Дневни аваз: Европска унија одвојила је 500 милиона еура помоћи земљама западног Балкана за превладавање финансијске и економске кризе, а БиХ би од тога могла добити и до 100 милиона еура, изјавио је за "Дневни аваз" шеф Делегације Европске комисије у БиХ Димитрис Куркулас (Коуркоулас).
– Бит ће мобилизиране нове значајне суме новца за помоћ овом региону. Ово је политички веома значајно, јер је ЕУ у склопу свог плана за одговор на финансијску кризу укључила и мјере за овај регион, за земље кандидате и потенцијалне кандидате међу којима је БиХ. Ово је показатељ да се осјећамо одговорним за ове земље као и за чланице Уније – наводи Куркулас.
Попис је подстицај повратку
Куркулас наводи да ЕК прати проведбу споразума из Пруда и напомиње да је попис становништва ствар која се мора урадити.
– Непостојање релевантних података је кључна препрека за повратак. Ми смо много радили на помоћи и реконструкцији повратка и нема правих података на основу којих би се помоћ у одрживом повратку и проведби Анекса 7 могла фокусирати и провести на прави начин – каже он.
Према његовим ријечима, тај новац бит ће пласиран кроз међународне финансијске институције у регион и у БиХ.
– Ради се о новим издвајањима која су хитан одговор на кризу. Већ током сљедеће године новац би требао стићи тамо гдје је намијењен – каже Куркулас.
Осим тих 500 милиона еура који ће бити пласирани путем финансијских институција, Европска унија мобилизирала је више од 100 милиона еура новца из IPA фондова који ће бити употријебљени за хитну помоћ региону.
– Ради се о средствима која су дио већ одвојеног буџета за IPA фондове, али ће она сада хитно бити употријебљена. Има више опција на који начин ћемо га алоцирати, да ли кроз стандардну IPA процедуру кроз пројекте или ће тим новцем директоно располагати Брисел и одлучивати о конкретнијим намјерама – наводи он.
Куркулас појашњава да, имајући у виду ванредне околности, Унија још није прецизирала у потпуности по којем систему ће новац бити дијељен и на који начин, што се очекује у наредном периоду.
– Има ту још ствари које Комисија треба прецизирати и одлука које треба донијети, али је јасна намјера ЕУ да помогне и БиХ и осталим земљама да се на прави начин одговори на ситуацију у којој се налазимо сви заједно. У сталним смо контактима с Бриселом како би се то дефинирало, због тога су износи о којима говоримо још оквирни – каже Куркулас.
Говорећи о кризи, он се осврнуо и на мјере које је БиХ подузела, посебно Централна банка БиХ, које је оцијенио "адекватним и врло професионалним" одговором на могућност финансијске кризе у БиХ.
– Реакцију треба похвалити и признати да су у први мах мјере спријечиле избијање кризе у финансијском сектору. Власти морају урадити сет мјера којима би се помогло и олакшало привреди и инвеститорима – истиче Куркулас.
Напомиње да се ради о дубокој кризи и рецесији која доноси мање посла и теже дане. Како истиче, прво што БиХ мора урадити јесте уклонити препреке развоју бизниса.
– БиХ мора урадити много више да се олакша рад привреди и створе бољи увјети. Према свим параметрима, пословно окружење у БиХ је најлошије у региону. Само за грађевинске дозволе или оснивање фирме чека се мјесецима. То се мора промијенити – упозорава Куркулас.