Дигитализација јавне управе значајно смањује могућности корупције на релацији привреда и институције, али без обзира на све позитивне ефекте Република Српска и Федерација БиХ годинама одуговлаче да то ураде.
Тај закључак се може извући из расположивих информација, које указују на то да се ти процеси углавном проводе парцијално на нивоу појединих установа или локалних заједница, а не системски, пише пословни портал CAPITAL.
Тако да је употреба папира те ходање по институцијама и даље правило, а не изнимка. Све то отвара могућност за различите коруптивне радње на релацији службеника, који дјелују у име јавних институција и привредника.
Колико је ова негативна појава присутна у јавној управи потврђује и истраживање Транспаренцy Интернатионал у БиХ из 2021. године, које је показало да чак 45,7 одсто грађана сматра да је јавна управа један од сектора гдје је корупција највише распрострањена. Проблем би могла умањити дигитализација јавне управе, односно процедура које су важне за функционисање привреде, али тај процес иде споро.
Смањује се трговина утицајем
Са тим се слажу у Канцеларији координатора за реформу јавне управе у БИХ.
“Један од ефеката дигитализације јавне управе је управо антикоруптивни. Ово је емпиријски образац који је потврђен у случајевима земаља ЕУ који су шампиони дигитализације. Кључна је транспарентност, контрола и смањење дискреционог утицаја службеника или институција”, прецизирао је Координатор за реформу јавне управе у БИХ Драган Ћузулан.
Додао је да се велики дио процеса и услуга може аутоматизовати и да се тако кроз размјену података између дигитализованих регистара може смањити вријеме те онемогити или смањити трговина утицајем и одуговлачења.
“Јавне набавке које се проводе електронским путем, поред увида странака у цјелокупни поступак на примјер уз употребу квалификованог електронског потписа, и њиме овјерених докумената, смањују потребу за достављањем физичких докумената чиме се избјегава злоупотреба са више страна”, прецизирао је Ћузулан.
Наводи да се поступак запошљавања и пријема у јавну службу такођер може унаприједити тако што ће се на примјер дио генерисања питања и оцјењивања пријемних тестова дигитализовати и аутоматизовати.
“Транспарентнији поступак ће довести и до смањења непотизма и сличних појава приликом запошљавања. Овај антикоруптивни ефекат је можда и један од разлога што дигитализација јавне управе није доживјела јачи замах у БиХ, па бојазан од антикоруптивних учинака код појединих доносиоца одлука представља и препреку”, казао је Ћузулан.
Дигитализација јавне управе у БИХ стагнира
Иако дигитализација пружа бројне могућности јавна управа у БИХ их до сада није искористила.
“Годинама уназад међународни извјештаји указује на исто: да је дошло или до стагнације или до назадовања по питању дигитализације јавне управе”, рекао је он и додао да се то одразило и на задовољство корисника услугама управе “па је све више оних који су незадовољни, а све мање задовољних корисника”.
“Уколико посматрамо структуру активности које су биле планиране стратешким документима, а које су до сада реализоване видљиво је да се углавном ради о увођењу ИТ алата у интерне процесе у јавној управи, који су побољшали у одређеној мјери те процесе у појединим доменама. Међутим квалитет укупног поступања органа јавне управе према грађанима или пословним субјектима је и даље условљен низом ограничавајућих фактора и чињеница је да управа не испуњава очекивања”, казао је Ћузулан.
Напоменуо је да је Стратешки оквир за реформу јавне управе 2018-2022. године, поготово у области Пружања услуга ставио корисника и његове интересе у фокус јавне управе, али наглашава да нису имплементиране темељне активности који би то и омогућиле.
“Постоји стратешки контекст дигитализацији јавне управе, али не постоји системски и цјеловит приступ, који је посебно битан у контексту комплексног уређења јавне управе у Босни и Херцеговини”, навео је он али није могао рећи да ли постоји разлика у напретку дигитализације јавне управе у РС и Федерацији БИХ.
Када је у питању РС, Ћузулан је навео да постоји застој у “функционисању система мониторинга и евалуације путем којег су управни нивои прикупљали и достављали информације”.
“Нажалост, из тог разлога не располажемо са потпуним информацијама и не можемо дати прецизан и укупан преглед стања”, рекао је он и додао да би у првом кварталу идуће године требали имати јасну слику, односно да тада планирају објавити нови извјештај за РС.
Иако се чекају посљедњи подаци са терена, Ћузулан наводи да има позитивних примјера. Један од њих је увођење електронског сандучета у рад Пореске управе РС.
“Овим је обједињен приступ свим електронским услугама Пореске управе. Иначе успостава „е-сандучета“ је предвиђена Акционим планом за реформу јавне управе као један од кључних градивних блокова путем којих би грађани могли на правно сигуран начин, путем једног канала да приступају свим електронским услугама јавне управе”, казао је он.
Додао је да исто важи и за Федерацију БИХ те да ће тек почетком наредне године имати преглед стања и за овај управни ниво. Казао је да за у овом дијелу евидентна комплексна подјела надлежности која укључује општинске, кантоналне и ентитетске органе чини изазовнијим унапређење услуга.
“Услуге је претходно потребно оптимизовати, а што је увод у дигитализацију услуга јер дигитализација не даје квалитетан ефекат ако је услуга организована примарно према административном погледу а не из перспективе како грађанин види одређени животни догађај. Оптимизација процеса углавном захтјева измјену законске регулативе и организацијске промјене, а што опет захтјева јасну политичку подршку и опредјељење, које је увијек изазовно за обезбједити”, казао је Ћузулан.
И у овом дијелу БИХ има помака па тако Ћузулан каже да су у ФБИХ средином 2022. године усвојене измјене Закона о управном поступку којим су додате раније непостојеће одредбе о електронској комуникацији и достави чиме су створене опште законске претпоставке за унапређење управно-правног одлучивања органа управе.
Кочница мањак политичке воље
Ћузулан додаје да се дигитализација јавне управе суочава са бројним препекама.
“Генерално, недостатак је стварне и консистентне политичке подршке и опредјељења свих актера у БиХ да се уђе у процес дигитализације”, рекао је он.
Објашњава да код активности које су актуелне недостаје већи степен координације и да је присутан парцијални приступ односно покушај да се услуга дигитализује само у оквирима једне институције.
“Међутим да би имали правно ваљану услугу у пуном трансакцијском профилу потребна је сарадња више институција и више органа на различитим управним нивоима. Овакви примјери само показују на потенцијал дигитализације који није искориштен” наводи он.
Додаје да је посебан проблем регулатива која није усклађена и не прати захтјеве дигитализације.
Иако постоји генерални оквир који је задовољавајући, посебни прописи и даље лимитирају на разне начине дигитализацију што у пракси значи да и даље физичким путем појединци морају захтијевати и достављати разне документе.
“Следећи проблем је организацијски и чињеница да немамо на свим управним нивоима институције са јасним надлежностима носиоца процеса дигитализације, као и одлазак кадрова”, навео је Ћузулан.
Провођење дигитализације условљено је недостатак буџетских ресурса тако да ова реформа зависи од средстава донатора.
Како би се тај процес убрзао Ћузулан сматра да је потребно да се прихвате сви кључни проведбени документи за провођење Стратегије за реформу јавне управе те именују проведбени и надзорни капацитети за координацију процеса ове реформе.
“Конкретно за дигитализацију је потребно да се што хитније крене са успостављањем темељних градивних блокова као што су електронска идентификација и представљање, електронско плаћање, е-сандуче те електронска размјена докумената путем сервисне сабирнице јавне управе”, казао је он.
Дигитализацију углавном плаћају донатори
Истраживања која је на ову тему спровео невладин сектор такође нису похвална. У Извјештају о развијености дигиталних услуга у општинама и градовима БиХ, који је недавно објавио Центар за истраживања и студије ГЕА из Бањалуке је наведено да непостојање адекватног Закона о електронском потпису, односно електронској идентификацији проблем који има веома велики утицај на могућности дигитализације административних услуга на нивоу локалне самоуправе у смислу да значајно ограничава могућности за унапређења у овој области.
“Рјешавањем овог проблема створили би се кључни предуслови за даљи развој дигитализације обзиром да би се покренути административни или управни поступци у потпуности завршавали онлине путем”, прецизирано је у извјештају.
Наведено је да је унапређење дигиталних услуга у великом броју јединица локалне самоуправе (ЈЛС) углавном било могуће захваљујући развојним пројектима које су финансирали донатори.
“Недостатак средстава у буџету ЈЛС идентификован као главни проблем када је ријеч о развоју и проширивању обима услуга које би било могуће увести и поред непостојања адекватне законске регулативе. Ограничења у буџету утичу на могућности за набавку одговарајућих софтверских рјешења, улагања у мрежну инфраструктуру и рачунарску опрему”, наведено је у извјештају.
Исто је прецизирано да постојеће дигиталне услуге јесу значајно олакшале остваривање услуга, али углавном нису ријешиле највеће потребе грађана да без одласка у просторије ЈЛС заврше одређени поступак.
