Конференција о отворености и транспаретности извршне власти у региону Западног Балкана у организацији НВО Центра за демократску транзицију (ЦДТ) из Црне Горе одржана је 17. новембра у Подгорици. Први дио конференције био је посвећен разговору са потпредсједником Владе Црне Горе за безбједност, унутрашњу политику, европске и спољне послове Алексом Бечићем, док су у другом дијелу представнице цивилног сектора из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије и Сјеверне Македоније говориле о налазима истраживања о отворености власти у овом земљама.
Програмска директорица ЦДТ-а Милица Ковачевић нагласила је да Влада Црне Горе мора још увијек доста да ради на пољу транспарентности.
„Ми смо по отворености на трећем мјесту иза Владе Сјеверне Македоније и Савјета министара Босне и Херцеговине, наша министарства су на трећем мјесту, органи управе на другом“, казала је она представљајући истраживање отворености власти које је радио ЦДТ.
„Отвореност се смањује ка нижим нивоима а то би требало да буде супротно, јер би органи управе требало да буду доступнији грађанима. Немамо кровну политику отворености и стратешки приступ, томе није помогла ни политичка нестабилност. Пуно зависи од воље менаџера. Шест година чекамо унапређење Закона о Слободном приступу информацијама, три владе су обећале невладиним организацијама да ће унаприједити закон, то се није десило“, рекла је Ковачевић.
„Залагаћу се да унапређујемо транспарентност. Уз смјењивост власти, сад је свако свјестан да нико није политички вјечан, неки много брже него што се надају, уз значај транспарентности, наш је циљ да дођемо до нивоа да имамо јаке институције гдје ће свака власт чувати институционалну меморију, гдје неће никога интересовати ко је које вјере, нације или партије, гдје ће се они на врху смјењивати. Ја се борим за Црну Гору јаких инстутиција гдје смо сви политички пролазни, када то доведемо до онога што су европски стандарди нема зиме за Црну Гору“, изјавио је Бечић.
Отвореност институција не смије зависти од воље појединаца, већ мора имати утемељење у законима и прописима како би се обезбиједило трајно успостављање транспарентности њиховог рада. То је поручено на панелу “Које информације владе крију од медија, цивилног сектора и грађана/ки” у оквиру конференције о транспарентности институција коју је организовао Центар за демократску транзицију (ЦДТ).
Милена Гвозденовић из ЦДТ казала је да смо у Црној Гори у посљедње три године три пута мијењали владу или власт, те да то свакако нису повољне околности за изградњу дугорочне политике отворености.
Мила Јосифовска Даниловска из фондације Метаморфозис из Сјеверне Македоније казала је да, иако је Сјеверна Македонија по индексу отворености прва у региону, најгоре резултате постиже у погледу ефикасности.
“Можда имамо изврсне стратегије, али када се ради о имплементацији, у том дијелу мало каскамо. ”, рекла је она.
За разлику од Сјеверне Македоније, ситуација у Босни и Херцеговини је лошија у погледу отворености, каже Амина Измирлић Ћатовић, представница У.Г. Зашто не? из Босне и Херцеговине. Ове године примијећена су и одређена назадовања. Она је оцијенила да постоји свега неколико институција које би се могле похвалити нивоом траспарентности и оних које имају одређени задовољавајући резултат који би се могао даље унаприједити. Навела је позитиван примјер Канцеларије координатора за реформу јавне управе која је у истраживању 2022. годину имала 84,81% испуњености индикатора, а што је најбољи резултат када је у питању отвореност и транспарентност у Босни и Херцеговини. Од 49 органа управе, тек њих 12 задовољава више од половине индикатора, а одређен број институција није имао ни функционалну веб страницу, или иста није постојала, што је утицало на доста лошије резултате органа управе у истраживању за 2022. годину.
Транспарентношћу институција се не може похвалити ни Србија. Само 2022, утврђено је да је ознаком тајности означено више од милион и 400 хиљада докумената, на узорку од 73 органа. Милица Тошић, из Партнера за демократске промене каже да влада, министарства, нити органи управе не прелазе индекс транспарентности преко 50%.
Учеснице панела поручују да би институције требало да преузму одговорност и да буду проактивне, те да уколико желе да буду отворене, инфраструктура није препрека, али да је политичка воља велики проблем.
Резултати овогодишњег мониторинга показују да владе у државама региона нису оствариле значајан напредак у погледу прокативне транспарентности и отворености према грађанима/кама.
Најбоље резултате међу владама остварују Влада Сјеверне Македоније која испуњава 79.14% индикатора отворености и Савјет министара БиХ са 73.31% испуњених индикатора отворености.
Потом слиједе Влада Црне Горе (68.87%) и Влада Републике Србије (54.94%), а на зачељу листе су Влада Републике Српске (38.2%), Влада ФБиХ (37.57%) и Влада Аутономне покрајине Војводине (31.3%).
Када је ријеч о министарствима, најбоље резултате у просјеку остварују министарства Сјеверне Македоније са 61.58% испуњености индикатора отворености. У осталим земљама министарства задовољавају мање од половине постављених индикатора – у Србији 51.48%2, Црној Гори 45.48%3, БиХ 37.40%. Органи управе у Сјеверној Македонији у просјеку задовољавају 54.04% индикатора отворености, слиједе органи управе Црне Горе (43.63%), БиХ (38.27%) и Србије 35.10%. Више о полицy документу о отворености власти у БиХ и региону прочитајте овдје.
Документи: