Иако би јавна управа требала бити транспарентна и отворена према јавности, бројне институције БиХ нису спремне дијелити информације или то само дјеломично раде. Истраживање, које већ годинама проводи Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ, показало је да посебно нерадо објављују податке о финансијама, укључујући оне о укупним издвајањима за именоване особе и државне службенике. Неке институције отишле су и корак даље, па не само да не нуде поједине информације, него уопште не желе учествовати у испуњавању упитника.
Координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан у интервјуу за Фокус говори о резултатима истраживања у којем је ове године учествовало 65 од 80 позваних институција.
У бази 80 државних институција
Институција на чијем сте челу и ове године провела је истраживања о транспарентности јавних органа. Какви су резултати истраживања и колико институција учествује у истраживању?
Ћузулан: Дозволите ми само да подсјетим да је Савјет министара БиХ, а на иницијативу Канцеларије координатора за реформу јавне управе, још 2018. године усвојило Политику и Стандарде проактивне транспарентности који обухватају 38 врста информација које институције требају проактивно објављивати на својим веб страницама. Ради се о финансијским информацијама, информацијама о јавним набавкама, јавним консултацијама, стратешким документима, слободи приступа информацијама те оперативним и организационим информацијама. За потребе истраживања, Агенција за статистику БиХ помогла нам је развити онлајн систем за мјерење транспарентности институција, те да су институције у протеклом периоду биле дужне именовати контакт особе које ће попуњавати онлајн упитник. У бази је 80 државних институција, а ове године је учествовало 65, што је мало више у односу на прошлу годину.
Зашто у истраживању нису учествовале све институције? Ко одбија сарадњу?
Ћузулан: Савјет министара БиХ закључком од октобра прошле године задужио је све институције БиХ да учествују у истраживању и да проведу стандарде. Не знам разлоге зашто се поједине институције нису укључиле у попуну упутника. Напримјер, Правобранилаштво БиХ, које је двије године (2020. и 2021.) учествовало у истраживању, обавијестило нас је да ова институција “није управни орган те да, као институција која врши судску и правосудну дјелатност, не подлијежу нормама предвиђеним нашим активностима”. С друге стране, правосудне институције попут Тужилаштва БиХ, Суда БиХ, Високог судског и тужилачког савјета, те Уставног суда БиХ унапређују своју транспарентност и отвореност према грађанима те су у ранијим периодима именовале контакт особе које учествују у нашем истраживању. Независност и самосталност институција не би смјеле бити разлог зашто би јавност била ускраћена за објаву информација које нису законом заштићене.
Напредак постоји
Постоје ли институције које никада нису учествовале у истраживању?
Ћузулан: Ради се малом броју институција: Агенција за пружање услуга у зрачној пловидби – БХАНСА, Државна регулаторна комисија за електричну енергију БиХ, Канцеларија за ревизију институција БиХ.
Да ли има напретка у објави података у односу на неки ранији период?
Ћузулан: Напретка има, можда он није толико видљив јавности али ми видимо да се у институцијама мијења свијест о потреби за отворенијом и приступачнијом јавном управом. Некад су плате запослених биле нешто што је стварало отпор за објављивање али данас имамо 24 институције које су објавиле ове податке. Шест институција БиХ објавило је све стандарде проактивне транспарентности. Поред Канцеларије координатора за реформу јавне управе, Дирекције за европске интеграције, Агенције за статистику БиХ и Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета БиХ, ту су и Агенција за равноправност полова БиХ и Агенција за полицијску подршку БиХ.
Ко крије податке?
Које информације се најмање објављују и шта нам то говори? Конкретно које институције крију те податке?
Ћузулан: Финансијска транспарентност и даље представља изазов јер институције нередовно објављују годишње финансијске планове, тј. буџете. Међутим, у односу на истраживања ранијих година повећао се број институција које објављују податке о укупним издавањима за именована лица, руководеће државне службенике, државне службенике и запосленике према позицијама. Иако институције наводе да су објавиле ове информације увидом у систем евидентно је да су подаци неких од њих застарјели или да су укупна примања запослених дата без минулог рада и са нултим платним разредом. Ми не провјеравамо тачност датих података, а одговорност за исте сносе контакт особе из институција БиХ. Још увијек 27 институција нема јавно доступне правилнике о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, а неке од њих чак ни органиграм.
