Представници Европске комисије (Комисија) у име Европске уније и представници Босне и Херцеговине (БиХ) су 17. децембра 2015. у Бриселу одржали први састанак Одбора за стабилизацију и придруживање у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Европске уније и БиХ.
Уводну ријеч дала је гђа Catherine Wendt, вршилац дужности директора за Западни Балкан у Европској комисији, а заједничко предсједавање састанком преузели су гђа Michela Matuella, руководилац јединице за Албанију и Босну и Херцеговину и г. Един Дилберовић, директор Дирекције за европске интеграције БиХ. Амбасадор Lars-Gunnar Wigemark, шеф Делегације ЕУ у Сарајеву и специјални представник ЕУ, те амбасадорица Лидија Топић су такођер учествовали на састанку.
Седмицу дана након првог састанка Вијећа за стабилизацију и придруживање између Босне и Херцеговине и ЕУ, овај састанак је означио почетак проведбе Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) на техничком нивоу. Ово је важан корак за Босну и Херцеговину у процесу европских интеграција.Одбор је усвојио Одлуку бр. 1 којом се оснива седам пододбора као и посебна група за реформу јавне управе. Први циклус састанака пододбора ће почети у фебруару 2016. године.
Сврха састанка је била да се испита остварени напредак и утврде преостали изазови за БиХ у претприступном процесу, посебно у контексту Извјештаја Европске комисије о БиХ из новембра 2015. године. Нарочито су поздрављени нови позитивни помаци у реформском процесу Босне и Херцеговине након усвајања Реформске агенде у јулу 2015. године и њеној поступној проведби.
Обје стране су се сложиле да се преговори о прилагођавању ССП након уласка Хрватске у ЕУ требају журно наставити како би се постигло узајамно прихватљиво рјешење у складу с начелом традиционалне трговине. Након што ЕУ и БиХ потпишу и почну привремено примјењивати споразум о прилагођавању трговинских повластица из Споразума о стабилизацији и придруживању, аутономне трговинске мјере које ће бити обустављене од 1. јануара 2016. ће бити поново уведене.
Осим тога, истакнуто је и да земља треба хитно успоставити дјелотворан и учинковит механизам координације у питањима ЕУ.
На састанку је наглашено како је важно израдити чврст, цјелодржавни, политички потпомогнут и финансијски одржив стратешки оквир за реформу јавне управе (РЈУ), те пратећи програм за реформу управљања јавним финансијама. Посебна група за РЈУ ће служити као платформа за јачање политичког и техничког дијалога у питањима везаним за РЈУ. Инаугурална сједница је планирана за март 2016. године.
Делегација ЕУ је поздравила усвајање Стратегије за реформу сектора правде као и пратећег Акционог плана и констатовала прве кораке које Босна и Херцеговина треба направити у циљу њене проведбе. Поново је наглашена важност свеобухватне проведбе Државне стратегије за рјешавање предмета ратних злочина, док је дјелотворно и правовремено процесуирање предмета ратних злочина и даље приоритет.
У контексту владавине права разговарало се и о борби против корупције и организираног криминала, области у којој је Босна и Херцеговина остварила одређени напредак, али и даље треба да ради на остваривању увјерљивих резултата изражених у виду дјелотворних истрага, кривичног гоњења и осуда, укључујући и оне на високом нивоу.
Делегација ЕУ је констатирала да је Вијећа министара БиХ недавно усвојило Акциони План за проведбу пресуда Европског суда за људска права у предметима Сејдић/Финци и Зорнић, те је позвала на подузимање конкретних корака на рјешавању овог питања.
Делегација ЕУ је позвала Босну и Херцеговину да појача напоре на ревизији правног оквира за борбу против дискриминације и да изради цјелодржавну стратегију у складу са европским стандардима. Између осталог, од Босне и Херцеговине се очекује да укине етничку сегрегацију кроз праксу тзв.
"двије школе под једним кровом", да дјелотворно рјешава случајеве дискриминације ЛГБТИ заједнице и бранитеља људских права, те да преокрене тренд назадовања у погледу слободе изражавања који је присутан у задње вријеме.
Што се тиче Рома, делегација ЕУ је поздравила извјестан напредак остварен у стамбеном збрињавању и рјешавању питања матичне евиденције , али је позвала на интензивније активности на побољшању приступа у области образовања, запошљавања и здравства.
Делегација ЕУ је честитала Босни и Херцеговини на побољшаном консензусу о приоритетима економске политике и поздравила њену економску отпорност, захваљујући којој је остварила позитиван раст упркос посљедицама поплава и суше. Делегација ЕУ је такође констатирала позитивну динамику након усвајања Глобалног оквира за фискалне политике и билансе за период 2016-2018, док је за проведбу Програма економских реформи још увијек потребан много свеобухватнији и боље координиран приступ ентитета у оквиру цјелодржавног секторског оквира политике.
