, Луксембурга за 52 посто, Велике Британије за 25 посто и Шведске за 18 посто. Њемачка ће се “смањити” са 80 на 71 милион људи, па ће је по броју становника претећи Велика Британија и Француска. Италија са 59 милиона грађана и Шпанија са 52 милиона остаће међу пет најмногољуднијих држава и у 2060. години.

(Извор: Европски форум, септембар 2008)

Коме у ЕУ треба брзи интернет?

Иако скоро 80 посто корисника у Европској унији има брзи Интернет, половина њих уопште не користи “мрежу”, показало је истраживање спроведено за потребе Европске комисије, као дио студије о напретку информативних и комуникационих технологија. Око 250 милиона грађана ЕУ, или више од половине укупног становништва, редовно користи Интернет, од тога већина посредством веза велике брзине. Истовремено, међутим, електронску пошту и услуге претраживања не зна да користи 40 посто становника ЕУ, и то највише у Румунији (69 посто), а најмање у Данској и Холандији (13 посто). Европска комисија се труди да што већи део јавних услуга у ЕУ у потпуности буде доступан у електронском облику (сада је то 60 посто) и да сви дијелови Уније буду повезани.

Ако су се Румуни и Бугари понадали да ће одмарати кад уђу у Европску унију – грдно су се преварили! Подаци Европске опсерваторије за индустријске односе ЕИРО (за 2007. годину) показују да они раде много дуже него остали Европљани – 41,7 часова недјељно, док просјечно радно време у Унији износи 38,6 часова. Просјек су надмашили и запослени у Великој Британији (41,4), Чешкој (41,2) и Њемачкој (41,1 часова), мада се – у принципу – у већини “старих” чланица ЕУ ради краће него у новопридошлима: просјек за првих 15 је 37,9 часова, а за задњих 12 је 39,6 часова. Најкраћу радну недјељу имају Французи (37,7 часова), Италијани (38,4) и Данци (38,6 часова), наведено је у истраживању, а у свих 27 земаља ЕУ запослени у индустрији и трговини проводе знатно више времена на послу од оних у јавним службама. Просјечно радно време запослених у Њемачкој не само да је дуже од просјечног у ЕУ, већ и од договореног тарифним уговорима између послодаваца и запослених у овој земљи (које износи само 36,7 часова), а чак за 3,3 сата је дуже него 2003. године! Овај раскорак се објашњава великим бројем прековремених радних часова, али и чињеницом да се све више предузећа не придржава тарифних уговора, што је предмет оштре критике Савеза њемачких синдиката. Плаћени годишњи одмор за запослене у земљама ЕУ у просеку износи 25,2 дана, при чему је и ту велика разлика између “старих” и “нових” чланица: код првих је просјек 26,7 дана, а код задњих свега 21,9 дана. Међу “петнаесторком” најдужи годишњи одмор имају запослени у Шведској (33 дана) а најкраћи у Грчкој (23 дана).

(Извор: Европски форум, септембар 2008)

Не шаљите писма из Финске

Слање обичног писма из земаља Европске уније најмање кошта на Малти и у Словенији – 16 односно 20 центи, а највише у Финској – чак 70 центи, објавио је Евростат. Највећу густину пошта има Кипар, просечно једну на 743 становника, а најмању Шпанија, тек на сваких 12.958 људи. Истраживање “Потрошачи у Европи – услуге грађанима у ЕУ у чињеницама и бројкама”, такође је показало да по броју банкомата предњаче Шпанија и Португал са 125, односно 107 АТМ апарата на 100.000 становника. Иза њих је Словенија са 74 банкомата, док их је најмање у Пољској и Румунији, свега 20 на 100.000 становника. Готовином најчешће плаћају Грци, чак 95 одсто грађана, док картице најрадије користе Швеђани (62 одсто потрошача). На сваких 100 становника ЕУ долази у просјеку по 96 мобилних телефона, што је 11 пута више него 1996. године, а највише претплатника има малени Луксембург – 158. И овде је Румунија на супротном крају листе, са свега 61 мобилним телефоном на 100 становника. Да фиксна телефонија у ЕУ губи трку са мобилном, показује и податак о 48 претплатника на 100 становника, што је тек десет одсто више него пре десет година. Највише корисника фиксне телефоније има у Немачкој (63 на 100 становника), а најмање, већ погађате, у Румунији (20 на 100).

