СИГМА и ОЕЦД, организације које имају за циљ унапријеђење јавних управа у земљама Западног Балкана, данас су организовале онлајн министарску конференцију на којој је презентован мониторинг извјештај за 2021. годину, односно напредак БИХ, Албаније, Kосова, Сјеверне Македоније, Црне Горе и Србије у реформи јавне управе.
Овај мониторинг извјештај за 2021. обухватио подручја: развој и координацију политике, одговорност, управљање јавним финансијама (управљање буџетом и унутрашња контрола и ревизија) и јавну набавку (искључујући концесије и јавно-приватна партнерства).
Током презентације, представници СИГМА истакли су да је, генерално говорећи, Албанија направила највећи напредак у свим подручјима док Босна и Херцеговина биљежи ограничен напредак у реформи јавне управе.
У просјеку, учинак администрација западног Балкана побољшан је од 2017. у свим областима. Албанија је забиљежила напредак у четири области: развој политике и координација, јавне услуге и менаџмент људских ресурса (ХРМ), пружање услуга и управљање јавним финансијама док је Србија напредовала у области пружања услуга, одговорности и управљању буџетом и имају систем екстерне ревизије са најбољим учинком.
Kосово је највише напредовало у својим системима управљања јавним финансијама, посебно у јачању управљања буџетом. Сјеверна Македонија направила је побољшања у области јавне набавке и одговорност, а Црна Гора је највише напредовала у јавној служби и УЉП.
На конференцији је наглашено да је СИГМА провела само ђеломичну процјену одабраних подручја јавне управе у Босни и Херцеговини, с нагласком на развој политике и координацију, одговорност и неке аспекте управљања јавним финанцијама (управљање буџетом и јавне набавке).
У поређењу са процјеном СИГМА-е из 2017., напредак у свим тим подручјима је ограничен, а неколико озбиљних недостатака, који су претходно идентифицирани, остаје неријешено. Чак и ако постоји одређени напредак у законодавном оквиру, проведба је обично слаба и не успијева постићи главне циљеве реформи.
“Владе на свим нивоима не подупиру проактивну објаву информација, над којима имају довољно маневарског простора. Осим тога, вањски надзор недовољан је, јер јавне институције не проводе већину препорука Институције омбудсмана”, наводи се у СИГМА извјештају који можете преузети овде.
За потребе презентације из аналитичког извјештаја направљан је и портал Принциплс оф Публик Администрејшн – Дата Портал који на занимљив начин приказује напредак земаља у реформи јавне управе.
Добро јавно управљање игра кључну улогу у привредном и друштвеном развоју, а пандемија ЦОВИД-19, која је у току, додатно је нагласила важност добро функционирајуће и агилне владе и јавне управе.
Демократско управљање и владавина права захтијевају способну, одговорну и ефикасну јавну управу.
У својим стратегијама проширења за 2014. и 2018. Европска комисија истакла је реформу јавне управе као једно од три главна подручја процеса проширења ЕУ.
“Рјешавање реформи у подручју владавине права, темељних права и добро управљање остаје најхитније питање за западни Балкан. Земље с јаким институцијама, професионалном државном службом и јавним службама усмјереним на кориснике боље су у управљању кризом, а такођер стварају окружење које олакшава раст приватног сектора, смањује сиромаштво и доноси резултате за грађане”, поручено је с данашњег скупа.
Уз представљање кључних налаза из извјештаја, ово је била прилика и за раправу на министарском нивоу о томе како реформе јавне управе могу побољшати пословно окружење и допринијети конкурентности и опћој добробити у регији Западног Балкана.
Kонференцији су присуствовали и представници Kанцеларије координатора за реформу јавне управе.