Реформа јавне управе је континуирани процес и она се одвија не само у Босни и Херцеговини него у свим земљама у окружењу будућим чланицама Европске уније – казала је у интевјуу Агенцији Фена државна координаторица за реформу јавне управе Семиха Боровац. Она наводи да суштина и циљ реформе јавне управе јесте да се ојачају институције јавне управе и то прије свега да се ојачају у смислу прецизног утврђивања њихове надлежности, затим организације која ће пратити извршење тих надлежности, добре опремљености капацитетима, посебно људским капацитетима, који ће носити послове управе у тим институцијама, затим доброј методологији рада и информатизацији, једном модерном приступу рада уопће у јавној управи.
– То су главни захтјеви које пред земље чланице постављају европске интеграције, и приступ уопће вођењу реформе јавне управе у свим земљама може бити различит, али води ка истом циљу, јачању институција. У БиХ од 2007. имамо Стратегију реформе јавне управе и два смо акциона плана донијели за провођење ове стратегије. Према тим плановима и Стратегији, реформа се води у шест реформских области које практично испуњавају реализацију овог основног постављењог циља, а то је јачање институција јавне управе – казала је Боровац.
По њеним ријечима, реформа се проводи на четири нивоа истовремено у шест реформских области и "то је један комплексан приступ".
– Имат ћемо истовремено реформирана четири нивоа власти. То с аспекта уједначавања на нивоу БиХ захтијева и вријеме и координацију. Оно чиме се можемо похвалити јесте један значајан посао који смо урадили на развоју координације. Успјели смо кроз координациони механизам показати да можемо радити када имамо један документ, јасно утврђене циљеве одређеним документима као што је Стратегија и да постоји интерес у БиХ да се заједнички ураде неке ствари које служе свима у корист – казала је Боровац.
Реформска област стратешко планирање, израда политика и координација је област по основу које институције у БиХ стичу нову методологију у раду.
– Већ сада можемо рећи да смо практично почели с примјеном двије модерне одреднице савременог рада јавне управе, а то је стратешко планирање и израда политика. Стратешко планирање подразумијева да институције благовремено донесу средњорочне, односно трогодишње планове рада на основу којих праве годишње програме рада. Ти планови практично доприносе квалитетнијем и транспарентнијем раду у управи и без таквог једног приступа у раду данас се не би требао или не може замислити рад јавних институција – наводи Боровац.
По њеним ријечима, када се свему томе дода и буџетско програмирање или планско програмирање, "онда имамо заокружен циклус који говори о томе да све оно што су институције и планирале практично прати извршење буџета, буџет, што опет указује на једну сигурност провођења тих планова и програма који значе и мјерење резултата и учинак рада институција".
– То значи да ће управо овакав нови приступ у раду омогућити и грађанима и пословним субјектима да на један адекватан начин прате рад институција, да мјере оно што су они урадили и то је један објективан приступ праћењу рада – казала је Боровац.
Она наводи како је значајно да се оваквим начином рада повећава одговорност институција и "то је један од принципа који је такођер веома значајан као одредница доброг рада јавне управе".
Значајна област у реформи јавне управе су јавне финансије. Боровац истиче да као основни циљ кој је постављен пред јавну управу овдје јесте транспарентно трошење буџетског новца и "на том плану раде се значајни пројекти".
– БМИС систем представља информатизирани начин припреме буџета на свим нивоима власти у БиХ. Он гарантира да се буџети припреме благоворемено и транспарентно – казала је Боровац.
Прије свега, он омогућава ефиксност у раду институција код припреме буџета, затим осигурава једну отвореност буџета у смислу да свака ставка у буџету мора бити детаљно образложена и мора имати основ због којег се уноси у буџет и може се на основу ове информатизације пратити и потрошња буџетских средстава.
– Значи он је вишеструко користан с аспекта транспарентног трошења новца државних институција. Овај буџет осигурава аутоматску обраду плаћа, што такођер доприноси ефикасности буџетских институција, а има и једну компоненту којом се БиХ може похвалити, а то је да ови буџети садрже и родно одговорну компоненту – навела је Боровац.
По њеним ријечима, област управни поступци и управно одлучивање је област која је веома значајна када је у питању однос управе с грађанима и привредним субјектима. У тој области настоји се што више поједноставити управно одлучивање, подићи његов квалитет како би се аутоматски повећало и задовољство корисника.
Боровац наводи да је за ову област такођер заначајно да се ради на редукцији административних прописа, односно гиљотини прописа и чишћењу прописа од свих оних додатних оптерећења за грађане као што су административне таксе, непотребни обрасци, а посебно ради се на дигитализацији или електронским регистрима који су увод у електронско пословање јавне управе с грађанима.