Пољаци и Румуни највише емигрирају

Од три милиона људи који су имигрирали у неку од држава Европске уније трећина долази из неке друге државе ЕУ, а остатак с других континената. Око три милиона људи уселило се 2006. године у неку од 27 земаља чланица ЕУ-а, од којих 40 посто долази из Уније, а преостали дио отпада подједнако на грађане европских земаља изван ЕУ-а и на земље Азије, Америке и Африке, објавио је Евростат, статистички уред Европске уније. Од три милиона људи, 1,2 милиона долази из неке друге чланице ЕУ-а, а преосталих 1,8 милиона људи може се подијелити у четири подједнаке групе – на оне који долазе из европских земаља изван ЕУ-а, на грађане азијских, америчких и афричких држава, каже статистика. Најбројнији емигранти из земаља чланица су Пољаци, којих је 2006. године у неку другу земљу ЕУ-а отишло 290 хиљада, затим Румуни којих је емигрирало око 230 хиљада, Британци са око 100 хиљада и Нијемци са 90 хиљада емиграната. Највећи број имиграната примила је Шпањолска – 830 хиљада, слиједи Њемачка – 558 хиљада, те Велика Британија – 451 хиљаду. Те три земље примиле су око 60 посто свих миграната те године. Када се гледа укупан број имиграната сразмјерно броју становника, највише их је дошло у Луксембург (28,8 на хиљаду становника), затим Ирску (19,6), Кипар (18,7), Шпањолску (18,1) и Аустрију (10,3). Највећи број усељеника из европских земаља изван ЕУ-а у односу на број становника примила је Словенија. Око 90 посто свих имиграната у тој земљи долази изван ЕУ-а, од којих је 43 посто из Босне и Херцеговине. Слиједи Румунија с 86 посто, од којих су већина Молдавци. У Чешку најчешће долазе Украјинци, који представљају 46 посто од укупног броја имиграната у тој земљи, а Албанци их у Грчкој представљају 42 посто.

(Извор: Хина, новембар 2008)

Према подацима Евростата, европске статистичке агенције, Хрватска је најскупља међу земљама обухваћеним Процесом стабилизације и придруживања, у појединим ставкама скупља чак и од неких чланица Европске уније: ту су цијене обуће, домаћинства, опреме и одржавања изнад европског просјека. Извештај је, поред Хрватске, обухватио још пет земаља Западног Балкана (Албанију, Бпсну и Херцеговину, Црну Гору, Македонију и Србију), Турску и седам земаља чланица ЕУ из нашег најближег окружења (Аустрију, Бугарску, Грчку, Мађарску, Италију, Румунију и Словенију). Храна, хотели и ресторани, издаци за становање (који укључују воду, струју и гас), као и трошкови здравствених услуга и образовања, међутим, најскупљи су у Италији (116 посто, 101, 104 и 119 посто европског просијека). Србија је “негдје на средини”. Рецимо, храна је на 76 посто европског просјека, док је у Македонији најјефтинија са 55 посто. Издаци за становање најмањи су у БиХ – свега 28 посто европског просијека, а трошкови здравствених услуга и образовања у Албанији и Бугарској – по 20 посто. Хотели и ресторани најјефтинији су у Бугарској са 35 посто и Македонији – 43 посто европског просјека.

(Извор: Европски форум, мај 2008)

Дан Европе

 

Дан Европе обиљежава се 9. маја и слави мир и јединство у Европи. Датум означава годишњицу историјске “Шуманове декларације”. Током говора у Паризу 1950. године Роберт Шуман, тадашњи француски министар спољних послова, изнио је своју идеју о новом облику политичке сарадње у Европи која би рат између Европских држава учинила незамисливим.

Имао је визију креирати европску институцију која би објединила и управљала производњом угља и челика. Уговор којим се креира такво тијело потписан је нешто мање од годину дана касније. Шуманов приједлог сматра се почетком онога што је данас Европска унија.

У знак прославе Дана Европе, институције ЕУ отварају своја врата јавности почетком маја у Бриселу и Стразбуру. Локалне канцеларије ЕУ у Европи и свијету организују различите активности и догађаје за људе свих старосних група. Сваке године хиљаде људи учествују у посјетама, дебатама, концертима и другим догађајима како би обиљежили тај дан и подигли ниво свијести о ЕУ.

(Избор: www.europa.eu, јануар 2014.)

Европски пасош

Свако ко жели да купи европски пасош од Малте мораће на том острву живјети годину дана, договорили су се Европска комисија и Малта, што ограничава спорни план те чланице да продаје европско држављанство за 650.000 евра.

Малта и Комисија договориле су се да подносилац захтјева прије могућности стицања статуса држављанства морају имати боравак.

Малтешки парламент лани је у новембру одобрио продају држављанства за 650.000 евра држављанима трећих земаља. Премијер Јозеф Мускат процијенио је да би се тиме у првих годину дана могло да прикупи 30 милиона евра, што значи да би држављанство купило око 45 људи који би добили право на рад и боравак у цијелој Унији.

Одлуку су критиковали посланици Европског парламента, који су прије двије седмице о том питању усвојили необавезујућу резолуцију у којој су истакли да се држављанство не смије третирати као нешто чиме се може трговати. Малта је планирала подносиоцима захтјева додјелити држављанство након само шест мјесеци без да живе у тој земљи. Том се плану успротивила и опозициона Националистичка странка.

Малта је једина земља чланица која се одлучила на директну продају држављанства, али сличне мјере имају још неке чланице. На примјер, Велика Британија даје дозволу боравка онима који инвестирају у земљу више од милион фунти, а Шпанија онима који купе некретнину за износ већи од 180.000 евра.

(Извор: www.ceppei.ba, јануар 2014.)