Шта је другим нивоима власти? Имају ли и они обавезу објаве ових 38 врста информација?
Ћузулан: Рад јавне управе је јаван и ако то знамо, онда сви имају обавезу објављивати податке од јавног интереса. У пракси то и није тако. Стандарде проактивне транспарентности нису усвојили нижи нивои власти мада је цивилно друштво проводило заговарачке активности да стандарди постану обавеза. И Стратешки оквир за реформу јавне управе који су усвојиле владе у БиХ и Савјет министара БиХ у области одговорности таргетира питање повећања доступности информација којима располаже јавна управа. Циљ реформе јавне управе коју БиХ проводи је креирање учинковите, трошковно ефикасне и транспарентне јавне управе у складу с принципима европског административног простора и фундаменталним елементима добре управе.
Отворени подаци
Зашто је важно да подаци које управа чува буду у отвореним форматима? Шта то значи за грађане, бизнис и академску заједницу?
Ћузулан: Јавне институције прикупљају и производе мноштво података у циљу обављања сопствених задатака. Да би потенцијал јавних података био у потпуности искориштен, није довољно само да подаци буду јавно објављени, важно је такође да буду објављени у формату који омогућава њихову обраду и даљње кориштење. Отворени подаци по самој дефиницији означавају оне које било ко може слободно користити, употријебити за поновно кориштење и поновно дистрибуирати, уз услов да се наведе извор података и омогући дијељење под сличним условима. Њихова је битна особина да не садрже личне податке нити друге законом заштићене податке. Примјери скупова отворених података су: геолокацијски подаци, статистички подаци, јавни регистри, метеоролошки подаци, подаци из подручја животне средине. Многе апликације које данас користимо преко мобилних уређаја настале су захваљујући доступности података у отвореним форматима. Приједор је прва локална заједница која је отворила своје податке на www.opendataprijedor.ba, а ради се о 174 скупа података из различитих области.
Постоје бројни аргументи који оправдавају концепт отварања јавних података: аргументи који се односе на транспарентност и доступност информација, аргументи који говоре да отворени јавни подаци могу омогућити грађанима већу контролу над реформама у јавном сектору, аргументи везани за економске предности. Европски портал података у студији из 2020. године о економској вриједности отворених података наводи да се величина тржишта отворених података процјењује на 184 милијарде евра, а предвиђа се да ће у 2025. достићи вриједност између 199,51 и 334,21 милијарде евра.
Препорука Европске комисије
Између БиХ и Европске комисије недавно је одржан састанак Специјалне ПАР Групе за реформу јавне управе. Вјерујем да је Европска комисија упозната са новим законом о слободи приступа информацијама БиХ који је утврдило Вијеће министара БиХ прошли мјесец. Да ли је по оцијени ЕК добар овај законодавни оквир или БиХ нешто у овом сегменту опет мора мијењати?
Ћузулан: Једна од препорука Европска комисије за БиХ из 2021. године била је да треба побољшати законске одредбе о приступу информацијама а што, између осталог, укључује и разраду опсежног каталога информација које ће бити објављене на интернет страницама јавних институција и осигурати пуну провођење и редовно и ефикасно праћење ових закона. У свом извјештају за 2022. годину Европска комисија је навела да су прописи о праву на приступ информацијама фрагментирани и нису у складу са међународним и европским стандардима. На задњем засједању Специјалне групе за реформу јавне управе Европска комисија је информисана да је Савјет министара БиХ утврдило нови закон, да су преузете одреде Директиве (ЕУ) 2019/1024 Европског парламента и Савјета из 2019. године о отвореним подацима и поновној употреби података јавног сектора. Новина у предложеном закону је електронско подношење захтјева и увођење потпуно новог модела проактивне објаве одређених информација важних за рад, организацију, одлучивање и финансирање институција БиХ. Приједлог закона тек ће се наћи у парламентарној процедури и тада ћемо видјети какав ће садржај закона на крају бити обзиром на чињеницу да су нацртом закона били незадовољни представници Институције Омбудсмана, као и цивилно друштво и медијска заједница.