Дневни аваз: Гувернер Централне банке (ЦБ) Босне и Херцеговине Кемал Козарић тврди да у нашој земљи још нема директних посљедица због економске кризе у свијету, али да се индиректне посљедице већ трпе. Он истиче и да се боји за стандард грађана, економски раст… Ово је истакао у разговору за „Дневни аваз“ након састанка Свјетске банке (СБ) и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, гдје је све било подређено глобалној кризи.
Шта ЦБ може урадити?
– Валутни одбор је добар модел за овакве ситуације. Стога ћемо наставити са чврстом монетарном политиком, а настојат ћемо да смањимо обавезну робну резерву банака, та стопа је доста висока, износила је 18 посто. Потекао је и приједлог да се за дупло повећа осигурани депозит који тренутно износи 7.500 КМ. На тај начин желимо одаслати поруку да се и држава брине за грађане и обичне депозите.
– ММФ је исказао спремност да нам помогне ако буде требало, кроз техничку, али и друге врсте помоћи, ако БиХ оцјени да јој је то потребно. Наравно, и СБ је и даље окренута према БиХ, има низ припремљених пројеката, а ту су и Европска банка за обнову и развој (EBRD), Европска инвестициона банка (ЕИБ)… Дакле, између редова била је порука да нас неће оставити ако буде требало и да можемо рачунати на ту помоћ – каже Козарић.
Гдје видите да ће се највише рефлектирати криза у БиХ?
– Срећа је па наше комерцијалне банке нису директно инволвиране у ове послове с хипотекарним кредитима. Али, може се осјетити бојазан наших грађана шта ће се десити с њиховим депозитима, јесу ли њихове банке сигурне. Неки су спомињали и панику, иако ја то не бих тако назвао и мислим да се то неће десити.
ЦБ је упумпала 100 милиона еура и планира још толико да би банке могле одговорити својим клијентима. Да ли је то можда произвело негативан утјецај и изазвало панику?
– Људи су тражили своје депозите. Мислим да је то помогло и само први дан смо имали те проблеме. Чим је новац стигао, ми имамо информације да је нормална ситуација. Разговарао сам и с највећим банкама код којих ја најављено подизање по милион-два. Очекујемо да ће се ова ситуација смирити и не очекујем да ће иједна банака у БиХ постати несолвентна.
Хоће ли се икада смирити финансијска ситуација у БиХ?
– Мислим да ћемо овим првим зидом одбране успјешно превазићи кризу и да неће бити већих проблема. Али, што буде мање депозита код комерцијалних банака, бит ће мање средстава за пласмане, тако да ће капитал постати скупљи, односно бит ће више камате за кредите. И грађани ће сигурно на тај начин осјетити кризу. Банке у БиХ су 77 посто у страном власништву, и то банка из Аустрије, Њемачке, Италије, од којих немају више могућности да се задужују те су се окренуле домаћим депозитима. Опет, у случају повлачења депозита, отежао би се долазак до свјежег капитала и камате би могле порасти.
Какве су посљедице за привреду?
– Привреда је проблем, јер може доћи у ситуацију да нема довољно новца за подршку неким развојним пројектима и сигурно је да и владе у БиХ требају наћи друге канале финансирања попут наставка приватизације доласка страних инвеститора.