Канцеларија Међународног монетарног фонда (ММФ) у БиХ бит ће укинут, потврдио је јучер у интервју за "Дневни аваз" Кемал Козарић, гувернер Централне банке БиХ. Разлог томе, међутим, није како каже Козарић "то што је у БиХ све добро и што они више нису потребни, нити што је стање очајно, па нас и они напуштају".
Редовни преговори
Гувернер истиче да ова међународна организација одлази због "смањене администрације ММФ-а", али да ће остати присутна у БиХ кроз редовне преговоре и сарадњу.
Важно је на прави начин објаснити њихов одлазак. Исти је случај са свим земљама у региону које немају станд бy аранжман и чвршћи однос са ММФ-ом. Они су одиграли веома важну улогу у постратном периоду у БиХ, помогли у оснивању Централне банке и посебно пружили техничку помоћ – каже Козарић.
Делегација ММФ-а управо ових дана борави у БиХ на годишњим разговорима о ситуацији у нашој земљи. Шта очекујете да ће поручити бх. властима?
Њих забрињавају три ствари. Свјесни су да постоји економски раст, да има напретка и да је инфлација под контролом, али очекују да Фискално вијеће БиХ профункционира и желе то видјети у пракси. Забринути су због инфлације притиска цијена хране и енергента. То је и нама познато и ми смо, такођер забринути. Брине их и повећање потрошње, посебно у Федерацији БиХ. ММФ је задовољан што ћемо потписати Споразум о стабилизацији и придруживању (САА) са ЕУ и очекује да то има позитивне ефекте.
Споменули сте нафтну кризу. Сматрате ли да власти у БиХ нешто раде како би ублажиле удар поскупљења?
Озбиљније земље већ користе своје инструменте за подстицај производње хране. Владе у БиХ требају изнаћи фондове да подстакну домаћу производњу хране. Прошле године око милијарду КМ потрошили смо на увоз хране које имамо у БиХ. Владе морају стимулирати домаће произвођаче или укинути неке дажбине како би им помогле.
Имамо много необрађеног пољопривредног земљишта, добру климу и људе који могу радити. Власти могу и на порезној страни наћи неке релаксације, да ли је то снижавање стопе ПДВ-а или "пливајућа акциза" на гориво, оне требају видјети. Када је у питању нафта, штета је што Рафинерија у Босанском Броду још није почела са радом и немамо домаћих произвођача.
Алтернативни начин
Професор Никола Грабовац поново је актуализирао девалвацију конвертибилне марке, којом би, наводно, био ублажен ефект поскупљења и помогнути домаћи привредници?
Неће бити девалвације, јер сматрамо да би то била казна за све грађане БиХ. Примјера ради, сви кредити поскупјели би истог момента. И друге цијене би порасле, а наша примања била би девалвирана. То би био шок и мјера која би пољуљала све што смо до сада радили. Неодговорно је тако предлагати без разматрања посљедица, које би биле поражавајуће. Немамо намјеру ићи у ту авантуру.
Буџету ФБиХ пријети колапс због новчаних издвајања различитим категоријама. Како Ви видите излаз из ситуације и у којој борци најављују протесте, а Влада нема начина да то питање ријеши?
Излаз је у томе да се тим људима, борцима који су у тешкој ситуацији, нађе запослење, да их се подстакне на запошљавање, јер оволика новчана давања не може поднијети ни знатно богатија држава. Потпуно сам на страни министра финанција ФБиХ Вјекослава Беванде, који упозорава од даљњег уласка у обавезе. ФБиХ то ради науштрб развоја, зато је РС у неким стварима испред, јер нема толике социјалне притиске. Мора се наћи алтернативни начин да се помогне тим популацијама. Ово се дугорочно не може издржати.
Производња енергије
Када почне примјена SAA, доћи ће храна из ЕУ, која је јефтина, ако ми не будемо реагирали, опет наша домаћа производња неће бити конкурентна. Али, очито је да немамо те стратегије у БиХ, нико се тиме не бави. Када су у питању енергенти, могло би се искористити то што је струје све мање на свјетском тржишту. Требамо се бацити на производњу енергије, за шта имамо потенцијале и коју ћемо извозити и компензирати за нафту коју морамо увозити – каже Козарић.