Из зграде у зграду, од једног до другог шалтера. Свима добро познат сценарио када желимо поднијети неки захтјев или ипак подићи потребну документацију. Дигитализација је за сада само далеки сан и ријеч наведена у Стратегијама које се не проводе, пише Н1.
Чекање, одлазак на један па на други шалтер. Неријетко из институције у институцију. И опет без правог резултата. Чест резултат је оно што се колоквијално назива “гањање папира”. Тешко је грађанима, тешко је инвеститорима, као и оним који желе отворити фирму.
“Не може овако стотину папира за неки предмет. Ево као примјер један случај: одете на биро да сте остали без посла, онда вас они наруче и онда идете опет на шалтер. Ако требате дјецу осигурати опет”, “Неопходна нам је дигитализација”, казали су нам грађани.
Тренутно је незамисливо да у својој кући или канцеларији једним кликом попунимо свој порески образац, поднесемо захтјев за грађевинску дозволу, за вјенчани лист и бројне друге документе због којих морамо да одемо у више институција. Све би то омогућио е-потпис.
У том правцу иду Општина Центар Сарајево и Општина Тешањ у сарадњи са УСАИД-ом. Тешањ ће наредне године издати прву електронску грађевинску дозволу.
“Они који покрену тај процес добијаће нотификације на контакт који оставе и биће обавијештени у којој фази је предмет, да ли је пристигао документ, одобрење, сагласност и знаће ко је и у којој фази радио на том предмету и на који начин. То ће значити врло важне ефекте за инвестирање у Босну и Херцеговину”, рекао је Суад Хускић, начелник Општине Тешањ.
Томе се надају и у Општини Центар. До краја ове године најављују конкретне кораке.
“Кренули смо у процес набавке дигиталних електронских потписа за овлаштене особе из општине, за помоћнике начелника и начелника и за оне особе које могу вршити потписивање из надлежности служби којима руководе. Свјесни смо да ћемо у почетку имати проблема, али смо спремни за е-управу”, навела је Енвера Панџић, ПР Општине Центар Сарајево.
Нижи нивои власти тако у пракси имају више слуха за дигитализацију јавне управе. Виши нивои коче процес, наводе из УСАИД-а.
“Нажалост имамо и кораке уназад. Оно што нас је јако разочарало јесте то што Савјет министара Босне и Херцеговине није био спреман да усвоји све неопходно за е-потпис тако да су направили корак који не иде у правцу интереса свих грађана”, истакла је Куртни Чуб, директорка Мисије УСАИД-а у Босни и Херцеговини.
Проблем је дугогодишњи. Питање јединствене базе електронских података камен је спотицања, а таква база предуслов је за е-потписе.
“Један закон је донесен 2006. па је застарио. Он је предвиђао централно сертификационо тијело на нивоу БиХ. Када се кренуло у имплементацији запело је око питања гдје ће бити централно тијело и онда су из Републике Српске рекли: то је пренос надлежности”, појаснио је Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе.
Интерес грађана и олакшавање њихове свакодневнице доносиоци одлука не узимају као своју надлежност. Реформа јавне управе одавно се поставља пред Босну и Херцеговину и један је од приоритета уласка у ЕУ за коју су, барем декларативно, све политичке странке.
“Наше власти су такве да су опредијељене за ЕУ, реформе, али када дође до конкретних потеза који угрожавају монопол власти онда траже разлоге зашто да не иду у одређену реформу”, додао је Ћузулан.
До таквих реформи, грађанима остаје само стрпљење и чекање у непрегледним редовима, као и слушање добро познате реченице: “Фали један папир”.