Ни овогодишњи Међународни дан слободног приступа информацијама не дочекујемо са жељеним стањем у овој области – још увијек није усвојен нови закон о слободном приступу информацијама, одустало се од израде стратегије отворености, већина институција и даље не пружа праворемене, прецизне и лако доступне информације о свом раду и трошењу јавног новца, казала је замјеница програмске директорке Центра за демократску транзицију (ЦДТ) Милена Гвозденовић.
Говзденовић је, на конференцији “Отвореност извршне власти: Слијепа улица за информације”, коју је ЦДТ организовао уз подршку Националне задужбине за демократију (НЕД), казала да се кључни проблеми биљеже у транспарентности одлучивања.
“Све чешће се битне одлуке доносе без одржавања сједница Владе, и намеће се питање из којих разлога то постаје пракса, да ли имамо на ђелу злоупотребу овог права или лоше планирање или нешто треће. Подсјетићу да се на тај начин се одлучивало о многим важним питањима, попут издавања обвезница, оснивања нове националне авио компаније, и именовања шефова многих важних институција”, рекла је она.
Указала је и да материјали о којима премијер и министри одлучују нису доступни на сајту Владе.
“Влада није успоставила праксу објављивања докумената које је претходна власт држала у тајности. Сматрамо да Влада и министарства у најкраћем року морају да се озбиљно и енегрично посвете унапређењу отворености и транспарентности, и тиме остваре своје више пута прокламоване циљеве. Уколико за ово има стварне политичке воље, ЦДТ остаје отворен да помогне тај процес”, казала је Гвозденовић.
Ведрана Фалаџић из Kанцеларије координатора реформе јавне управе у Босни и Херцеговини подсјетила је да је БиХ била прва земља која је 2000. усвојила Закон о слободном приступу информацијама али да ипак све зависи од воље појединаца у управи.
”Данас имамо ситуацију да су све земље у регији мијењале законодавство, а БиХ има закон који нема проактивну димензију објаве информација од јавног значаја. И не морамо некада имати законодавство које нас обавезује ако имамо унутар управе појединце руководиоце који су спремни донијети промјене. Ако имате ту покртетачку снагу то је могуће”, казала је она.
Миша Бојовић из организације ЦРТА казала је да је индекс отворености у Србији испод половине испуњености. Србија је негђе на зачељу у региону. Влада углавном не одговара на захтјеве за слободан приступ информацијама.
Ћендреса Суљејмани из Метаморфозис фондације је указала да Стратегија транспарентности Владе Сјеверне Македоније служи као добар оквир и водиља, али да су разочарани начином на који се примјењује.
“На наше разочерење не примјењује се брзо и квалитетно како смо очекивали. Нисмо изненађени, имамо проблем са имплементацијом у цијелом региону не само у Сјеверној Македонији”, казала је она.
Представник Владе Сјеверне Македоније, Марјан Забрчанец, каже да рад цивилних организација владама помаже да буду отвореније и одговорније. Говорећи о начину на који се контролише отвореност институција и да ли довољно раде на транспарентности, Забрчанец је рекао да, ако нека институција не спроводи стратегију, шаље им се надзор и да их на тај начин “погурају” да раде.
На панелу је указано и да је пандемија коронавируса оголила лоше праксе и нетранспарентност власти у региону.
Данира Kаровић из удружења “Зашто не?” из Босне и Херцеговине, указала је да је пандемија открила недостатке у систему, нарочито у јавним набавкама, које, како каже, скоро увијек прати корупција.
“Kрију се подаци, уговори о набавци медицнских средстава потписивани су са компанијама које се не баве набавком медицинских средстава. Пољопривредна фирма набављала је медицинску опрему од 10,5 милиона марака – а респиратори су на крају неодговарајући. И Влада ентитета Република Српска правила је сличне набавке за покретну болницу, уговор је на крају раскинут због притиска јавности. Пандемија показала оно што је било и прије – да је корупција велики проблем, да кажњавање високе корупције не постоји или је на минималном нивоу”, истакла је Kаровић.
Миша Бојовић из ЦРТЕ је додала да у Србији још увијек не знају шта је током пандемије набављено и колико је новца потрошено.
“Документи о томе су означени као строго повјерљиви, набавке су се спроводиле без примјене Закона о јавним набавкама”, казала је она.