Пандемија коронавируса убрзала је процес дигитализацију у цијелом свијету гђе су се за само неколико седмица милиони људи дигитално развили. Многим компанијама је управо дигитализација омогућила одржавање бизниса, а добар дио њих је захваљујући овом процесу и унаприједило пословање. И компаније у Босни и Херцеговини су у одређеној мјери пратиле ове трендове, те оне које су на вријеме схватиле значај што брже дигитализације оствариле су и боље пословне резултате. Међутим, БиХ је далеко испод просјека Европске уније, пише Бизнис-Магазин.
Према подацима Студије о дигиталној трансформацији компанија у БиХ за 2021. годину коју је израдило Удружење за дигиталну трансформацију у БиХ, ниво дигиталне трансформације у БиХ се може оцијенити као низак ка умјереном. Kомпаније се суочавају са различитим изазовима у свим областима које су дефинисане као покретачи дигиталне трансформације: дигиталне инфраструктуре, понуде и потражње дигиталних вјештина, предузетничке културе, инвестиција и приступа финансијама и е-лидерства.
(Не)отвореност компанија
„БиХ је према већини индикатора испод ЕУ просјека и на зачељу табеле. Узимајући у обзир комплексност уређења БиХ, владе различитих нивоа покушавају дефинисати мјере за постизање дигиталне трансформације земље, али су резултати једва видљиви. Значајан утицај на унапређење стања дигиталне трансформације имају пројекти међународних институција и организација које су доста активне у овој области“, за Бизнис Магазин кажу из овог Удружења.
У извјештај Европске комисије из 2020.године наводи се да је још прије пандемије 38,5 одсто великих европских компанија ослањало на напредне “сервисе у облаку”, а 32,7 одсто користило је аналитику великих података. Међутим, када су у питању мала и средња предузећа резултати су доста лошији. Тако је само 17 одсто малих и средњих компанија користило “сервисе у облаку” и само 12 посто их је користило аналитике великих података. Kада је ријеч о БиХ постоје разлике у нивоу дигиталне трансформације зависно о секторима у којем компаније послују, али и у величини компаније. Резултати до којих је УДТ БиХ дошло показују да средња предузећа имају већу стопу усвајања технологија, те да разлог може лежати у чињеници да је одређени број великих компанија наслијеђен из претходног система, те још увијек има проблем бирократизације пословања. Оне компаније које послују на европском и међународном тржишту морале су своје пословање ускладити с међународним стандардима што посљедично захтијева и дигиталну трансформацију која омогућава дигиталну евиденцију пословних догађаја. Исто тако већи степен дигиталне трансформације је примијећен као резултат јоинт-вентуре улагања домаћих и страних инвеститора, што често посљедично има резултата стандардизације процеса који су већ етаблирани у дигитално трансформираним матичним компанијама. С друге стране, у микро и малим предузећима, борба за опстанак је приоритет те се дигитална трансформација примјењује само у нужним процесима као што су е-маил комуникација или кориштење рачунара у рачуноводственим процесима. Евидентно је да значајан број компанија (посебно микро компанија) нема ни регистроване интернет станице нити закупљене домене за интернет презентације.
Резултати истраживања су показали да је отвореност компанија према дигитализацији ограничена низом фактора.
„Један од озбиљних фактора је највјероватније недостатак знања доносиоца одлука о томе на који им начин дигиталне технологије могу помоћи у њиховом раду. Према извјештају Европске комисије из 2020. године, главна препрека дигитализацији компанија је јаз у дигиталном знању који је узрокован ниским нивоом дигиталне писмености међу власницима, менаџерима и запосленима. Тако власници и/или менаџери компанија недовољно разумију бенефите које им дигиталне технологије могу донијети. У великом броју случајева немају јасну слику како приоритетизирати имплементацију одређених рјешења и на тај начин максимизирати потенцијалну корист од таквих рјешења. Посљедично, компаније се углавном понашају реактивно и иницијативе за имплементацијом пројеката долазе углавном као резултат чињенице да не желе бити иза конкуренције или зато што то конкуренција ради“, појашњавају из УДТ БиХ.