Што се тиче пописа становништва и домаћинстава, делегација ЕУ је изразила озбиљну забринутост због недостатка напретка у проведби преосталих оперативних корака који би довели до коначне објаве резултата пописа.
Делегација ЕУ је извијестила о недавно усвојеном Годишњем акцијском програму за инструмент ИПА 2015, којим се осигурава отприлике 160 милиона еура, те више од 40 милиона еура за мјере опоравка од поплава у периоду 2014-2017. Успостављање механизма координације за питања која се тичу ЕУ, те усвајање цјелодржавних секторских стратегија у многим областима су и даље кључни увјети за то да Босна и Херцеговина добије више средстава из ИПА-е и оствари пуну корист од њих.На састанку се разговарало и о питањима визне политике, управљања границом, азила и миграција, област у којој Босна и Херцеговина треба додатно да ојача своје капацитете.
Делегација ЕУ је нагласила потребу да Босна и Херцеговина отклони све непотребне техничке, правне и административне препреке слободном кретању робе у држави и да хитно усвоји цјелодржавну стратегију за инфраструктуру квалитета, као и цјелодржавни оквир политика за мала и средња подузећа. Још једном је нагласила да дефиниција малих пивара, које могу остваривати корист од нижих акциза, није у складу са ацqуисем ЕУ и чини потенцијалну препреку трговини. У погледу јавних набавки, делегација ЕУ је поздравила ступање на снагу правног оквира и позвала на усвајање преосталих подзаконских аката. У области државне помоћи, делегација ЕУ је констатирала напредак у усклађивању са ацqуисем ЕУ и изразила задовољство радом Вијећа за државну помоћ. Међутим, законодавство о конкуренцији треба ускладити са ацqуисем ЕУ.
Делегација ЕУ је поздравила усвајање измијењеног Закона о раду Федерације БиХ и позвала на консултације са социјалним партнерима када су у питању реформе радног законодавства у Босни и Херцеговини. Позвала је Босну и Херцеговину да омогући лакши приступ тржишту рада, посебно за младе и жене, да рјешава питање високе незапослености и да темељито унаприједи социјални дијалог. Стратешки приступ запошљавању и социјалној заштити помоћи ће земљи и њеној привреди у модернизацији и одрживом расту.
У области информацијског друштва и медија, делегација ЕУ је позвала Босну и Херцеговину да осигура финансијску стабилност и политичку независност јавног сервиса. Потребно је именовати генералног директора независне Регулаторне агенције за комуникације у складу са законом и без политичког уплитања.Делегација ЕУ је поздравила досадашње активности Босне и Херцеговине у погледу Плана повезивања, укључујући усвајање Оквирне прометне политике 2015-2030, али је нагласила потребу да се неодложно покрену активности на изради прометне стратегије за цијелу земљу као и такозваних софт мјера како би се на самиту земаља Западног Балкана (WБ6) у Паризу у љето 2016. представили добро припремљени пројекти и мјере у овој области. У области енергије, која је такођер дио Плана повезивања, Босна и Херцеговина још увијек треба израдити своју стратегију и хитно подузети кораке како би се завршиле недавно настављене активности на преузимању Трећег енергетског пакета за плин и електричну енергију. То се посебно односи на прописе о природном плину, због којих држава, према недавној одлуци Вијећа министара Енергетске заједнице о изрицању одређених санкција, и даље упорно и озбиљно крши обавезе из Уговора о Енергетској заједници.
Делегација ЕУ је поново нагласила да БиХ треба успоставити усклађени правни оквир, цјелодржавну стратегију која ће се посебно бавити питањима управљања отпадом, квалитета воде и заштите природе, те ојачати своје административне капацитете и системе праћења. Наглашено је да се приликом улагања у хидроенергетске пројекте треба осигурати испуњавање обавеза у погледу процјене утјецаја на околиш, прописа о водама и заштите природе. Након што су потписнице Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама усвојиле споразум у Паризу прије неколико дана, Босна и Херцеговина сада треба приступити реализацији свог доприноса. Потребно је успоставити усклађени правни оквир и цјелодржавну стратегију за климатске активности.
У области пољопривреде и руралног развоја, делегација ЕУ је констатирала да Босна и Херцеговина још увијек треба припремити вишегодишњу стратегију руралног развоја, акциони план, вишегодишњи буџет, те успоставити структуре за претприступну помоћ пољопривредном сектору кроз ИПАРД. Делегација ЕУ је поздравила напредак у области ветеринарства, фитосанитарне заштите и сигурности хране који је Босни и Херцеговини омогућио извоз млијечних производа и кромпира у ЕУ, те подстакла БиХ да настави са модернизацијом и јачањем капацитета у овим областима.
Састанку Одбора за стабилизацију и придруживање у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Европске уније и БиХ је присуствовао и координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан.