- БиХ је примила Мишљење Комисије о апликацији Босне и Херцеговине за чланство у Европску унију прошле године. Колико брзо се БиХ креће према ЕУ у смислу испуњавања услова који се односе на реформу јавне управе?
Реформа јавне управе (РЈУ), заједно са владавином права, налази се у самом темељу изградње демократских принципа. Реформи јавне управе је дата највећа важност у Мишљењу Европске комисије, на начин да је наведена као један од 14 кључних приоритета. Иако су области које обухвата РЈУ широке, при формулацији овог приоритета Комисија је ставила нарочит фокус на постизање основних корака према професионалној и деполитизованој државној управи и на развој координисаног цјелодржавног приступа изради политика. Очигледно, БиХ је још увијек у раној фази реформе јавне управе. Од објављивања Мишљења[1], нисмо примијетили значајне напоре институција БиХ ка рјешавању 14-ог приоритета. Комисија ће урадити детаљну процјену у свом редовном Извјештају о држави, који ће бити објављен у јуну, и још једном ће обезбиједити смјернице за приоритете реформи.
- Да ли вјерујете да је тренутна криза усљед вируса COVID-19 уствари могућност за власти у БиХ да коначно реформишу управу и да покажу одговорност према грађанима?
Да, криза усљед вируса COVID-19 је показала да је важно имати добру управу која се може бавити хитним ситуацијама и социо-економским импликацијама. Ова криза је такође лакмус папир за капацитет јавне управе ове државе да одговори на потребе грађана. За то је потребна политичка подршка на највишем нивоу за координисани приступ РЈУ. Позивам медије, грађанско друштво и грађане да будно прате оно што раде доносиоци одлука. Криза није вријеме за подривати повјерење јавности у власт и политичка спорења не би требала да спријече блиску сарадњу у ово доба искушења. Ефикасно управљање кризом захтијева исправну координацију између свих нивоа власти.
- Како Ви у Делегацији Европске уније у БиХ гледате на чињеницу да БиХ (уствари, само један ентитет) не поштује препоруке које је БиХ добила од Европске комисије, нарочито у смислу усвајања цјелодржавног оквира за реформу јавне управе?
Усвајање цјелодржавних оквира и акционих планова за реформу јавне управе и управљање јавним финансијама је заиста кључно. Али, то је само једна од многих препорука које се крећу од осигурања професионалне државне службе, засноване на заслугама до успостављања политичког тијела за доношење одлука које ће водити и координисати ове реформе. Препоручујем да сви прочитају Мишљење и Аналитички извјештај. Потребно је урадити још много посла на свим нивоима. Ми, у Делегацији ЕУ, смо ту да вас подржимо. За успјех је потребна политичка посвећеност. Недовољна политичка подршка од стране свих нивоа власти је до сада спречавала координисано провођење реформи.
Веома добро знате да је прошло више од пола временског периода постојећег Стратешког оквира за РЈУ (2018-2022.). Представници свих нивоа власти су уложили значајне напоре у израду Стратешког оквира и путем до остварења се ишло у заједничком договору, док његово усвајање није блокирано. Разумијем да је неусвајање од стране Бање Луке диктирано материјалним разлозима. Прва забринутост која је наведена у разговорима било је незадовољавајуће управљање Фондом за реформу јавне управе. Али, када се мало дубље закопа, схвати се да постоје шири проблеми који се односе на аранжман координације реформе јавне управе и неадекватну укљученост политичког нивоа у доношење одлука. Куцао сам на многа врата током протекла четири мјесеца и разговарао сам са многим заинтересованим странама – на државном нивоу, у Брчком, у Федерацији и у Бањој Луци – и контактирао сам и политички ниво (министре и чланове кабинета), као и координаторе за реформу јавне управе и више руководиоце. Могу са сигурношћу закључити да ове двије области – аранжман координације и управљање фондом – требају бити заједно разматрани. Не заборавимо да разговори о једном питању најчешће произведу побједнике и губитнике, а то није оно што нам треба. Сви партнери би требали бити спремни на компромисе и жртве како би се заједно кренуло напријед.