Оно на шта су компаније посебно фокусиране када је ријеч о дигитализацији јесу друштвени медији, технологије за заштиту од сајбер криминала, мобилне услуге те клауд услуге. Резултати Истраживања УДТ БиХ су показали да су основни циљеви усвајања дигиталних технологија у компанијама у БиХ били боље повезивање с купцима, а тек потом побољшање услуга, унапређење конкурентности, унапређење продаје и маркетинг стратегије. Такођер, приватност и заштита података су фактори који подстичу дигиталну трансформацију пословања.
„Друштвени медији доминирају, што је показатељ повећаног фокусирања на искуство корисника путем друштвеног слушања (соушл лисенинг) како би се стекао дубљи увид у понашање и преференције потрошача. Поред тога, резултати Истраживања показују високо усвајање клауд услуга што се тумачи као широко распрострањено кориштење пословних модела заснованих на услугама попут СааС-а, ПааС-а и ИааС-а које нуде клауд технологије уз флексибилност, еластичност, сигурност, те могућности смањења трошкова хардвера“, истичу из УДТ БиХ.
Међутим, поред неинформираности руководства компанија о бенефитима дигитализације и недостатка финансијских средстава, ограничавајући фактори су и недовољан број ИТ експерата који је евидентан у многим сегментима ИТ индустрије, као и законска регулатива.
„Недовољном броју ИТ експерата вјероватно доприноси и низак ниво потражње дигиталних вјештина, а што резултира ниским иновацијским учинком земље. Међутим, ако желимо бржи замах дигитализације пословања свакако је потребно споменути и правни оквир који треба омогућити развој нових производа, али и кориштење оних за које правни оквир постоји. Још увијек нису створени сви предуслови за бржу примјену таквих технологија. Иако је Закон о електронском потпису БиХ усвојен још 2006. године његова примјена до тренутка провођења овог Истраживања није заживјела у потпуности. За постојање електронског потписа и електронског документа постоје закони, постоје тијела за акредитацију овлаштених издаваоца електронског потписа, овлаштени издаваоци електронског потписа, али чија је примјена у пракси још увијек нажалост слабо или никако заживјела. Овђе је потребно нагласити и чињеницу да је у циљу интероперабилности односно кориштења електронског потписа изван граница БиХ, законски оквир потребно усагласити са Уредбом 910/2014 ЕП и Савјета Европе“, појашњавају из УДТ БиХ.
Све ово отвара и питање докле се дошло са дигитализацијом јавне управе. Kанцеларија координатора за реформу јавне управе у БиХ основана је 2004. године, с циљем успостављања ефикасније и одговорније јавне управе на свим нивоима, а један о сегмената јесте и успостављање еУправе. Kако је за Бусинесс Магазине рекао Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе, евидентни су одређени помаци и напредак, али још увијек у недовољној мјери.
Електронски потпис чека примјену
„Према посљедњим извјештајима који су рађени за Ревидирани акциони план у области еУправа реализирано је било око 60 посто активности. Углавном се то односи на увођење ИТ-а у интерне процесе у јавној управи (кориштење маил комуникације, ограничено увођење ДМС система, системи као што су еСједнице и сл). Одређени кључни регистри су дигитализирани чиме је омогућено боље управљање податковном имовином коју користи јавна управа. Међутим, индикативно је да је реализација одређених циљева у претходном Ревидираном АП-у тек почела 2018. године када је тај план и истекао. Ради се о кључним пројектима и активностима које се односе на еУслуге те тако нису имплементирани пројекти који би омогућили у потпуности трансакционе услуге, што значи да се грађани или компаније не могу електронски представити јавној управи, затражити услугу, платити електронски таксу и добити услугу односно документ, потврду или рјешење потписано квалификовним електронским потписом и достављено електронским путем. Такав документ би правно био једнаке снаге као и онај издат физичким путем“, појашњава Ћузулан.
