Естонија је једна од најнапреднијих држава у свијету када је у питању развој дигиталног друштва. Прве кораке ка дигиталној трансформацији јавног сектора направила је још 1994. године креирањем стратешког плана развоја под називом “Принципи естонске информационе политике” који дефинише развој дигиталних технологија. Данас, 30 година касније, Естонија нуди 99 одсто јавних услуга електронским путем, а увелико ради на побољшањима уз помоћ вјештачке интелигенције. Електронски потпис користи 98 одсто становништва, јер су 2002. године електронска идентификација и електронска лична карта постале обавезне за све грађане и грађанке.
Украјина је јасно опредјељена за дигиталну стратегију развоја на нивоу државе коју сматра приоритетом, а формирано је и Министарство за дигиталну трансформацију. Више од 21,7 милиона регистрованих корисника користи дигиталне јавне услуге путем јединственог портала (Дииа). Дииа портал омогућава најбржу регистрацију фирме на свијету – потребне су само 2 секунде да постанете подузетник у Украјини и 30 минута да оснујете друштво с ограниченом одговорношћу.
Централизирани државни портал за електронску јавну управу у Србији подијељен је за три врсте корисника: грађанство, привреду и државу. Порталом е-Грађани у Хрватској нуде се многе дигиталне услуге. Неке од њих су пријава новорођеног дјетета и вјенчања, приступ документима из матичних књига, услуге система социјалне заштите, приступ информацијама здравственог система, комуналне услуге, те услуге катастра и земљишних књига. Осим тога, преко интернета је могуће регистровати фирму, пријавити туристе или индустријско власништво. Албанија има један од најразвијенијих портала за дигиталну управу на Балкану (е-Албаниа). Овај портал је у децембру прошле године имао више од 16 милиона посјета те више од два милиона кориштених услуга.
(Преузето са њузлетера УСАИД пројекат Е-управе)