Обраћање Драгана Ћузулана, координатора за реформу јавне управе на конференцији коју су 14.03.2016. године у Сарајеву организирали Транспаренцy Интернатионал Босне и Херцеговине ТИ БиХ и Центар за истраживачко новинарство о резултатима другог мониторинга реформе јавне управе за 2014-2015. годину.
"Уважене даме и господо, цијењени представници медија
Јачање демократских институција, инклузиван демократски процес, те снажна улога грађанског друштва, као и даљи помаци у погледу реформе јавне управе пресудни су за процес придруживања наше земље породици европских земаља. Заједно са владавином права и економским управљањем, реформа јавне управе је кључни приоритет у процесу проширења. Функционална јавна управа је неопходна за демократско управљање, а она директно утиче и на способност влада да пружају јавне услуге и потичу конкурентност и раст. Циљ реформе јавне управе је већа транспарентност, одговорност и дјелотворност као и већи фокус на потребе грађана и предузећа. Адекватно управљање људским ресурсима, боље планирање политике, координација и развој, здрави управни поступци и побољшано управљање јавним финансијама, укључујући управљање и убирање прихода, су од темељне важности за функционисање државе као и за проведбу реформи потребних за интеграцију у ЕУ. Реформисати управу у БиХ изазов је с којим су суочавамо већ десетљеће. Обавеза да управу прилагодимо потребама грађана додатно је потврђена кроз усвајање Реформске агенде – политичког документа који, између осталих циљева, поставља непосредне и средњорочне планове у области реформе јавне управе. Један од тих циљева је и усвајање новог стратешког оквира за проведбу реформе, о чему ће данас након презентације мониторинг извјештаја бити више ријечи. Реформе у шест кључних хоризонталних области у јавној управи у Босни и Херцеговини проводе се од 2007. године кроз реализацију сета мјера дефинисаних прво кроз Акциони план 1., а потом и кроз Ревидирани Акциони план 1 чије је трајање било до краја 2014. године. У поменутим периодима реализован је значајан број реформских мјера, што кроз заједничке реформске пројекте финансиране из Фонда за реформу јавне управе, средстава других донатора или домаћих власти, што кроз појединачне напоре институција које су као носиоци реформског процеса наведени у поменутим акционим плановима. Поред тога, у протеклом периоду, процес реализације значајног броја планираних реформских циљева је започет, али није до краја довршен. За неке од ових реформских циљева резервисана су финансијска средства, покренуте процедуре јавних набавки или већ дјелимично реализовани пројекти. Имплементација неколицине циљева није ни почела, иако су акционим планом били предвиђени и носиоци одговорности и прецизни рокови. Због свега овога, ВМ/владе су дале сагласност за наставак проведбе циљева из РАП1 и у наредном периоду.
Канцеларија координатора за реформу јавне управе као тијело надлежно за координацију процеса проведбе рефоме, те праћење и извјештавање о истом, редовно припрема годишње извјештаје о напретку у имплементацији већ поменутих акционих планова. Канцеларија координатора је и након истека рокова за проведбу Стратегије за реформу јавне управе заједно са Ревидираним акционим планом 1 наставила пратити напредак које су институције управе у БиХ постигле у проведби реформских мјера. Као и сваке године, припремили смо извјештај о напретку и очекујемо ускоро његово разматрање на Савјету министара БиХ.
Данас не желим говорити о напретку у свих шест реформских области, већ се желим осврнути на активности у оним областима које су биле у фокусу вашег мониторинга.
Још увијек постоје значајни изазови у реформским областима јавних финансија. Напредак је постигнут у успостављању функције интерне ревизије кроз прописе, институционалне поставке и тренинге. Планирање буџета и извршење су се поправили кроз увођење Информационог система управљања буџетом. Међутим, за задњих пет година, доношење буџета је било одгођено, што показује да систем планирања буџета не функционише у пракси. Оптерећење дугом наставља расти. На крају 2014. године, укупан дуг је процијењен на 36,9% бруто домаћег производа (БДП), за разлику од 33,9% на крају 2013. године. У области јавних набавки, законодавни оквир је успостављен и већином је у складу са Директивама ЕУ. Тренутно, институционална поставка система набавки је добро дефинисана. Међутим, учинак свих укључених институција (посебно Одбора за жалбе) остаје изазов. Систем правног лијека још увијек не функционише како треба: теренске канцеларије Одбора за жалбе у Бања Луци и Мостару нису основане; ни једна одлука није објављена 2014. године; а рјешење чека заостатак од неких 500 случајева. Формалистички приступ Одбора за жалбе води честом поништавању тендера због мањих техничких грешака и скоро искључивом кориштењу цијене (цијене набавке) као једином критеријуму додјеле уговора, на штету квалитета. У области јавно приватног партнерства и концесија, законодавство и управне поставке остају јако исцјепкане. Процедурална правила у области концесија / ЈПП нису у складу са основним принципима ЕУ.
