Босна и Херцеговина улази у еру дигиталне трансформације која доноси брже и једноставније јавне услуге. За разлику од многих држава свијета, Европе, али и регије, Босна и Херцеговина је на самом почетку, пише Klix.ba.
Према УН-овом индексу развоја електронске управе за 2022. годину, Босна и Херцеговина је на посљедњем мјесту у Европи, са Сан Марином, Сјеверном Македонијом и Андором које су изнад рангиране. Подаци Европске канцеларије за статистику (Евростат) за 2023. показују да смо на дну листе по броју становника који користе електронску управу и прибављају информације преко интернетских страница надлежних институција.
Шта је дигитална јавна управа
Дигитална јавна управа не подразумијева само информисање преко интернетских страница државних институција, установа и предузећа. То се односи и на коришћење услуга тих институција, установа и предузећа преко њихових интернетских страница, а које су дио дигиталног екосистема друштва који се састоји и од дигиталне инфраструктуре и дигиталне економије.
Реформа јавне управе
Дигитализација јавних услуга захтијева свеобухватну реформу јавне управе. Првенствено је потребно да су власти опредијељене и да разумију овај процес, као и то да постоји сарадња и планирање свих нивоа власти како би се једнообразно приступило дигитализацији јавне управе.
Неопходно је одредити надлежну институцију/агенцију или тијело за вођење и координацију дигитализације те ангажовати искусне стручњаке из ове области, јер се у противном неадекватним рјешењима може само отежати овај комплексни процес, узрокујући непотребно трошење буџетског новца.
Циљ је остварити дигитализацију и оптимизирати јавне услуге. Због тога је важно прилагодити правни и институционални оквир за дигитализацију. Потребно је и планирати буџетска средства којима ће се, осим техничке инфраструктуре, омогућити континуирано стручно оспособљавање запослених у јавној управи за пружање дигиталних услуга.
Шта дигитализација значи у пракси
Ево једног примјера шта дигитализација значи у пракси. Из удобности дома, користећи мобител, таблет или рачунар, приступате централизованом порталу за дигиталну јавну управу којим се омогућава приступ свим јавним услугама на различитим нивоима власти. То значи да нема лутања од интернетске странице до интернетске странице, него се све налази на једном мјесту.
На порталу извршите сигурну електронску идентификацију, користећи личну карту или неки други облик идентификације. Тиме потврђујете да сте ви особа која потражује услугу.
Затим изаберете дигиталну услугу и кренете у процес који вам је једноставно и транспарентно објашњен преко портала, а то примјера ради може подразумијевати попуњавање обрасца. Потом користите сигуран електронски потпис, како би захтјев званично потписали и упутили према надлежној институцији.
Дакле, да би се у пуном капацитету користиле развијене електронске јавне услуге, потребно је омогућити електронски идентитет и квалификовани електронски потпис. Ако је потребно, и административна такса се плаћа преко интернета, тј. кориштењем сигурног електронског плаћања.
Преко портала у сваком тренутку је могуће пратити статус захтјева, а институција у заданом року издаје тражени извод или документ и доставља га у електронској форми. На овај начин се грађанима омогућава брз, учинковит и сигуран приступ јавним услугама без потребе за физичким одласком у институцију, чиме се штеди вријеме и поједностављује процес прибављања докумената.
Позитивни примјери
Као једна од најнапреднијих држава у дигитализацији, Естонија има 99 одсто јавних услуга које су доступне на интернету, а увелико ради на побољшању ових услуга уз помоћ вјештачке интелигенције. Електронски потпис користи 98 одсто становништва, јер су електронска идентификација и електронска лична карта 2002. постале обавезне за све грађане.
Украјина је током рата добила дигиталну стратегију развоја коју сматра приоритетом, а формирала је и Министарство за дигиталну трансформацију. Многе јавне услуге су доступне преко државног портала за јавне услуге (Дииа) који има више од 21,7 милиона регистрованих корисника.
Дио грађана Босне и Херцеговине је током пандемије коронавируса користио портал за дигиталну јавну управу Србије, потражујући потврду о извршеној вакцинацији. Ова сусједна држава је од 2017. до 2021. дигиталном управом сачувала 900 тона папира.
Порталом е-Грађани у Хрватској нуде се многе дигиталне услуге. Неке од њих су пријава новорођеног дјетета и вјенчања, приступ документима из матичних књига, услуге система социјалне заштите, приступ информацијама здравственог система, комуналне услуге те услуге катастра и земљишњих књига. Осим тога, преко интернета је могуће регистровати фирму, пријавити туристе или индустријско власништво.
Албанија има један од најразвијенијих портала за дигиталну управу на Балкану (е-Албаниа). Овај портал је у децембру имао више од 16 милиона посјета те више од два милиона кориштених услуга.
Сигурно је да се дигитализацијом јавне управе могу донијети значајне промјене у раду органа управе у Босни и Херцеговини. Више од тога, пружа алате за уштеду времена и новца, чинећи живот грађана бољим.