Конкурентност за раст и запошљавање

Конкурентност за раст и запошљавање кључна је активност у склопу кампање претварања ЕУ-а у паметно, одрживо и укључиво господарство са високим нивоом запослености, продуктивности и социјалне кохезије. У склопу ове буџетске ставке додијељено је 16 милијарди евра. Та ставка обухвата важне програме као што су Седми оквирни програм за истраживање и технолошки развој (ФП7), Програм цјеложивотног учења, Програм за конкурентност и иновације (ЦИП) и Трансевропске мреже (ТЕН).

Друге активности везане су уз унутрашње тржиште, статистику, финансијске услуге те надзор, опорезивање, царинску унију и борбу против превара.

(Извор: www.europa.eu, јануар 2014.)

Нова новчаница од 10 евра

Европска централна банка је представила нову новчаницу од 10 евра. Нова новчаница, коју ће бити теже фалсификоватаи, биће пуштена у оптицај 23. септембра 2014. године. Европска централна банка наводи да је главни разлог увођења нове новчанице тај што се приликом њене израде користи боља технологија против фалсификовања и што ће она имати дужи виjек трајања. Европска централна банка (ЕЦБ) је прошле године почела замjену новчаница у апоенима од пет евра. Сада су на реду новчанице у апоенима од 10, а касније долазе на ред новчанице у апоенима од 20, 50, 100, 200 и 500 евра. ЕЦБ је нове новчанице назвала „Серија Европа“ јер носи митолошки лик Европе. Риjеч је о њеном портрету старом више од 2000 година са старе вазe са југа Италије. Та ваза се на једној страни појављује као водени жиг, а на другој као холограмска трака.

Нове безбjедносне ознаке

На новој новчаници је још неколико обиљежја која би требала фалсификаторима отежати посао. На ивицама су израженије рељефне линије које се могу осјетити благим додиром прста. Осим тога, предња страна има рефлектујуће дијелове . Иако се у последњих неколико година није повећао број фалсификованих новчаница, ЕЦБ увођењем нових новчаница, жели да иде корак испред фалсификатора. Међутим, оно што се повећало је квалитет фалсификовања, каже Лео Клеинханс из Савезног уреда за криминалистику БКА: „Када је 2002. године уведен евро, одмах су се појави6ле и фалсификоване новчанице. Међутим, фалсификати су били примитивна копија”. Касније су развијене методе штампања помоћу којих су фалсификатори све ближе оргиналу. Клеинханс очекује да ће се слично десити и са новим новчаницама. Он међутим напомиње да ће досадашње новчанице бити у оптицају одређено вријеме. За то вријеме ће фалсификатори већ фалсификоване новчанице, које су одштампане, убацити у оптицај. “Ваљан ефекат ће се видјети тек када се уведу у оптицају нове новчанице у апоенима од 20 и 50 евра јер су се те новчанице најчешће фалсификовало.

Дужа трајност

Осим повећане безбједности би нове новчанице требале бити стабилније, не када је риеч о њеној вриједности, него форми. Новчанице у апоенима од 5, 10, 20 и 50 евра, које су и најраспрострањеније, често мијењају власника. Због тога је њихов вијек трајања између једне и четири године. Након тога се те новчанице повлаче из оптицаја и уништавају. Нове новчанице су лакиране специјалним лаком што им продужава “животни вијек”. Од тога би могли профитирати они који на аутоматима плаћају готовином. Наиме, аутомати често примају само очуване новчанице. Арис Касцхефи из Савезног удружења произвођача и оператера аутомата за продају прехрамбених артикала и пића види мањи проблем у новчаницама него у њеном очитавању. “На тржишту постоје уређаји за очитавање који имају потешкоће приликом очитавања новчаница које су у лошем стању”, каже Касцхефи. Он додаје да “добри “читачи” данас немају проблема приликом очитавања оштећених новчаница и да при томе и даље обраћају пажњу на безбједносне критеријуме”.

Више времена за промјене

Како би сви аутомати препознали нове новчанице, потребно је на њих инсталирати нове софтвере, што је скупо и обиман посао. “Касцхефи каже да се то мора урадити на сваком аутомату. Приликом увођење нових новчаница у апоенима од пет евра, све и није прошло без проблема. На почетку сви аутомати нису препознавали нове новчанице. Проблеми су посебно постојали код аутомата за куповину возних карата или плаћања паркинга што је љутило потрошаче. Да би смањиле потешкоће, Савезна банка и Европска централна банка су одредиле дужи временски период у којем ће се сви аутомати прилагодити новим новчаницама. “Први пут смо имали на располагању само пет мјесеци. Овај пут на располагању нам је девет мјесеци”, каже Касцхефи. Произвођачи и оператери аутомата за продају прехрамбених артикала и пића немају проблема са фалсификаторима. Касцхефи каже да у те аутомате скоро никада није убачен фалсификован новац. “То знају и фалсификатори. Фалсификоване новчанице се користе тамо гдје се исплата врши брзо и гдје су ограничене контроле, тамо гдје људи подижу новац”, каже Касцхефи.

(Избор: www.dw.de, фебруар 2014.)