Институције управе у БиХ нису направиле веће помаке ни у области управљања људским ресурсима. Значајан напредак је остварен у планирању обука и развоју државних службеника и оцјени државних службеника. Међутим, политике управљања људским ресурсима и развоја на основу заједничких и хармонизованих принципа нису установљене. Стварање до десет нових агенција за државну службу за управљање људским ресурсима на кантоналном нивоу у Федерацији БиХ, поред четири већ постојеће (на државниом нивоу, у ентитетима и у Брчко дистрикту), иде против заједничког правца у земљама ЕУ и ОЕЦД-а, према успостављању заједничких центара за управне услуге. Постоје појединачни системи за ХРМ на свим нивоима, али они само дјелимично испуњавају параметре које би требао садржавати ХРМИС. Присуство директног или индиректног политичког утицаја на именовања виших руководних позиција је идентификован као један од изазова у Извјештају о мјерењу почетног стања ОЕЦД-а/СИГМА-е за 2015. годину. На проблем политизације државне службе посљедњих година је указивала и Европска комисија у својим извјештајима,а измјене закона о државној служби на четири управна нова изазвале су многобројне критике јавности. С аспекта реформе јавне управе укидање категорије руководећих државних службеника из опсега државне службе уопште, може довести до политизације државне службе те произвести негативне импликације будућих оцјена напретка у реформи јавне управе које ће бити провођене на основу СИГМА принципа. Ми смо предложили Министарству правде БиХ да размотри нека друга рјешења, укључујући и увођење одређених мандатних периода за поједине категорије највиших државних службеника. Како су досадашњи напори у пољу реформе државне службе били усмјерени на професионализацију и деполитизацију државне службе сматрамо да се све активности у овој области требају уважавати и очувати резултате досад постигнуте кроз реформски процес.
У области одговорности, а што је евидентирано у СИГМА извјештају, није било значајног напретка. Нема јасног и свеобухватног механизма за успостављање и контролу над институцијама подређеним влади. Главни недостаци су мањак критеријума за разликовање између различитих типова управних тијела и мањак процедура које осигуравају контролу над оснивањем нових институција. Законодавни оквир за приступ јавним информацијама је уведен на државном нивоу, у ентитетима и у Брчко дистрикту. Међутим, не постоје независне надзорне институције које имају право издати обавезујуће одлуке и смјернице о проведби приступа јавним информацијама и нема механизама за мониторинг откривања информација. Само на државном нивоу, Управни инспекторат Министарства правде (МП) БиХ је задужен за инспекцију и мониторинг у области јавних информација. У домену транспарентности забиљежен је помак кроз рад међуинституционалне радне групе за комуникације и управљање знањем у оквиру Програма јачања јавних институција. Заједно са ТИ БиХ, Центром за друштвена истраживања – Аналитика и Центром за истраживачко новинарство черити државне институције: Дирекција за европске интеграције, Агенција за статистику, Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета и Канцеларија координатора провели су кампању о проактивној транспарентности у јавној управи у БиХ. Израђени су документи „Политика проактивне транспарентности у јавној управи″ и „Стандарди проактивне транспарентности у јавној управи″, којим се дефинишу стандарди за проактивно објављивање информација од јавног значаја на интернет страницама институција.
Ово јесу мали помаци, али ми желимо да вјерујемо да смо на овај начин потакли и многе друге јавне институције на проактивност и транспарентност рада.
И на крају, желим истаћи да ће подаци вашег мониторинга користити и нама у Уреду за будуће планове и праћење проведбе реформе јавне управе".