У организацији Транспаренсy интернатионал-а у Сарајеву је у хотелу “Европа” одржана конференција “Приоритети у борби против корупције у БиХ”, на којој се учествовали амбасадор САД Мајкл Марфи, амбасадор Шведске Јохана Стромквуист и шеф делације ЕУ Јохан Сатлер.
У панел дискусији на тему “Антикорупцијски приоритети за кандидатски статус БиХ” о доброј управи као једном од кључних услова, говорио је државни координатор за реформу јавне управе доц. др Драган Ћузулан.
“За почетак панела бисмо се осврнули на препоруке из Агенде доброг управљања у вези са функционалном ревизијом јавног сектора и јавне управе (у прилогу документ), те шта је ПАРЦО до сада урадио у вези са испуњавањем претходних препорука везаних за реорганизацију јавне управе и ‘резање администрације’.
Агенда 2025 као први корак предлаже дубинску ревизију јавне управе и ми се слажемо да би функционални преглед био добар почетак. Ако се осврнемо унатраг, видјећемо да су управо функционални прегледи били основа за припрему прве стратегије реформе јавне управе и почетак реформе. Од тада је прошло пуно времена и догодиле су се бројне промјене и било би добро видјети који су данас кључни недостаци. Осим познатих питања – фрагментације система која утиче на ефикасност и трошкове, кроз функционалне прегледе које проводи Свјетска банка у двије области, кроз пројекат који је финансиран средствима Европске уније, уочавају се, на примјер, одсуство механизама за мјерење резултата, одсуство мјерења учинка, али и кориштења таквих резултата у сврху креирања бољих политика. Ту су и недостаци у квалитети пружених услуга, који, рецимо, у случају образовања доводе до посљедица по изградњу људског капитала у друштву. Стога је фокус који предлаже Агенда 2025 релевантан”, казао је Драган Ћузулан.
Напомиње да је један од кључних захтјева СИГМА Принципа јавне управе је да укупна владина организација буде рационална, слиједи адекватне политике и прописе и омогућава адекватну контролу и одговорност и овај принцип је уграђен у стратешке документе за реформу јавне управе.
“Ако погледамо посљедњи СИГМА извјештај, видјећемо да су кључне краткорочне препоруке: даљи развој законодавства о организацији јавне управе, успостављањем јасне везе између врста јавних тијела и функција које обављају, перформанси и степена аутономије, као и промовисање менаџерске одговорности кроз увођење принципа делегирања овлашћења за доношење одлука унутар министарстава. То су краткорочне препоруке из СИГМА извјештаја. Ми очекујемо да ће средином наредне године почети пројекат финансиран средствима Европске уније, који ће допринијети реализацији ових препорука. Неки од резултата би требали бити – побољшан законодавни оквир о организацији управе на свим нивоима у сегментима за које је СИГМА уочила да нису у довољној мјери развијени, такође, очекујемо даље јачање свијести о менаџерској одговорности, али и припрему плана за осигурање даљих промјена у (ре)организацији јавне управе. Било би корисно да се цивилно друштво укључи у реализацију ових активности и формулише своје приједлоге током процеса израде докумената”, рекао је Ћузулан.
Другом темом бисмо се дотакли Извјештаја Европске комисије којим је наглашено да се Стратешки оквир за реформу јавне управе и пратећи Акциони план слабо проводе, да до сада није било политичке подршке те да није осигурана финансијска одрживост реформе коју углавном финансирају донатори. С тим у вези, на који начин осигурати ове недостатке и обезбједити њихову подршку?
“Преузимањем одговорности и обавеза везаних за кандидатски статус Босне и Херцеговине од стране новоформираних власти у Босни и Херцеговини на свим нивоима за очекивати је да ће се и недостатак политичке воље у значајној мјери и суштински унаприједити. Припрему најбитнијих информација о потребама у области реформи јавне управе како би их нове власти на самом почетку имале, већ су урађене и то је обавеза наше Канцеларије. Надаље, недавним продужење Стратешког оквира и пратећег Акционог плана створени су плански предуслови за наставак реформе. Завршени су и документи који дефинишу координацијску структуру потребну за ефикасно усмјеравање и вођење процеса реформе као и документи за финансијску подршку везани за Фонд за реформу јавне управе укључујући и повећано издвајање наших власти – потребно је завршити њихово усвајање од стране нових влада”, објашњава државни координатор за реформу јавне управе.
Које би биле препоруке ПАРЦО-а и шта Канцеларија координатора сматра да је неопходно учинити како би се осигурало будуће ефикасно испуњавање препорука и реорганизација управе?
“Што се тиче наших наших препорука, довољно је да погледамо посљедњи Извјештај Европске комисије који сугерише да треба сузити прекомјеран дискрециони простор за реструктурирање управе без разматрања оправданости и исплативости таквих измјена. Такође, потребно је разјаснити нејасноће у погледу надзора или хијерархијске структуре између министарстава и подређених институција. СИГМА сугерише утврђивање обавезе министарстава да дефинишу циљеве и рокове подређеним тијелима, али и да осигурају ресурсе за њихово остваривање и редовно проводе праћење учинка. Наравно, ове промјене морају бити праћене унапрјеђењем система планирања усмјереног ка учинку, али и адекватним мјерама у унапређењу управљања људским потенцијалима. Слажемо се са системским приступом који сугерише Агенда 2025. Дубински преглед управе, са анализом временског оквира, може нам дати јасну слику стања и указати на мноштво недостатака и простора за даља побољшања и, најважније, олакшати доношење одлука о даљој (ре)организацији управе, а тиме и смањењу простора за остваривање политичког утицаја”, појаснио је Ћузулан.
На конференцији је истакнуто, да је парализа институција изазвана системском политичком корупцијом којом управљају највиши носиоци јавних функција, довела је Босну и Херцеговину у ситуацију потпуне заробљености политичких, друштвених и економских процеса.