Тренутак за такве конструктивне разговоре је веома прикладан. Дозволите ми да наведем три позитивна индикатора: прво, г. Зоран Тегелтија, у свом првом обраћању у Парламенту прошлог децембра, јасно је навео да ће реформа јавне управе бити главни приоритет његове владе. Ово је добродошао знак преузимања политичког власништва. Друго, чак и у тренутној ситуацији, сви нивои власти активно учествују у изради нацрта главног инструмента имплементације РЈУ – Акционог плана. Ми из Делегације ЕУ смо увијек присутни као подршка овим напорима и обезбјеђујемо техничку помоћ. Драго нам је да видимо позитиван резултат – тај документ је скоро спреман и ускоро ће бити предат свим владама на одобрење. Треће, од колега из Бање Луке долазе позитивни знаци, такође – у расправама никада нису оспорили суштину Стратешког оквира, а такође су и уплатили неке од својих дуго незимирених рата према Фонду за РЈУ.
Надам се да ћете и сви ви, колеге које раде на РЈУ у овој држави, дијелити моје увјерење да тренутни застој треба превазићи. Вјероватно је потребно размислити о могућности продужења рока важења Стратешког оквира и његовог Акционог плана, ако то неће представљати политичке или правне проблеме. Не треба даље губити вријеме; свако наредно ђеловање треба бити усмјерено на имплементацију договорених реформи. Стратешки циљ треба бити осигурање таквог квалитета јавне управе ове државе који ће осигурати њену интеграцију у европски административни простор. Ми из Делегације ЕУ придружићемо вам се у вашим настојањима кроз подршку и пружање техничке стручне помоћи и потенцијалних опција за конкретна питања уз помоћ наше текуће IPA помоћи.
- Шта ће се десити ако БиХ настави са одбијањем имплементације ваших препорука које се односе на реформу јавне управе?
Државе које желе приступити ЕУ требају да испуне реформе које су обећале, а ЕУ да испуни свој дио када оне то учине. Кредибилитет проширења је један од њених главних принципа. ЕУ је спремна да настави помагати БиХ на њеном путу ка ЕУ пружањем политичке, финансијске и техничке подршке. Подршка ЕУ ће олакшати држави да напредује у испуњавају добро познатих услова чланства, нарочито у провођењу далекосежних реформи и усклађивању са правилима и прописима ЕУ, а на корист свим својим грађанима.
Неуспјех власти да проведу дуго чекане реформе негативно ће утицати на квалитет живота свих грађана БиХ, квалитет услуга које се пружају грађанима, предузећима, инвеститорима и потрошачима, и држава ће наставити да касни за остатком региона.
Главна посљедица одуговлачења, опирања или пасивног опструисања реформама јавне управе је озбиљан губитак кредибилитета и повјерења, и на домаћем и на међународном нивоу. Ваши грађани и ваши економски субјекти су дубоко свјесни проблема у овој области. Када разговарам са њима, они сведу своје примједбе на практичне недостатке, као што су дуге процедуре, и одмах укажу на главну препреку – политизацију. Ако нема опипљивог напретка у реформама, и ваши грађани и ваша предузећа ће све више тражити опције за живот и предузетништво не у БиХ, већ на другом мјесту.
Да, критичан сам када причам о непровођењу препорука, али то радим потпуно свјестан да је ЕУ подржала и да ће наставити да подржава вашу државу у области реформе јавне управе цијелим путем, у зависности од опипљивих резултата, пружајући стручну и финансијску помоћ. Тренутно финансирамо текуће IPA пројекте у овој области са 12,5 милиона евра и ускоро ће овај износ бити повећан за износ од 3,5 милиона евра.
- Одржавате редовне састанке са амбасадама држава ЕУ. Да ли сте имали прилику да разговарате на тим састанцима о Фонду за реформу јавне управе, који је већ дуго времена неактиван. Да ли су донатори још увијек заинтересовани да инвестирају у Фонд и под којим условима?
ЕУ и они међународни донатори који улажу у РЈУ имају веома добру координацију и настављају са редовним састанцима. Фонд за реформу јавне управе је био један важан инструмент за прикупљање средстава и механизам координације између донатора и власти БиХ за провођење договорених стратешких циљева. Био би губитак немати га.