На питање зашто БиХ касни за свијетом, Ћузулан истиче да је ријеч о утицају више фактора, а прије свега је то недостатак подршке кључних доносиоца одлука, не у смислу да су они директна препрека већ због тога што нису стратешки усмјерени на сегмент дигитализације јавне управе и томе се даје само начелна сагласност и подршка.
„Поред тога финансирање реформских активности се углавном базира на донаторским средствима, а чак и када буду обезбијеђена та средства за имплементацију из буџета се не алоцирају за одржавање тих система. Прави показатељ спремности овог друштва да прихвати дигитализацију јавне управе као процеса ће бити буџетска средства посебне намјене која морају бити знатнијег обима како би се стигло у корак са оним што је ЕУ стандард. Поред ових фактора ту је и законска регулатива која нема довољно добру динамику да прати ЕУ директиве и регулативе, те некоординација активности и пројеката који се реализирају парцијално и без упоришта у стратешким документима који су усвојени“, истиче Ћузулан.
Посебан проблем представља што регулатива захтјева да се у одређеним случајевима размјена података умјесто у елеткронском мора вршити у папирном облику, укључујући регулаторна извјештавања, добијања разних потврда од стране државних институција, пословна коресподенција између компанија итд, те захтијевање физичке присутности особе у неким фазама појединих процеса.
Kада је ријеч о Закону о електронском потпису БиХ и Закону о електронском документу БиХ, Ћузулан додаје да су направљени одређени помаци у смислу постојања квалификованих тијела која издају квалификовани електронски потпис, али да је то још увијек недовољно.
„На основу Закона о електронском документу то значи да документ потписан квалификованим електронским потписом је једнак власторучно потписаном чиме се правно остварио предуслов за електронску владу. Нажалост, нама још увијек није познато да постоје и у пракси овакви примјери, дијелом ради посебне регулативе која то спречава, а претпостављам и ради неупућености и страха институција да започну овакав начин рада“, додаје Ћузулан.
Дигитализацију компанија треба посматрати кроз три призме и то: дигитализација властитог пословања, дигитализација унутар пословне сарадње унутар индустрије или вриједносног ланца унутар којег компанија послује и дигитализација унутар државе и свака од њих доноси и одговарајуће бенефите. Свакако да би дигитализација јавних институција сигурно олакшала пословање компанија и дала им додатну мотивацију за дигитализацијом.
Ћузулан истиче да су компаније у свом ђеловању условљене окружењем које чини и јавна управа.
„Приватни субјекти су једна од кључних група корисника које Акциони план за имплементацију Стратегије развоја јавне управе узима у обзир са многим својим активностима као нпр. успостава Оне-стоп-схоп за пословне субјекте. На основу тога је јасно да спори, компликовани и скупи процеси јавне управе посебно у сегменту пружања услуга утичу и на конкурентност наших компанија у односу на компаније из региона или ЕУ. Такођер, привлачење страних инвестиција, лахкоћа пословања су у великој мјери фактор који ограничава економски потенцијал наше земље са којим располажемо. Поред тога скромна улагања у дигитализацију јавне управе не доприносе и не потичу развој ИТ индустрије као што је то случај у другим земљама гђе је јавна управа велики инвеститор и катализатор развоја ИТ индустрије. Посљедично, то утиче на слабији развој и едукацију ИТ кадрова и људских ресурса, што је велики проблем и у јавној управи али и у ИТ индустрији“, додаје Ћузулан.
Али, компаније у сваком случају не требају чекати на дигитализацију јавне управе, јер постоји много разлога зашто би саме требале кренути у овај процес.