“Неувезаност евиденција такође отежава завршетак одређеног поступка у кратком року и захтијева од грађана обилазак више адреса или канцеларија ради прибављања документације”, објашњено је у извјештају.
Направљена листа приоритета
Да на том пољу у РС има пуно посла свјесни су и у Привредној комори РС. Дигитализација је једно од кључних питања којим су се позабавили кроз приједлоге Програма економских реформи РС за период 2023-2025. година.
“Дигитализација јавне управе би се требала проводити путем хармонизације дигитализације услуга у свим републичким и локалним институцијама. Овим моделом би се довело до избјегавања парцијалних, наметнутих и некохерентних рјешења дигитализације јавне управе”, речено је у овом документу.
Осим тога је наведено да је потребно развијати е-платформе које ће омогућавати олакшан приступ јавним услугама, смањити оптерећења за пословне субјекте, убрзати пружање јавних услуга и смањити трошкове за пословне субјекте приликом приступа јавним услугама.
“Треба створити услове за примјену електронског потписа, електронског документа и електронског пословања, што би за резултат имало јефтиније, брже и ефикасније административне процедуре и поступке, смањење могућности злоупотреба, одуговлачења поступака и корупције”, прецизирано је у документу.
Предлажу да треба да се створи могућност да сва привредна друштва уведу јединствен софтвер за планирање ресурса у привредним друштвима који би био повезан са сервером Пореске управе РС. Објашњавају да би се на тај начин Пореској управи омогућио потпун увид у пословање привредних друштава и ефикаснија контрола тог пословања.
“Треба створити услове за кориштење електронских услуга у пословању на примјер електронске пријаве и уплате боравишне таксе, е-пријава сезонских радника и слично”, наведено је у програм.
Рачуница јасна, дигитализација процедура једнако је смањење корупције
Послодавци поручују да се на дигитализацији јавне управе треба радити што брже, из више разлога. Један од њих је и смањење корупције у систему. Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић каже да је рачуница јасна – дигитализација процедура једнако је смањење корупције.
“Ако смањите број непотребних процедура и парафискалних оптерећења самим тим смањујете и корупцију. Укратко, ако имате услугу коју појединац, институција или држава треба да уради према некоме и ако ту процедуру или финансијску обавезу немате, опет је то једнако смањењу корупције”, казао је Аћић.
Додао је да се послодавци тренутно морају изборити са око 900 процедура.
“У три године по Програму Економских реформи РС биће укинуто негдје око 300 процедура. То ће битно утицати на смањења обавеза које послодавци имају према републичким институцијама и локалним заједницама што ће смањити могућности за коруптивне радње”, казао је Аћић.
Објаснио је да се смањењем броја процедура фактички прави нормативни предуслов за реализацију дигитализације.
“То се не може реализовати док се не створе нормативне претпоставке”, казао је он и додао да у свему томе треба да се прилагоди јавна администрација, која је у одређеној мјери има отпор према дигитализацији, али да је неминовно да ће тај процес бити проведен.
“Овај процес мора бити брзо проведен, јер наши грађани одлазе у земље гдје је ниво дигитализације јавних услуга на много вишем нивоу. Дигитализацију јавних послова и услуга свакако треба гледати као шансу и кроз призму квалитетнијег живота”, поручио је он.
Позитивни примјер из региона
У којој мјери дигитализација јавне управе може смањити корупцију у пракси потврђује примјер из региона. Увођење електронске пријаве сезонских радника у Србији смањило је појаву сиве економије и корупције.
“У Србији је пријава сезонских радника дигитализован процес и то је једна од реформи коју смо успјешно спровели. У питању је једноставна процедура пријаве сезонских радника у пољопривреди што значи да послодавци могу да пријаве раднике путем апликације за неколико секунди и тај процес је заживио”, казала је Виолета Јовановић, извршни директор Националне алијанса за локални економски развој НАЛЕД.
Објаснила је да се систем налази у Пореској управи и да је увезан са свим другим регистрима пензионим, социјалним, Националним националном службом за запошљавање те Агенцијом за привредне регистре.
“Тај систем вуче податке из тих база и тако административно растерећује послодавце. Са друге стране објашњава да је прије увођења овог система држава била на губитку јер није имала податке о људима који на тај начин зарађивали а самим тим за њих нико није уплаћиво пореске приходе”, рекла је она и додала да је у плану да се овај модел прошири и на друге области између осталог, на грађевини, туризму и угоститељству и помоћ у кући.
“Овај систем омогућава да сви радници буду видљиви и тиме смањује могућност корупције и сиве економије на минимум, мада с увијек може заобићи систем”, закључила је она.