На данашњем онлајн састанку, у организацији Канцеларије координатора за реформу јавне управе и организације СИГМА представљен је Мониторинг извештај о стању јавне управе у БиХ за 2024, у којем је констатовано да је постигнут одређен напредак у реформи јавне управе, али и да се Босна и Херцеговина налази испод просека осталих пет земаља Западног Балкана (Северна Македонија, Србија, Црна Гора, Албанија и Косово).
Европска комисија, на основу овог СИГМА извештаја, припрема и свој извештај о напретку БиХ на путу ка ЕУ.
Координатор за реформу јавне управе у БиХ Дарко Касап изјавио је како је прошлогодишња процена била „знатно тежа“ у односу на процене из 2021/2022 и 2017. године, те се захвалио свим институцијама које су учествовале у процесу припреме извештаја.
Касап је нагласио важност СИГМА Принципа јавне управе за које је рекао да представљају вредне смернице за Босну и Херцеговину, као и остале земље које су у процесу приступања Европској унији.
“Оне су одличан аналитички оквир за мерење резултата јавне управе земље у усклађивању са принципима европског административног простора и међународним праксама и остају кључни документ за мерење напретка спремности администрације у процесу приступања”, оценио је Касап.
Споменуо је да постоје у БиХ и примери добрих резултата. Примерице, у области јавних набавки остварен је напредак, у којима је БиХ за неке индикаторе достиже вредности које су у нивоу или изнад просека земаља западног Балкана. Слична ситуација и у случају управљања на више нивоа који су део ажурираних СИГМА Принципа, где БиХ такође има добре резултате или подручје екстерне ревизије у неким сегментима.
Међутим, додао је, извештај показује да су оцене које Босна и Херцеговина има највећим делом испод просека земаља окружења, нарочито у области Израде политика и координације (32 док је ВБ просек 46,4), те у области Пружања услуга и дигитализације (23,6 у односу на ВБ просек 45,1), те да ће БиХ морати уложит знатан труд да достигне регионални просек.
У извештају СИГМА-е наводе се кључни увиди и препоруке за доносиоце одлука, те детаљни подаци о учинку за инстутиције.
“Генерална оцена је, да иако је укупни учинак и даље слаб, ипак је остварен одређени напредак у реформама јавне управе”, речено је на састанку.
У децембру 2022. године, Босна и Херцеговина добила је статус кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ), а у марту 2024. године Европско веће је одлучило отворити приступне преговоре.
У периоду 2021-2022. године, СИГМА је спровела потпуну процену управе БиХ у свим областима обухваћеним Принципима јавне управе. Општи налази СИГМА-иног Извештаја о праћењу нису били оптимистични: “Напредак у неколико области је ограничен, а неки озбиљни недостаци, раније идентификовани, остају нерешени. Чак и када је законодавни оквир побољшан, имплементација је обично слаба и не успева да оствари главне циљеве реформи”.
Као кључни системски изазови с којима се суочава управа БиХ наводе се ниска имплементација реформи због недостатка политичке пажње и координације, фрагментирано управљање које компликује сарадњу између различитих административних нивоа.
Надаље, споменуте је недовољно финансирање реформи јавне управе, слаба политичка координација и планирање, што доводи до недоследног и неквалитетног доношења одлука, недостатке у одговорности и транспарентности, са слабим извештавањем и ангажманом јавности, неадекватно управљање људским ресурсима (УЉР), обележено неефикасношћу и политичким утицајем.
Споменута је ограничена дигитализација и модернизација јавних услуга, али и системи управљања јавним финансијама који пате од слабе буџетске дисциплине и надзора.
На састанку је речено да су се, од последње СИГМА-ине процене, у БиХ догодили неки важни догађаји
“Након година неактивности, механизам управљања и координације Реформе јавне управе коначно је успостављен и оперативан. Током 2023. године, усвојена је Координациона платформа на свим нивоима власти, што је довело до успостављања Координационог одбора. Свеобухватна Стратегија управљања јавним финансијама (УЈФМ), усвојена 2022. године, представља важан развој у побољшању фискалног управљања на различитим нивоима власти”, нагласила је Егле Римкуте из СИГМА-е
Развијене су УЈФМ стратегије специфичне за сваки административни ниво, постављајући темеље за боље финансијско управљање. Међутим, стопа имплементације остаје ниска, крећући се од 4% до 21%.
Оцењено је да је остварен напредак у дигиталним владиним услугама, посебно лансирање електронског потписа заснованог на облаку од стране Агенције за идентификационе документе, регистре и размену података у мају 2024. године.
Овај развој представља важан корак ка поједностављењу дигиталне размене података између владе, предузећа и грађана.
У децембру 2022. године, измене Закона о јавним набавкама ступиле су на снагу како би се побољшала транспарентност и ефикасност у процесу набавки. У марту 2024. године усвојена је Стратегија јавних набавки за период 2024-2028, с циљем професионализације и модернизације пракси набавки.
Иако ово представљају значајне кораке ка побољшању ефикасности и транспарентности јавне управе, изазови у имплементацији, координацији и политичкој вољи и даље утичу на темпо ових реформи.
Радионици је присуствовало више од 100 учесника из институција Босне и Херцеговине, Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта БиХ као и представници СИГМА-е.
Радионицу је организирала СИГМА у сарадњи с Канцеларијом координатора за реформу јавне управе.
