Независне новине: Босна и Херцеговина ће морати до 2010. године у потпуности ускладити Изборни закон и изборни процес са Законом о равноправности полова и CEDAW конвенцијом, односно са траженим стандардима о равноправности полова у политичком и јавном животу, каже Споменка Крунић, директорица Гендер центра Владе РС. Истиче да је неопходно појачати и провести мјере за већу заступљеност жена у изабраним и именованим тијелима и на функцијама у процесима доношења одлука у државној управи, судству и функцијама у државним компанијама.
"То је обавеза коју држава БиХ и њени ентитети имају према CEDAW конвенцији, односно Конвенцији о елиминацији свих облика дискриминације жена. Та конвенција има приоритет над домаћим законима и саставни је дио Устава БиХ, објашњава Крунићева.
НН: Да ли имате увид у кандидатске листе за предстојеће локалне изборе и колико је жена заступљено?
КРУНИЋ: Гендер центар, као стручна служба која прати примјену Закона о равноправности полова и у сегменту политичког и јавног живота, тражила је информације везане за предстојеће локалне изборе и учешће, односно позиционирање жена на кандидатским листама. Међутим, Централна изборна комисија је објавила валидне листе кандидата и кандидаткиња, које нису разврстане по полу. Дакле, они нису испунили своју законску обавезу из Закона о равноправности полова, који у члану 18 дефинише обавезу свих органа власти и свих јавних институција, да све податке којима располажу и са којима раде разврставају, евидентирају и учине доступним јавности тако да буду разврстани по полу. Међутим, због краткоће времена, пошто су листе објављене прије неколико дана, нисмо још добили ту анализу и надам се да ће нам ЦИК изаћи у сусрет. Очекујемо да они имају такву систематизовану евиденцију, без обзира што је нису учинили доступном за јавност.
НН: Какво је било стање на прошлим локалним изборима?
КРУНИЋ: На основу наше анализе 2004. године је 34 одсто жена било на кандидатским листама за мјеста одборника у скупштинама општина и ту је испоштовано правило 4/19 Изборног закона које говори о томе да најмање 30 одсто жена треба да се нађе на кандидатским листама. Ово правило у ствари прописује обавезу да се на кандидатским листама мора налазити једна жена међу прве двије позиције, двије жене међу првих пет позиција и три жене међу првих осам позиција. Правило у ствари дефинише да је то обавеза за мање заступљени пол, а то су у овом случају жене. Тиме су се, дакле, задовољили ти законски услови и онолико жена колико се тражи по закону је било на листама. Политичке партије су то морале испоштовати, а када су у питању начелничка мјеста, четири одсто жена је било на листама за кандидатуру за начелнике и градоначелнике. Од укупног броја кандидованих жена, 16 одсто жена изабрано је на одборничка мјеста одборница у скупштинама општина у цијелој БиХ, а од четири одсто кандидованих жена за мјеста начелника, изабрано је три одсто жена. Надамо се побољшању у односу на претходни период, односно да ће та ситуација бити много боља када је у питању локални ниво власти јер мислимо да је ту заиста врло значајно да се жене нађу на мјестима одлучивања.
НН: Колико је РС, односно БиХ, када је у питању поштивање принципа о равноправности полова, далеко од развијених европских земаља?
КРУНИЋ: У Европи десетак земаља има проценат учешће жена у власти преко 30 одсто. Ту, наравно, предњаче скандинавске земље: Шведска, Данска, Финска и Норвешка, а иза њих слиједе Њемачка и Шпанија. Такође имамо и другачије примјере земаља из нашег окружења, које су у Европској унији, као рецимо Словенија која има врло низак проценат учешћа жена на мјестима одлучивања и у парламенту и у Влади. Словенија има 6,3 одсто учешћа жена на мјестима одлучивања у Влади, а што се тиче парламента, у 2007. години је имала 12 одсто у Доњем дому, а 7,5 одсто у Горњем дому. Слично стање је и у Грчкој, гдје је проценат учешћа жена на мјестима одлучивања у 2005. години у Влади износио само 5,6 одсто, а у Парламенту је у 2007. години на мјестима одлучивања од укупног броја било 13 одсто жена. С обзиром на то, БиХ и РС су у просјеку земаља у развоју када је у питању стање учешћа жена у политичком и јавном животу. Наравно, не треба да будемо задовољни с тим јер у РС се учешће жена од 2001. до 2007. године у Народној скупштини РС креће од 16 до 20 одсто. Сада, у овом сазиву Народне скупштине, њихово учешће износи 18 одсто, а када је у питању Влада, ту имамо шаролику ситуацију. На министарским мјестима имамо само двије жене, али зато у Владиним службама имамо много високопозиционираних жена, то су помоћничка или замјеничка мјеста, мјеста секретара министарстава, директорица агенција и ту се стварно може рећи да стање иде набоље.
Зарада жене 35 одсто мања
НН: У којој мјери је присутна разлика у платама жена и мушкараца?КРУНИЋ: Код нас још нема релевантних истраживања на ту тему. Имамо индиције да у неким областима и у приватном и у државном сектору жене имају мања примања, али не само на нивоу плате јер под примањима се подразумијевају многе друге бенефиције, учешће у разним комисијама, управним, надзорним одборима, стипендије, награде и много шта друго. Имамо такве појединачне податке, које добијамо са терена, односно да у неким сегментима није изједначен тај статус жена и мушкараца. Међутим, како немамо релевантна истраживања и цјеловиту слику за РС, те тезе можемо само да базирамо на Извјештају о хуманом развоју, који каже да је проценат женске зараде у односу на мушку зараду у БиХ 65 одсто, дакле жена заради 35 одсто мање у односу на мушкарца.
НН: Шта је приоритет у наредном периоду?
КРУНИЋ: У сваком случају, остаје нам још један велики посао који нисмо успјели завршити, а везан је за државни закон, што и није искључива надлежност Гендер центра РС, али се наравно рефлектује на оба ентитета. Ради се о Изборном закону, који важи на оба ентитета, који се у потпуности треба ускладити са Законом о равноправности полова што је обавеза преме CEDAW конвенцији, односно Конвенцији о елиминацији свих облика дискриминације жена. Та конвенција има приоритет над домаћим законима, саставни је дио Устава БиХ и ми ћемо морати до 2010. године у потпуности ускладити Изборни закон и изборни процес са траженим стандардима о равноправности полова у политичком и јавном животу. То је обавеза коју држава БиХ и њени ентитети имају према поменутој конвенцији.
НН: У којим пословним областима су жене у БиХ највише заступљене, а у којима најмање?
КРУНИЋ: Што се тиче професионалних и пословних области дјеловања, гдје су жене више заступљене, према подацима Републичког завода за статистику, односно најновијим подацима којима располажемо, највећи проценат жена у односу на мушкарце је у трговинским дјелатностима, а послије тога у прерађивачкој индустрији. Затим, најзаступљеније су у образовању, социјалној заштити, здравству и на крају, односно негдје на средини у државној управи, гдје су жене нешто мање заступљене од мушкараца, односно скоро изједначене са мушкарцима. У основним судовима је скоро изједначен однос жена и мушкараца, међутим када се иде на виши ниво, односно Окружни, Врховни и Уставни суд, ту се учешће жена смањује, а нарочито се смањује у свим овим судовима када су у питању предсједничка мјеста.