„Да су ти разлози реални и опипљиви смо најбоље могли виђети током пандемије коронавируса. Сви смо били свједоци да је у једном моменту дошло до потпуног затварања тржишта па посљедично и рада компанија, дошло је до отежаног функционирања ланаца снабдијевања, те је компанијама било скоро немогуће функционирати на традиционалан начин. Дигиталне технологије евидентно повећавају ефикасност, аналитички и тзв. бизнис интелигенце алати омогућавају бољи увид у све споре пословања, омогућавају доношење квалитетнијих одлука и имплементацију квалитетнијих маркетинг стратегија. У коначници са доласком е-цоммерца тржиште је у правом смислу ријечи постало глобално. Kонкуренција нам више није локална трговина, већ глобална или регионална е-цоммерце компанија. С друге стране, и наше компаније сада имају јединствену прилику приступа ширем тржишту, па самим тим да се фокусирају на оно због чега и постоје, а то је да раде оно у чему су најбољи“, додају из УДТ БиХ.
Успјешан пројекат ПKРС
Kада је ријеч о пројектима усмјереним на пружање помоћи компанијама у процесу дигитализације, један од успјешних пројеката је и онај који реализира Привредна комора РС. Наиме, ПKРС је у мају 2020.године основала Центар за дигиталну трансформацију ПKРС с циљем подршке привреди у примјени дигиталних рјешења у пословним процесима, повећање конкурентности економије и примјене иновација. У задње двије године, уз подршку међународних донатора подржано је 20 подузећа из дрвопрерађивачког и металопрерађивачког сектора за израду дигиталних стратегија и имплементацију конкретних дигиталних рјешења у вриједности од 300.000 KМ.
Говорећи о стању међу компанијама када је ријеч о степему дигитализације, Николина Доронтић Алибабић из Центра за управљање пројектима ПKРС, истиче да постоји јаз између великих привредних друштава и малих и средњих предузећа код примјене дигиталних рјешења у пословању.
„Већина средњих и малих предузећа у Републици Српској још увијек нису започела дигиталну трансформацију и нису упозната са предностима примјене дигиталних технологија. С тим у вези, потребно је усмјерити додатне напоре на подизање свијести о значају дигитализације код малих и средњих предузећа“, додаје Доронтић Алибабић
Уз подршку међународних донатора, Привредна комора Републике Српске је реализирала низ активности на унапређењу услова пословања и пружила подршку дигиталној трансформацији привреде РС кроз имплементацију активности ГИЗ – Пројекта Иновације и дигитализација у малим и средњим предузећима у БиХ и ЕУ4Бусинесс Пројекта Центар за дигитализацију, подизање конкурентности и иновације у МСП – ДигИТ СМЕ.
„Предузећа су добила консултантску подршку за анализу и креирање дигиталних стратегија и подршку у имплементацији дигиталних рјешења као што су израда АР апликације интегрисане на wеб страници предузећа, израда wеб странице са онлине продавницом, 3Д моделовање и повезани дигитални маркетинг, дигитална трансформација у области унапређења и аутоматизације процеса управљања машинама, набавка и имплементација ЕРП софтвера, израда софтверског рјешења за развој новог производа, те израда софтверског рјешења за управљање пословним процесима, задацима, документима, циљевима и пројектима“, истиче Доронтић Алибабић.
Привредна друштва су имплементирала различита дигитална рјешења у зависности од степена дигиталног развоја и потребе подузећа, али свима је заједничко да примјеном дигиталних технологија отварају се могућности за развој нових производе и услуга, ефикасније управљање производним процесима примјеном иновативних технолошких рјешења
„Дигитализацијом пословних процеса омогућен је већи степен аутоматизације у пословању, унапређени су пословни процеси, смањени су трошкови пословања, побољшана је веза и комуникација између радника, добављача и купаца, скраћено је вријеме обраде података и унапређени су унутрашњи капацитети предузећа у правцу дигиталног пословања, што ће у коначници утицати на повећање конкурентности предузећа“, наглашава Доронотић Алибабић.