Rekao sam nemoj u ekavicu, ostavi u ijekavici
На данашњем онлајн састанку, у организацији Канцеларије координатора за реформу јавне управе и организације СИГМА представљен је Мониторинг извјештај о стању јавне управе у БиХ за 2024, у којем је констатовано да је постигнут одређен напредак у реформи јавне управе, али и да се Босна и Херцеговина налази испод просјека осталих пет земаља Западног Балкана (Сјеверна Македонија, Србија, Црна Гора, Албанија и Косово).
Европска комисија, на основу овог СИГМА извјештаја, припрема и свој извјештај о напретку БиХ на путу ка ЕУ.
Координатор за реформу јавне управе у БиХ Дарко Касап изјавио је како је прошлогодишња процјена била „знатно тежа“ у односу на процјене из 2021/2022 и 2017. године, те се захвалио свим институцијама које су учествовале у процесу припреме извјештаја.
Касап је нагласио важност СИГМА Принципа јавне управе за које је рекао да представљају вриједне смјернице за Босну и Херцеговину, као и остале земље које су у процесу приступања Европској унији.
“Оне су одличан аналитички оквир за мјерење резултата јавне управе земље у усклађивању са принципима европског административног простора и међународним праксама и остају кључни документ за мјерење напретка спремности администрације у процесу приступања”, оцијенио је Касап.
Споменуо је да постоје у БиХ и примјери добрих резултата. Примјерице, у области јавних набавки остварен је напредак, у којима је БиХ за неке индикаторе достиже вриједности које су у нивоу или изнад просјека земаља западног Балкана. Слична ситуација и у случају управљања на више нивоа који су дио ажурираних СИГМА Принципа, гдје БиХ такође има добре резултате или подручје екстерне ревизије у неким сегментима.
Међутим, додао је, извјештај показује да су оцјене које Босна и Херцеговина има највећим дијелом испод просјека земаља окружења, нарочито у области Израде политика и координације (32 док је ВБ просјек 46,4), те у области Пружања услуга и дигитализације (23,6 у односу на ВБ просјек 45,1), те да ће БиХ морати уложит знатан труд да достигне регионални просјек.
У извјештају СИГМА-е наводе се кључни увиди и препоруке за доносиоце одлука, те детаљни подаци о учинку за инстутиције.
“Генерална оцјена је, да иако је укупни учинак и даље слаб, ипак је остварен одређени напредак у реформама јавне управе”, речено је на састанку.
У децембру 2022. године, Босна и Херцеговина добила је статус кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ), а у марту 2024. године Европско вијеће је одлучило отворити приступне преговоре.
У периоду 2021-2022. године, СИГМА је спровела потпуну процјену управе БиХ у свим областима обухваћеним Принципима јавне управе. Општи налази СИГМА-иног Извјештаја о праћењу нису били оптимистични: “Напредак у неколико области је ограничен, а неки озбиљни недостаци, раније идентификовани, остају неријешени. Чак и када је законодавни оквир побољшан, имплементација је обично слаба и не успијева да оствари главне циљеве реформи”.
Као кључни системски изазови с којима се суочава управа БиХ наводе се ниска имплементација реформи због недостатка политичке пажње и координације, фрагментирано управљање које компликује сарадњу између различитих административних нивоа.
Надаље, споменуте је недовољно финансирање реформи јавне управе, слаба политичка координација и планирање, што доводи до недосљедног и неквалитетног доношења одлука, недостатке у одговорности и транспарентности, са слабим извјештавањем и ангажманом јавности, неадекватно управљање људским ресурсима (УЉР), обиљежено неефикасношћу и политичким утицајем.
Споменута је ограничена дигитализација и модернизација јавних услуга, али и системи управљања јавним финансијама који пате од слабе буџетске дисциплине и надзора.
На састанку је речено да су се, од посљедње СИГМА-ине процјене, у БиХ догодили неки важни догађаји
“Након година неактивности, механизам управљања и координације Реформе јавне управе коначно је успостављен и оперативан. Током 2023. године, усвојена је Координациона платформа на свим нивоима власти, што је довело до успостављања Координационог одбора. Свеобухватна Стратегија управљања јавним финансијама (УЈФМ), усвојена 2022. године, представља важан развој у побољшању фискалног управљања на различитим нивоима власти”, нагласила је Егле Римкуте из СИГМА-е
Развијене су УЈФМ стратегије специфичне за сваки административни ниво, постављајући темеље за боље финансијско управљање. Међутим, стопа имплементације остаје ниска, крећући се од 4% до 21%.
Оцијењено је да је остварен напредак у дигиталним владиним услугама, посебно лансирање електронског потписа заснованог на облаку од стране Агенције за идентификационе документе, регистре и размјену података у мају 2024. године.
Овај развој представља важан корак ка поједностављењу дигиталне размјене података између владе, предузећа и грађана.
У децембру 2022. године, измјене Закона о јавним набавкама ступиле су на снагу како би се побољшала транспарентност и ефикасност у процесу набавки. У марту 2024. године усвојена је Стратегија јавних набавки за период 2024-2028, с циљем професионализације и модернизације пракси набавки.
Иако ово представљају значајне кораке ка побољшању ефикасности и транспарентности јавне управе, изазови у имплементацији, координацији и политичкој вољи и даље утичу на темпо ових реформи.
Радионици је присуствовало више од 100 учесника из институција Босне и Херцеговине, Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта БиХ као и представници СИГМА-е.
Радионицу је организовала СИГМА у сарадњи с Канцеларијом координатора за реформу јавне управе.