– Управљање људским потенцијалима, једна је од најзначајнијих области у реформи јавне управе. Овдје је посебна пажња посвећена уједначавању политике односа према државним службеницима у БиХ. Знамо да су закони који регулирају ту област различити у ентитетима, посебно када је у питању професионализација и различито су третирани поједини државни службеници с аспекта њихових именовања као руководећих државних службеника – напомиње Боровац.
По њеним ријечима, потребно је радити на даљњој хармонизацији, утврђивању једнаких ставова по тим питањима. У овој области је веома значајно да се проведе професионализација, то јест да се врши избор кандидата према њиховим компетенцијама односно према њиховом образовању, да конкурси буду јавни, транспарентни, да процедуре буду објављење, унапријед познате, да критерији буду уједначени за избор државних службеника.
Када говоримо о институционалној комуникацији, Боровац каже да је то један вид реформе у којој практично рад државних органа мора доћи до пуног изражаја. Она наводи да су готово све институције отвориле своје wеб странице, да се много лакше него прије може доћи до информација о раду институције, да се значајне ствари постављају на wеб страницу, да се сви позиви, тендери јавно објављују, да је већина институција именовала ПР службенике за односе с јавношћу, "да имамо стратегије комуницирања које практично осигуравају да грађани добију што више података о раду органа и што квалитетнијих и тачнијих података".
– Сви ови процеси који се воде иду у управцу смањења корупције и већег квалитета рада државне службе – казала је Боровац.
Е-управа је област која се практично провлачи кроз све остале реформске области, јер их на неки начин и обједињује. Боровац наводи да без е-управе данас није могуће замислити државну управу. Карактеристика савремене јавне управе јесте управо да се на што једноставнији начин комуницира с грађанима, електронским путем.
– У БиХ смо законски отворили могућност да грађани имају могућност комуникације с јавном управом електронским путем. Због великог броја управних предмета, управних поступака који се воде пред органима управе, због већег броја нивоа власти који учествују у доношењу рјешења, ми итекако радимо на дигитализацији и регистру свих поступака који се воде у јавној управи и они су практично претеча е-управе, односно електронског комуницирања с грађанима – казала је Боровац.
По њеним ријечима, кроз ову реформску област најавили су један велики пројекат, а то је "Мапа пута за регистрацију пословних субјеката".
– Тај пројекат смо урадили, он је још увијек у фази јавне набавке. Ентитети одвојено такођер раде на овим пословима, тако да у РС-у већ можете добити на једном мјесту услугу регистрације предузећа и то у року од три дана. Међутим, не можете то остварити још електронским путем него предајом документације на једом мјесту, односно достављањем захтјева и потребне документације, али рјешење се издаје за три дана – казала је Боровац.
Додаје да су послови у Федерацији БиХ на том плану у току, а да би се осигурало да тај систем као и за друга документа функционира у цијелој БиХ, у оквиру пројекта интероперабилности осигурано је да се изврши размјена података између инститиција како би у било ком дијелу земље привредни субјекти могли извршити регистрацију.
– Овај посао захтијева још увијек и времена, али се надамо да би у 2015. овај процес могао да профункционира – казала је Боровац.
Сљедећи пројекти из е-управе су заједнички е-сервиси и каталози јавних регистара који ће омогућити да се с једног мјеста, као што се сада могу добит одређене информације, врши остваривање услуга.
– У свим реформским областима започети су велики процеси. Они захтијевају и времена и једне темељите реорганизације. Али оно што ћемо у наредном периоду послије 2014. радити јесте, сада када смо отворили процесе у органима управе у јавним институцијама, окренути се према корисницима и посматрати реформу кроз квалитетно пружање услуге грађанима. Базират ћемо се на ових 20 електронских услуга које су иначе стандард у ЕУ како би на тај начин могли да осигурамо да и наши грађани остварују комуникацију с јавном управом – казала је Боровац.
По њеним ријечима, реформа јавне управе, полазећи од њеног основног циља, а то је да сама управа буде ефикаснија и транспарентнија, да за што мање времена и за што мање новца пружа услугу грађанима, би требала у коначници у свему томе постати један фактор бржег и стабилнијег економског развоја.
– Што значи да грађани једноставно требају да стекну повјерење у органе управе, јер је оно на неки начин пољуљано, урушено, а сва ова нова методологија, нови стандарди, нови принципи рада осигурат ће да грађани стекну повјерење у рад јавне управе и да на један једноставнији и квалитетнији начин с њом комуницирају – казала је Боровац. (Фена)