Вјероватно ће све заинтересоване стране сада расправљати о управљању Фондом за реформу јавне управе. Мислим да ти разговори требају бити вођени на основу два важна принципа: прво, када се имплементирају активности планиране у заједнички договореним стратешким документима, Фонд треба да осигура уравнотежено финансирање пројеката на основу свих OECD/SIGMA PAR принципа: развој стратегија и планирање, развој државне службе, одговорности, пружање услуга и управљање јавним финансијама. Друго, финансирање заједничких пројеката, у којима сви партнеру могу и требају учествовати, могло би бити допуњено могућностима појединачних пилот пројеката.
Усвајање Стратешког оквира за РЈУ и његовог Акционог плана од стране свих, као и проналажење рјешења за бољи аранжман координације и добро управљање Фондом, било би виђено од стране ЕУ и осталих међународних донатора као знак да су доносиоци одлука из БиХ посвећени даљим реформским напорима. То би мотивисало међународне донаторе да се финансијски обавежу. Молим вас, немојте имати илузију да ће међународни донатори понудити новац за реформу јавне управе само из саосјећања и хуманитарне солидарности, као што је финансијска подршка до сада била понуђена безусловно, да би се спасили животи и привреда током кризе усљед коронавируса. Ако донатори закључе да нисте кредибилни у изградњи деполитизованог, професионалног и одговорног административног система, почеће преусмјеравати своју подршку негђе друго.
Фонд за реформу јавне управе се не може финансирати само донаторским средствима. Све већа политичка одговорност над РЈУ захтијева кредибилну буџетску одговорност, односно, повећане буџетске доприносе од свих нивоа власти у БиХ. Ово је један циљ за који је неопходна политичка посвећеност са свих страна.
- Каква су ваша очекивања од трећег састанка Посебне групе за реформу јавне управе који је планиран за јули ове године?
Ово је први састанак Посебне групе након објављивања Мишљења Комисије и то је прилика за политичке вође ове државе. РЈУ није само технократско настојање, већ је то прво и најважније политичко настојање. Жељели бисмо да тај састанак покаже јачу политичку посвећеност реформи јавне управе. До сада, БиХ је једина држава у региону у којој министри нису учествовали у Посебној групи за РЈУ. Због тога позивамо министре надлежне за РЈУ на свим нивоима да се договоре о будућим активностима ради испуњавања кључног приоритета 14 из Мишљења, као и препорука из Аналитичког извјештаја. Због тога, очекујемо да власти у БиХ постигну договор о (и) усвајању Стратешког оквира и његовог Акционог плана како би довеле до вјеродостојних реформи јавне управе, (ии) успостављању тијела на политичком нивоу које ће преузети власништво и управљати процесом реформи на координисан начин, и (иии) повећању процеса усклађивања закона о државној служби у циљу координисаног приступа професионалним стандардима запосленика.
- У фебруару ове године, Европска комисија је предложила нову и строжију методологију за преговоре о приступању у ЕУ. Званичне информације из Брисела навеле су да ће Европска комисија сада чак и више инсистирати на поштовању владавине права и, самим тим, на реформи јавне управе. Да ли мислите да би нова методологија могла додатно успорити пут БиХ према ЕУ или би то могло да значи убрзанију примјену европских стандарда у Босни и Херцеговини?
Нова методологија представља приједлог Комисије за јачање процеса приступања ЕУ. Има за циљ да учини процес проширења кредибилнијим, предвиђивијим, динамичнијим и предметом јачег политичког управљања. У свјетлу ове методологије, такође смо нагласили политичку природу дијалога и позвали смо министре у Посебну групу за реформу јавне управе. Приједлог Комисије поново потврђује централну улогу коју игра реформа јавне управе међу ”основама” процеса проширења. У том смислу, реформа јавне управе биће на истом нивоу са осталим основама. Што се тиче убрзања или успорења кретања БиХ ка чланству у ЕУ, то ће зависити од опипљивих реформских корака које ће предузети јавне власти ове државе, а не од нове методологије.
[1] Текст Мишљења на локалном језику се може наћи преко овог хиперлинка: https://europa.ba/wp-content/uploads/2019/06/Misljenje-Komisije-o-zahtjevu-Bosne-i-Hercegovina-za-%C4%8Dlanstvo-u-Evropskoj-uniji.pdf