Конференцијом о транспарентности у јавној управи јучер је у Сарајеву обиљежен Међународни дан права јавности да зна.
Конференцију су организирали чланови међуинституционалне радне групе за комуникације и управљање знањем (представници Уреда координатора за реформу јавне управе, Дирекције за европске интеграције, Агенције за статистику БиХ и Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитете БиХ), те Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит (ГИЗ) и Транспаренцy Интернатионал БиХ.
У обраћању медијима, координатор за реформу јавне управе БиХ Драган Ћузулан нагласио је је да је реформа јавне управе коју проводе институције управе у БиХ један од предувјета за успјешну интеграцију земље у Европску унију.
„Имплементацијом стратешких докумената настоји се омогућити ефикасно провођење закона и створити професионална јавна управа јер само таква јавна управа може бити покретач континуираног и одрживог друштвеног и економског развоја“, казао је Ћузулан.
Нагласио је да је заједничко опредјељење институција укључених у овај програм допринијети већој дјелотворности, ефикасности и транспарентности те подржати процес интеграције БиХ у ЕУ, додајући да грађани имају право знати како се у њихово име одлучује и какве су посљедице тих одлука.
„Само у доброј управи грађани су информисани, разумију своја права и обавезе и укључени су у процес доношења одлука, а владе су одговорније на начин да боље испуњавају потребе грађана“.
Цјелокупан говор координатора за реформу јавне управе погледајте овдје.
Директор Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета Хусеин Нанић је казао да је транспарентност, односно право јавности да има информацију о активностима институције, у основи њихових обавеза јер они који траже информације од Агенције су студенти, њихови родитељи, шира друштвена заједница, академска заједница и представници привреде.
В.д. извршне директорице Транспаренцy Интернатионала БиХ Лејла Ибрановић нагласила је да ТИБиХ годинама проводи истраживање да би утврдио степен примјене закона о слободи приступа информацијама, те да се 15-ак година од постојања тог закона може констатирати да је примјена овог закона и даље на незадовољавајућем нивоу те да постоје суштински недостаци на законском нивоу које је потребно што прије адресирати.
Руководилац Програма јачања јавних институција у БиХ Реинхард Лüке нагласио је да овај програм има за циљ подршку имплементацији реформе јавне управе кроз рад на пет тематских области: планирање и координирање реформе јавне управе, управљање људским ресурсима, јавне набавке и е-управљање и управљање комуникацијама и знањем.
„Највећи фокус у области управљања комуникацијама и знањем је на унапређењу стратешких комуникација владиних тијела на начин који институцијама омогућава да пружају боље услуге грађанима и фирмама и кроз јачање грађанског учешћа и дијалога“, казао је Лüке, додајући да само транспарентна управа служи својој сврси.
У оквиру округлог стола представљена је иницијатива јавних институција за унапређењем транспарентности, Политика проактивне транспарентности и дефинирани стандарди информација за објаву те је разговарано о искуствима јавне управе досад и плановима за скорију будућност. Институције су заједно с организацијама цивилног друштва, Транспаренцy Интернатионал (ТИ БиХ), Центар за друштвена истраживања Аналитика и Центар за истраживачко новинарство, израдиле документ којим се дефинирају стандарди за проактивно објављивање информација од јавног значаја на wеб страницама институција.
У оквиру одржане панел дискусије“Знате ли да имате право да знате?”, у организацији ТИ БиХ, отворен је дијалог о транспарентности и иницијативи Партнерство за отворену власт, са посебним фокусом на досадашње изазове у примјени Закона о слободном приступу информацијама.