Државни координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан учествовао је на округлом столу под називом “Транспарентност процеса доношења одлука у БиХ” у организацији Транспареси Интернешнела БиХ гдје је изнио податке из резултата истраживања о испуњености стандарда о проактивној транспарености међу државним институцијама Босне и Херцеговине.
Ћузулан је споменуо да је од укупно 80 државних институција Босне и Херцеговине, њих 65 одговорило на упитник о испуњењу стандарда проактивне транспарентности, сврстаних у седам категорија: финансијске, организационе, стратешке и оперативне информације, јавне набавке, јавне консултације и слобода приступа информацијама.
“Просјечна испуњеност стандарда проактивне транспарентности у државним институцијама у 2023. години износи 72,27 одсто, што представља благо побољшање у односу на 2022. годину, када је испуњеност била 68,23 одсто. Грађани желе знати гдје се троши њихов новац и шта раде институције у које се буџетски новац улаже”, напоменуо је државни координатор за реформу јавне управе.
Подвукао је да су у првим истраживањима четири институције имале испуњеност од 100 одсто свих стандарда а то су Канцеларија координатора за реформу јавне управе (ПАРКО), Дирекција за европске интеграције (ДЕИ), Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета (ХЕА) и Агенција за статистику, а од 2023. године године придружиле су им се Агенција за полицијску подршку и Агенција за равноправност полова.
“Ове двије задње агенције су у задње вријеме показале додатни искорак и рекао бих направили бољи резултат. Највећи искорак у објави информација у односу на прошлу годину су: Агенција за заштиту личних података која је са 76 подигла отвореност података на 92 одсто, Министарство за људска права и избјеглице БиХ са 78 на 97 одсто, Агенција за јавне набавке БиХ са 76 на 92 одсто, Централна хармонизацијска јединица Министарства финансија и трезора БиХ са 63 на 86 одсто, Центар за информисање и признавање докумената из области високог образовања са 73 на 84 одсто. Издвојили би и Дирекцију за економско планирање са 65 на 78 одсто”, казао је Ћузулан.
Споменуо је да има и лоших примјера међу државним институцијама у истраживању.
“Један број институција једноставно не одговара на ове упитник, иако постоји обавеза у одлуци Савјета министара БиХ, да одговре на упитнике, које ми шаљемо. Напримјер, мали број институција, њих четири немају објављене законе или одлуке о оснивању, 27 немају објављене правилнике о унутрашњој организацији, 50 институција објавило је своје планове интегритета, док 14 институција није објавило акциони план за борбу против корупције итд. Такође, 18 институција нема на веб страници објављене конкурсе и огласе. Документа за јавне консултације не објављују 23 институције, док 35 институција не објављује изјаве о објављеним консултацијама, које су сажетак, тј коментари на објаву консултација. Ове године 24 институције су објавиле примања запослених, што је такођер јако низак ниво и нешто што мора да се поправи у наредном периоду”, појаснио је Ћузулан.
Предсједавајући Управног одбора Транспаренси Интернешнела БиХ Срђан Благовчанин споменуо је да постоје мањкавости када је у питању проактивна транспарентност у процесу доношења одлука.
“Не треба посебно истицати колико је битна проактивна транспарентност и за јачање политичке одговорности на свим нивоима у Босни и Херцеговини, али и за омогућавање учешћа грађана у процесу доношења одлука. Оно што смо ми посебно констатовали и регистровали као спорно односно мањкаво, односи се на објављивање података и извјештаја о раду институција, али и о процесима доношења одлука, доношења закона”, изјавио је Благовчанин.
Благовчанин је споменуо примјер закона о ВСТС-у, наводећи да јавност нема увид у којем тексту је усвојен.
“Та пракса се мора мијењати. Мислим да је важан тренутак у којем се дешава данашњи догађај, када је актуелан процес доношења новог Закона о слободи приступа информацијама (ЗОСПИ). Ми са своје стране нисмо задовољни предложеним рјешењима, која садржи тај закон. Наш став је да нису осигурани одговарајући механизми заштите на приступ информацијама, посебно у смислу осигуравања другостепене заштите права на приступ информацијама. Мислимо да предложено рјешење у којем је Жалбено вијеће, другостепени орган, није задовољавајуће. Мислимо да треба бити специјализовано тијело, које има и капацитете, али и стручна знања, да примјењује закон на такав начин. Данашњи скуп ће бити можда и порука да је потребно да се дораде рјешења у приједлогу овог закона”, казао је Благовчанин.