Буџетска средства у Босни и Херцеговини један су од најважнијих фактора политичке и економске стабилности земље. Од квалитетног планирања, извршења и пуњења буџета директно и индиректно овиси већина услуга какве су здравство, сигурност, образовање, пензије и плаће за упослене у администрацији. Но, тренутно стање јавних финансија директно је погођено економском ситуацијом у земљи, а усљед недостатка пореских прихода, држава и ентитети су приморани кредитима од међународних финансијских институција намирити недостајућа средства, како за исплате тако и за евентуалне реформе и модернизацију цијелог система. Притом је помоћ коју пружају ЕУ, УСАИД, Шведска међународна развојна агенција (СИДА), Амбасада Краљевине Холандије, Министарство вањских послова Велике Британије те Министарство вањских послова Краљевине Норвешке од изузетне помоћи.
Помоћ страних донатора
Интеграција Босне и Херцеговине у Европску унију дефинирала је низ економских критерија који су укључени у Споразум о стабилизацији и придруживању. Стога је очекивано да је ЕУ један од највећих донатора у реформи јавне управе и то посредством ИПА-фондова, наводи Транспаренцy Интернатионал (ТИ) у “Извјештају о стању јавних финансија у БиХ”. Помоћ ЕУ је усмјерена на сљедеће области: развој бх. стратегије јавне интерне финансијске контроле, јачање капацитета за консолидацију података о јавним финансијама, побољшање капацитета за доношење фискалне политике, јачање трезорског пословања и помоћ при реформи јавних набавки.
Државни уред координатора за реформу јавне управе (ПАРЦО) једна је од важних карика у овим пројектима с обзиром на велик број донатора који канализирају своја средства посредством ове институције. Тренутни ревидирани акциони план Стратегије реформе јавне управе истјече у децембру 2014. године, но, Транспаренцy Интернатионал наводи да постоји велика могућност да дијелови плана не буду испуњени. Споменута стратегија такођер предвиђа и јачање институција надлежних за питања буџета и то, прије свега, министарстава финансија на државном, ентитетском и кантоналном нивоу.
Буџет и политика
Један од кључних аспеката будућих реформских процеса у области јавних финансија јесте схватање да је буџет основно средство проведбе владиних приоритета, али и да је обим приоритета и стратешких циљева увјетован доступношћу буџетских средстава, наводи Транспаренцy Интернатионал. Стратегија реформе јавне управе предвиђа већи ниво комуникације између челних особа у министарствима с јединицама за финансије, што би у коначници резултирало побољшаним мониторингом, процјенама те унутрашњим и вањским извјештавањем. Притом је процес доношења буџета те правовремених финансијских пројекција сваког новог закона и државне институције кључан аспект осигурања дугорочне стабилности буџета. Но, процес доношења и израде буџета предвиђа најприје израду Документа оквирног буџета (ДОБ).
Како се прави буџет?
Процес доношења буџета један је од најважнијих процеса које власт мора провести сваке године. Први корак у доношењу буџета је упутство коју министарства финансија шаљу буџетским корисницима о начину и елементима израде ДОБ-а, наводи ТИ. Након тога, буџетски корисници достављају своје приједлоге буџета за наредну годину, а рок за доставу ових докумената је 15. 04. за ФБиХ, а 30. 04. за РС. Након што релевантна министарства финансија заприме неопходну документацију, владама ентитета се, као и државној влади, до 15. 06 доставља документ оквирног буџета. Влада усваја овај документ до 30. 06, а онда се ДОБ достави градовима, опћинама, парламентима и фондовима те се објави на интернетским страницама институција.
У сљедећем кораку буџетским корисницима министарства финансија достављају додатне инструкције које садрже буџетска ограничења, начине и рокове за израду буџета до 15. 07. а одговор корисника министарству треба да се достави у периоду од 01. 08. до 01. 09. након чега слиједи процес консултација који на нивоу државе треба да буде завршен до 01. 10. текуће године.
Министарства финансија су дужна Влади доставити нацрт буџета за сљедећу фискалну годину до средине октобра, наводи ТИ. Притом се даљњи кораци разликују у овисности о административном нивоу. На нивоу БиХ, Вијеће министара нацрт буџета шаље Предсједништву које тај документ након усвајања просљеђује Парламентарној скупштини БиХ која га је дужна усвојити до 31. децембра.
На нивоу ФБиХ, премијер Владе буџет доставља Парламенту до 05. 11, након чега Парламент ФБиХ доноси буџет до 31. 12. текуће године. У РС-у Парламент мора усвојити буџет до 15. 12, чему претходи достава неопходних докумената од Владе.
Прецизност пројекција
Једна од карактеристика буџета у Босни и Херцеговини су и велика одступања усвојеног буџета и његовог извршења. Успоређујући приходовну и расходовну страну, примјетно је да прецизност финансијских пројекција није на задовољавајућем нивоу. Једно од објашњења које ТИ наводи за ову појаву јесу и економске прилике у БиХ, али и нереално планирање буџета у који се намјерно уврштавају виши приходи, а тиме и расходи, с циљем задовољења одређених политичких калкулација.Тако је, напримјер, у 2013. години забиљежено 13 посто мање прихода и примитака у буџету ФБиХ него што је планирано, а реализирани расходи су били за девет посто мањи од планираних.
Истовремено, расходи за плаће у буџетима Босне и Херцеговине за посљедњих пет година се налазе у оквирима регионалних трендова. Консолидирани подаци на нивоу БиХ показују раст трошкова плаће од шест посто. Тај процент је виши у односу на четири посто раста забиљеженог у Македонији, исти је као у Црној Гори, али и много мањи него што је у Србији, у којој су трошкови за плаће у посљедњих пет година порасли за тридесет и шест посто, стоји у извјештају Транспаренцy Интернатионала.
Ова организација наводи и да је разлика између највиших и најнижих плаћа државних службеника у БиХ изузетно висока и износи 6,72, мјерено коефицијентом вертикалне компресије. У пракси то значи да ако је најнижа плаћа државног службеника 1.000 конвертибилних марака, онда је највиша 6.720 КМ. У Србији је ниво вертикалне компресије 6,43, а у Црној Гори 2,41 те у Македонији 4,84. Важност овог феномена је посебно значајна ако се узме у обзир да у Босни и Херцеговини многи нивои власти имају институције које дјелују у сличној области, али се примања запослених у тим институцијама драстично разликују. Усто, идентична занимања могу имати различите плаће овисно о томе на којем административном нивоу је особа запослена. Напримјер, државни службеник на позицији стручног сарадника на нивоу БиХ има 13 посто вишу плаћу од вишег стручног сарадника на нивоу РС-а, а 27 посто вишу плаћу од стручног сарадника на нивоу ФБиХ, те 41 посто вишу плаћу од стручног сарадника на нивоу Кантона Сарајево, наводи ТИ.
Препоруке за будуће реформе
Евидентно је да је много новца уложено у реформу и модернизацију јавних финансија у БиХ, што је резултирало значајним напретком у одређеним областима, напримјер у опорезивању, у управљању буџетом и осталим областима. Али осим тога, потребно је још много рада да би се остварили видљиви ефекти ових процеса, поготово у домену тачније пројекције прихода и расхода те израчунавања финансијских ефеката нових прописа. Учешће расхода и издатака буџета у БиХ у односу на БДП је на нивоу око 30 посто, што је у линији с регионалним трендовима, изузимајући Србију у којој је тај процент много виши. Али кључни проблем буџета и даље остају високи расходи за запослене који износе готово трећину читавог консолидираног буџета БиХ. С циљем рјешавања проблема у области јавних прихода, ТИ препоручује јачање људских капацитета у кључним институцијама, као и доношење јасних одредби за доношење закона који за посљедицу имају финансијске ефекте на буџет. Осим тога, наводи се и низ препорука, што укључује смањивање администрације и плаћа буџетским корисницима, сузбијање сиве економије, већу доступност кључних докумената на интернетским страницама институција те смањивање разлике између највише и најниже плаће у државној администрацији.
Али рад на овим реформама се не одвија у вакуму, него је увјетован свеукупном политичком и економском ситуацијом у БиХ. Стога се очекује да ће јавне финансије као једно од кључних области заузети своје мјесто на политичкој агенди након што се формирају владе на свим нивоима и крене се у озбиљније реструктурирање политичког и економског апарата Босне и Херцеговине. (Извор: портал Ново вријеме)